Narodno blagostanje

23. новембар 1935.

| и _ ДОГАЂАЈ MH MH IH

Franki. je rođen. 1863 u Brislu, - Završivši. s odličnim . uspeh m svoje školovanje, 1885 otišao, . je u АЕ kao poručnik, То

Konga. Učestvovao je u _ osvajanju O a docnije se poПЕК pre-

па karijeru i LOR i, za belgijskog. · generalnog kon- žula u Šangaju. Tu je uspeo da Belgiji obezbedi kon а izgradnju železničke pruge Peking—Ankeu, a озпоуао je u Hini i nekoliko drugih društava, koja još i danas postoje.

Posle 15 godina provedenih u Aziji, Franki se vrača u Brisl, gde postaje direktorom Banque d:Outre-mer. Posle pi laži u Socićte genčrale de Belgique, u kojoj је 1919 posta za 'vice-guvernera. Od 1932 do 1935 bio je guverner ovog zavoda koji kontroliše oko 60% belgijske industrije i oko 80% kolonijalne trgovine.

Franki je igrao prvorazrednu ulogu i za vreme rafa. Kao pretseđnik nacionalnog komiteta on se tada starao o snabdevanju stanovništva najpotrebnijim namirnicama i potpuno је izvršio povereni mu zadatak, uprkos teškoćama koje su mu činjene od strane okupatorske vlasti. 1918 postao je ministar, a neposredno posle rata stvorio je zajedno sa g. Huverom, docnijim pretsednikom S.A.D., univerzitetsku fundaciju koja je snabdevala studente univerziteta životnim namirnicama.

Za vreme teške monetarne krize u 1926 изрео је, uz роmoć vlade g. Žaspara u kojoj su učestvovale sve tri belgijske 'stranke, da izvrši zakonsku stabilizaciju belgijskog franka. Poirebne devize je nabavio pretvaranjem državnih železnica и јеdno društvo, kome je omogućeno da izda jedan deo akcija . u inostranstvu. Franki nije imao političkih ambicija i, svršivši poverni mu zadatak, on se opet vratio u privredu.

Kao stručni pretstavnik Belgije prilikom najrazličitijih međunarodnih sastanaka uvek se pokazivao kao pristalica međunarodne saradnje. Mnogi planovi za rešenje privrednih” teškoća u svetu su njegovo delo. Tako je 1931, kad su se javile teškoće kod austrijskog Kreditanstalta i drugih згедпјевуторskih banaka, predlagao osnivanje Međunarodne banke, која bi

finansirala spoljnu trgovinu i raskravila zamrznute kredite. Za |

vreme konferencije u Lozani, u junu 1932, predlagao je davanje pomoći u devizama Nemačkoj putem stvaranja jednog holding-

društva. Slične planove је zastupao i na londonskoj privrednoj,

i „топегатој konferenciji. Svi su ti planovi bili zasnovani

pretpostavci da se teškoće celine moraju rešavati sredstvima,

kojima se služi i privatna privreda. lako je Belgija u poslednje vreme delimično išla i drugim putem, ipak je Franki uspeo da Бон) DID mu Реко kroz зуе (е5косе.

Снажан преокрет на боље у управног одбора. Међународне

О ; бе 856 1: поред осталога, претседник а меричке групе Јатсон поднео

интересантан извештај о изгледима за будући развој привреде у С. А. Д. Прилике у свима гранама привредне де-.

латности и финансијама толико су се побољшале, да се Аме-

рика налази на најбољем путу преброђавања привредне кри-,

зе; Национални доходак у 1934 према 1933 повећао се за

10%. У овој години наступило је пововно | "повећање. „Пре-.

стали су крахови банака и тиме је повраћено поверење, које се огледа у сталном порасту улога на штедњу. Пољопривредни доходак за првих O месеци о. г., према истом- периоду у прошлој години, повећао се за 14%. порећање износи 25%, а према 1932 г. 35%. Производња

__НАРОДНО_ БЛАГОСТАЊЕ |

У Паризу је одржана. седница.

трговачке коморе на којој. је,

Према 1933.

Страна 157

ТРОБЛЕМИ _

сировог. челика. бележи овакво повећање: 18% према 1934, 40% npeMa 1933, 133% према 1932. Аутомобилска индустрија. повећала je производњу ове године за 23%, према. 1933 5 за. 78%, а према 1932 г. за 154%. Електрбиндустрија. бележи данас највиши ниво производње, Бројеви упослених и исплаћене радничке. наднице повећали су се за 10 ОДЕ. 24%. У машицској индустрији и код железница такође се примећује знатније побољшање. Повољнији економски раввој (огледа се и у томе. што су индустријска предузећа на крају! трећег тромесечја. о. г. показала добит већу за 15% од оне у истом периоду прошле године. Исплаћене дивиден„Re повећале су се просечно за 13%.

Од марта месеца 1933 до сада државни дугови САД.

- повећали су се за 8484 мил. дол. Од овога треба одбити

1.640 мил, готовине концем септембра, затим 2.110 мил. дол. фовда сигурности за издавање зајмова за привредно оживљење. Сем тога, ревалоризациони. фонд за унапређавање спољне трговине одржавањем стабилних девазлих ку;сева располаже готовином од 1.800 мил. дол, Према томе, стварно повећање дуга износи само 2.214 мил. дол., "што претставља мање од 5% годишњег националног дохотка и мање од 1% народног иметка. Оптерећење каматом држав= ног дуга, због снижења каматне стопе, данас је исто као и 1932. Најзад Јатсон је указао на чињеницу, да спољна трговина С.А.Д. данас показује већу равнотежу него ли 1926. Главни задатак владе је сада, да створи што уже новчане везе са иностранством. Она тај задатак и испуњава будући свесна да националистички програм не може допринети HOD мализовању економских односа. Поред. камате, националсоцијализам је пре 1933 год. нај= више нападао картеле, концерне и трестове. Али већ. закон о увођењу. принудних. картела од. 15 јула 1933. год. показао је да се не мисли на нагло укидање ових установа. још даље него ове прелазне мере за одржање картела иду у последње време позитивни предлози за реформе, који су изазвали живу дискусију. На септембарском конгресу Удружења немачких ливница саопштено је да је министар привреде препоручио образовање картела. Узгред | буди речено, вероватно је да овде постоји известан неспоразум, јер је министар привреде предложио самб за један изузетан случај један нарочит облик картела, а и то само ако се ови уопште одобре.

И у целини узевши, овај je потпуни преокрет у ставу према. картелима великим делом само привидан. Пре 1933" год. критикована је највише злоупотреба. монополистичке' моћи“ картела; разуме се да је у тој борби било и претеривања, па је због извесних злоупотреба картела анатемисан картел уопште. Данас се не препоручује картел кад такав, него један нарочит облик картела који би се могао корисно употребити. у интересу целокупне“ народне привреде. Изрично се дакле признаје облик картела; Раније је главни задатак картела било повећавање и обезбеђивање рентабилности; главни облик био је картел цена, Сада се, међутим, кад први задатак истиче регулисање тржишта ради довољног снабдевања потрошача; за то је најзгоднији облик Картел калкулације. | i |

Код картела цена прописује се свима члановима цена која се обично држи производних трошкова најскупљега произвођача, те следствено јевтинијим обезбеђује сразмер= ву „диференцијалну ренту. Тиме се онемогућава падање цена, и то на рачун потрошње и напретка. Код картела,

Картели и праведне цене _ Немачкој

калкулације, напротив, сваки члан има своју цену, али се