Narodno blagostanje
(рана 758
0. Пт ОСТАЊЕ
_ она израчунава по заједничкој А ла Ио шеми која je 5 0 прописана; добитак је код свакога члана исти. Ску- ·
„пљи. произвођачи морају да побољшају и појевтине' произ. водњу, јер им је продаја отежана, а) јевтинији имају већи
промет, јер морају да- повећају: продају. . Скупљи. произво-.
ђачи имају веће трошкове, али им је и добитак од свакога продатог комада робе апсолутно већи; јевтинијим је добитак апсолутво мањи. На тај начин у картелу избијају на
прво место вапреднији произвођачи, као и ва. слободном |
l Али за разлику од овога у картелу калкулације „нема. диференцијалне „ренте. за боље произвођаче, тако да се и; потрошач користи јевтинијом производњом.“ " Картел | дани је према. томе. компромис · између слободног „тржишта и) картела цена; његов је задатак. да разлабави „верентабилне картелне цене и да санира конкурентске цене, от да створи „праведне. цене“, | ВАВА АРА а DON = + Теоријски“ јег овај облик врло прост; али нама се чини да га је врло тешко створитн у пракси. Калкулациони озартел играо је још од рата велику улогу у привредној -удитератури, али у пракси:није. Ту: су, најпре, тешкоће у SJCAMHM предузелима.. Калкулациони картељ замишља се у оствари за предузећа која претстављају виши степен пре) pame. Али баш ту је нарочито тешка израда јединствених = шема. Произвођачи производе најразноврсније: продукте. на сеКоје се трошкови могу расподелити на најразличитије начине, тако да је код свакога производа поступак друкчији. (Ове разлике требало би отстранити, а то не би било могуће без јединствених прописа међу које би се истовремено „поткрале и просечне и нормативне цеце. Али што већи по„стаје број ових детаљних прописа, тим више се картел кал_кулације опет приближава. картелу цена. Па и ако би се савладале ове тешкоће, сумњамо да „би: овај картел могао функционисати У погледу тржишта. Наиме, није: нимало сигурно да ће скупљи произвођачи. уопште) постићи довољну прођу да им укупни доходак поНЕ издатке за побољшање и појевтињење рада, па чак ми “оне за његово одржање. Из социјалних разлога тада би | настала потреба за: регионалним поделама рада, што. кочи еснапредак, или за МЕ 0 опет O по| · Роуесапје агаутћ дироуа 1 obaveza izazvanih ratom sasvim “је izmenilo strukturu, . budžeta
i Javni rashodi velikih sila.
' ret dugova u nekim zemljama је olakšan inflacijom, ali su se morali povećati rashodi za ublažavanje nezaposlenosti i vođenje konjunkturne politike. "Država je, s druge strane, morala često da finansira i izgradnju : štanova. I povećanje izdataka na privredu. i saobraćaj bilo je
posle fata obično u vezi s potrebom da se izvrši ртеопјепас ја
'"Čitavih privrednih grana. Budžetski rashodi velikih sila pokazuju da je država proširila krug svojih Tunkcija. Uz prvobitnu “pravnu i policijsku javljaiu se socijalna i ekonomska funkčija,. u Engleskoj i Nemačkoj nekoliko godina pre rata, u zapadno"evropskim državama ~ odmah posle tala, | а: u ЗАР, za vreme krize, 0
ВА
| "Ако rashode ić 101314. označimo. за 100, stanje. iz - 1929/30 pokazuju nam sledeće сте. (u predratnoj moneti):
СЕ У = {e Si rj
5 := тета МО Ае рна
НЕ Ае O
Ко 58 55 план % Ва ИД Ба
i Па 5 548 о o 265 Бе
аи ; 5: о 7 SA AZ. S OV O UMU KOJO а 5. А. Р. 323 4245 163 — 55 „421 „Engleska 5 242 976 89 Ами 282, ПИ
: Francuska |. 201. 55,
210. 11102 512 5 MOM. | 75
„Нанја -
skofo kod svih velikih sila. Те- i
Бр. 48 a 200 716 27 ) 270 | 201. | из „Japan | NJ I179 123 140 872 | 7 1000 | 1850 107 181 0 HT
Za vreme krize „činjeni su pokušaji da зе rashodi opet smanje, ali su oni ostajali bez, uspeha, Šta više, rasnodi su kod svih velikih sila, izuzevši Nemačku i Francusku, i dalje rasli. Najveći porast je u S. A. D. i Japanu. U S. A. D. jako su povećani izdaci za privredu, saobraćaj i socijalno staranje a u Japanu зи za око 140% veći izdaci za naoružanje.
| U odnosu na 1929 sada su rashodi na dugove manji za 38%. u Francuskoj, za 25% u Engleskoj i za 15% u Francuskoj,
_ Zbog obustave plaćanja međusavezničkih dugova i uštede na
| kamatama usled "konverzija. Kretanje rashoda za socijalno. staranje, privredu i saobraćaj nije bilo jednoliko u doba ке. U . Nemačkoj su socijalni rashodi ostali uglavnom перготепјет,
| ја izdaci za privredu i saobraćai povećani su za oko 60%. Iz-
"Час 7а socijalno staranje u Engleskoj su udvostručeni, a. обе та · privredu i saobraćaj ostali su nepromenjeni. U Francuskoj su ove dve vrste rashoda u jednakoj meri porasle, za oko 45%. U Italiji su izđaci za javne radove pretstavljali oko 12%. svih budžetskih rashoda i nisu se mnogo promenili u doba krize: U · poslednje vreme su smanjeni, ali su porasli izdaci za naoružanje. Rashodi za vojsku i naoružanje porasli su i kod svih drugih velikih зеја. Џ Метаској su po prilici na predratnoj visini,
Ukupni rashodi države i ostalih javno-pravnih tela, izuzevši kamatnu službu i terete rata, pokazuiu ovakav raspored:
Nemačka Engleska S.A.D. Francuska Italija Japan
„Uprava 21 10 12 16. 22 18 Vojska 5 17 8 30 19 31 Ргозуега 19 15 21 11 12 18 Soc. staranie 39 42 17 14 0) 5 Privreda i saobr. 14 12 40' 19 18 21 Preduzeća _Ž 4 2 10 24 7
100 100 100 100 100 100
U Nemačkoj, Engleskoj i S.A.D. privredni i socijalni ras-
„hodi su neuporedivo jače razvijeni, nego u Francuskoj, Italiji „i Japanu, ler su države sa jako razvijenom industrijom prisi-
ljene da u jačoj meri intervenišu u socijalni i privredni život nego. mešovite agrarno-industrijske zemlje, Privredna struktura ove dve grupe zemalja je različita, kao što se vidi iz sledeće tablice: Učešće stanoviništva u pojedinim privrednim granama: < _ Епајезка 5.А.р. Метаска Ргапсизка Наџја Јарап
- Poljoprivreda 7 22 29 38 48 52 „Indi i trpovina 78 62 59 50 42 41 · Uprava i slob. |. |
profesije 15 16 12 12 10 Т 100 100 100 100 100 100
AKO se posmatra, koji deo nacionalnog dohotka ide na javne rashode, red zemalja biće skoro obrnut. Najviše je nacionalni dohodak opterećen u Italiji (38,6%) i Japanu (35,4%). · Zatim dolazi Nemačka. (34,5%) i Francuska (33,8%), i najzad 5S:A.D.' (32/0%) i Engleska (27,5%). Što se tiče: dugova, oni „opterećuju skoro:.najjače nacionalni dohodak Italije (sa 10 ,8%),
"лако јој је и svoje vreme uspelo da veliki deo ratnih troškova | Dial na svoje saveznike. ~ dohofka na otplatu dugova, a u Nemačkoj samo 5,1%· (zbog · smanjenja dugova usled inflacije). Državni dugovi su vrio ve-
I u Japanu ide 7,8% nacionalnog'
liki i u Francuskoj, gde odnose 12,2%, dok u SAD. na njih ot-
· рада 6,4#%, a u Engleskoj 8,6% nacionalnog dohotka: ·
Među velikim silama Japan troši danas 9,3% :nacionalnog dohotka, kao i pre rata (8,2%), srazmerno najviše na "vojsku. Zatim dolaze Francuska (6,1% odnosno 5,0%) i· "на-
„ја. (5,5% odnosno 4,8%). Za prosvetu daju najviše - Nemačka