Narodno blagostanje

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Nemačkom 341 mil. dinara, sa Halijom 172 mil., sa Bugarskom 655. hilj. i sa Turskom 821 hilj: dinara. Naše ukupno pofraživanje prema inostranstvu iznosilo je dakle 514 mil. dinara.

7 ~ Yranzit mađarske robe za Italiju preko maše zemlje mnogo se povećao, naročito stoke, konja, mesa, žitarica, krompira- i uglja.: Za iduće dane najavljen je dnevni transport oko О vagona uglja.

—: Pretsednik taijansko:o _OrULIOO saveza {irgovaca namirnica naredio le članovima „да „obustave reklamu stranih proizvoda, đa ih uklone iz izlova i da nastoje da ih bez nuđenja što :pre prodadu. Ovo ·se odnosi na: sve namirnice stranog porekla, bile one iz sankcijških. zemalja ili ne.

— Švajcarski obračunski ured stao je na gledište da poуетас пета prava da stavi zabranu na iznose koji su uplaćeni .u kliring, jet su po klitinškim ugovorima sva klirinška potraživanja javno-pravno pod zabranom, a ova ima prioritet. Federalni sud ioš nije dao svoje mišljenje; dok se na osnovu nekov praktičnog slučaja ne donese odluka, zabrane će se za sada stavljati i dalje.

Паша делегација завр: нила је трговинске прегсворе у Лондону и после ових отпочела трговинске преговоре у Паризу. |

= Првога елемОра о. т. у Румунији је ступила на снагу нова уредба о увођењу девизног промета. Ствара се "нови Девизни уред, који има задатак да прикупља податке о “спољној трговини и подноси предлоге ради њеног унапређења. · Извозници мораће убудуће да уступе Румунској народној банци све примљене девизе. С дуге стране не сме нико (без нарочите дозволе да купује девизе ради исплате увезене робе. или ранијих робних (односно финансијских дугова. За уступљене јој девизе Румунска народна банка исплаћиваће извозницима, поред курса, и једну премију, која ће бити једнака за све врсте робе. Висину ове премије утврђиваће један одбор новоствореног девизног уреда. Ради покрића: банка ће наплаћивати таксу на увоз и извоз“ петролеја.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— 900 radnika Našičke d. (d., zaposleni u šumi Gayjavici, obustavili su posao krajem novembra. Tražili su povišicu nadса i kolektivan UZOVOT.

"НОБЧАРСТВО

. ~— Direktor jedne njujorške štedionice sastavio je slalistiku 50 najvećih banaka u svetu; istina, uzeo je u obzir samo ženilje u kojima se covori engleski. Do sada su najviše uloga imale „Big live”, pet velikih Iondonskih banaka; 1935, međutim, dostigle si ih tri njujorške banke. Novi red je sledeći: Midland Bank (engl.) sa 2,120 milijarde dolara, Barclay's Bank (engl.) sa 1,910, LIoyds Bank (engl.) sa 1,800, Chase National Bank (amer.) sa 1,854, National City Bank (amer.) sa 1,599, Westminster Bank (engcl.) sa 1,560, Garanty Trust Co. (amer.) 1,462 i National Provincia! Bank (engol.) 1,439.

— Funding bonovi, koje {je.izdala konverziona kasa za „Bemačkre..inostrane. dugove, notiraju od 2 decembra na holand„skim berzama. |.

— U krugovima londonskog Siti-a očekuje se da će se opticaj novčanica до Ккопса oodine popeti na 430 mil. fst, što bi “odgovaralo porastu nacionalnog dohotka. U vezi s tim pretpostavlja se, da će engleske banke nastaviti da kupuju zlato radi pokrića.

. — Čehosiovačka je zabranila izvoz svojih novčanica od 50 kč pa na više i u 1510 vreme ograničila izvoz novčanica od 101 20 kč, kao i metalnoš novca sviju vrsta, samo na putnike koji odlaze iz Čehoslovačke. Ove mere ne odnose se na ft. 7V. slobodnu sumu za izvoz valuta: Dosada je Čehoslovačka spadala "u one zemlje koje su se služile deviznim. ograničenjima, ali

зоо

su novčanice kod toga bile izuzete, Smatralo se dase njima i onako neće vršiti plaćanja u inostranstvu u većem obimu. Sa pogofšanjem prilika i sa potrebom nekih lica da beže sa kapitalom, njihov iznos se počeo povećavati. Veliki broj novčanica u inostranstvu može imati i tu nezgodnu stranu da obori kurs deviza, a kako je izvoz bio vršen na račun takvih pokrića, za koja se ne može postići legalno odobrenje plaćanja, Čehosliovačka |e donela gornju zabranu. To je inače logičan član u nizu deviznih ograničenja.

— Poljska je službeno demantovala vest nekih novina da će se uvesti zabrana izvoza deviza. Svaki izvoz deviza za plaćanja u inostranstvu slobodan je i ne podleži ШЕН зрес!jalnoi kontroli.

— Uktupti iznos uloga kod Poštanske štedionice premašio je 30 novembra o. g. prvi put otkako ta ustanova postoij, Ž miiijarde dinara. Na šteane knjižice otpada od toga 814,4 mil., a. ostatak od 1185,7 na ostale uloge. ·

— Direktor Barclays Bank, Sir John Caulcutt, London, i proi. W. J. Hinton »director of studies« engleskog Bankarskopz instituta, održali su u Berlinu predavanje o bankarskom stručnom obrazovanju u Engleskoj. U engleskom bankarstvu, pored zvaničnog stručnog školovanja, zahtevaju se i temeljne privatne studije. Bankarski institut utiče na ovaj rad samo uputstvima; naročitih predavanja ili tečajeva nema. Posle tri do pet godina mladi bankarski činovnici polažu u Institutu ispit; ovaj nije obavezan, |er je Institut privatna ustanova, ali je u praksi postao neophodan, jer bez ovoga ispita bankarski činovnik nema izgleda za napredovanje.

— Taljanska devizna centrala koja ima novi irnomopol zlata, ovlašćena je da kupuje zlato po svetskoj ceni na osnovu zvaničnih deviznih kurseva, odn. i po višem kursu; ona |e 22ista platila za 22% više nego što bi odgovaralo pariteuu. Ovim је prvi put zvanično priznata faktična depresijacija lire koja ie počela još od početka 1934.

— Argentinska Narodna banka rešila |e da poljoprivrednicima i stočarima ubuduće daje kredite ne samo na menice, nego i na tekući račun. Zajmovi će se davati i bez realne garantije. Kamata je 6%. Zajmovi se smeju upotrebiti samo u određene poljoprivredne svrhe, inače će banka povući za|am i tražiće smesta vraćanje.

— Д-р Шахт устао је у своме последњем говору, одржаном на Правној академији против напада на капитализам и велику приватну индустрију. Без концентрације уштеђеног капитала од стране акционарских друштава, вели он, нема техничког напретка, а без овога нема ни топова, ни авиона, ни подморница. Лична заинтересованост остаје осповом сваке привреде, Да се она не би претворила У грамзивост, држава треба да посредује и да диригује привредном делатношћу, али не треба ипак да је сама обавља.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Ministarstvo finansija S.A.D. emituje 450 mil. dolara u 2,75% obligacijama, sa rokom 1945 do 1947, i daljih 450 mil. 'dolara u 1,5% obligacijama. Osim toga konvertovaće se u ove nove em:sije 419 mil. dolara hartija koje dospevaju početkom decembra. Zajmovi imaju da posluže za pokrivanje deficita do marta 1936, pod pretpostavkom da porezi na preradu poljoprivrednih proizvoda ne budu oglašeni protivustavnim. Ovim novim zajmovima državni dug S. A. D. se povećava na 30,5. milijardi dolara.

— Engleska vlada emituje dva · nova zajma i to jedan kratkoročan od 100 mil. funti sa 1% kamate i po kursu. od 98% koji dospeva 1941, i drugi od 200 mil. funti, po kursu od 961/5%, sa 21J-a% kamate ı rokom do 1961 god. Novi zajmovi upotrebiće ве ха amortizaciju starih.

— U Italiji je do зада U 5,02 mikjardi lira 59% zajma za naoružanje.