Narodno blagostanje

Но п КепеНоар 1935.

— Тигзка namerava да 51121 porez na stoku: za svinje sa 300 gruša na 200, Za deve sa 200 na 100, za bivole sa 150 na 75, za konje i mazge sa 125 na 65, za goveda sa 90 Ba 60, za magarce sa 50 na 25, za koze i ovce sa 50 na 40, i za mohair-koze sa 40 na 30. Država će od toga imati manjak prihoda od 4—5 mil. turskih funti, ali se vlada nada od ove mere znatnom unapređenju stočarstva. | |

— Holandsko ministarstvo poljoprivrede. namerava да raži i ječmu od budućih žetvi (1936—1938) unapred obezbedi _ cenu od 7—8 for. po metr. centi. Svrha ove mere je da se poljoprivredi omogući stvaranje plana 7asJ Di? nekoliko godina unapred.

—_ Овогодишњи род маслинки у Далмацији дао је око 300 вагона. Квалитет је врло добар, те ће и производња уља бити квалитативно побољшана.

—_ За првих десет месеци извоз најважнијих производа из наше земље у поређењу са истим OM 1934 г. кретао се овако:

1934 1935 (у тонама) Житарице 94.891 44.517 Кукуруз 460.711 361.279 Свеже воће 28.178 50.952 Суве шљиве 16.559 8.576 Дуван 5.270 5.030 Хмељ 1.304 2.849 Конопља: 5.270 13.729 Живина 8.178 71.505 Месо свеже 1612 11.728 Јаја 10.884 10.596 (у комадима) Коњи 32.309 25.030 Говеда 54.029 30.796 Свиње 109.834 177.882

— Са Немачком је пости споразум о извозу 40 хиљ. комада свиња.

ИНДУСТРИЈА

— Marokanske novine donele su vest da je u severnom delu francuskog Maroka na 300 m dubine nađen izvor nafte koji daje 200 litara u sekundi.

— Ministarski Savet dao je Državnoj H:potekarnoj banci lombardni bon, koji će služiti kđo jamstvo po. zajmu D-:rekcije svilarstva i državnih tvornica svile u Novom Sadu od 8 mil. dinara. Ovaj zajam služiće kao obrtni kapital Direkcije svilarstva.

— Rudnik uglia u Kočevju koji ie svojina Trbovljanskog P. D. smanjiće u decembru proizvodnju od 800 na 200 tona mesečno. Radnici će raditi samo jedan dan u nedelji.

— Prosečna mesečna proizvodnja čelika najvažnijih zemalja u prvom polgođu bila je 7.650.000 tona. što prema istom periodu 1934 pretstavlja povećanje za 14%, a 84% prema 1932 ti. prema godini najn:že tačke svetske privredne krize. Proizvodnja u ovoj godini stoji još samo za 22% ispod najvišeg posleratnog nivoa u 1929 kada je mesečni prosek bio 9.880.000 tona. U periodu 1925—29, međutim, nastupila su znatna pomeranja u proizvodnji. Tako S. A. D. ove godine iskor:šćavaju 56% kapaciteta i proizvode prosečno mesečno 2.713.000 tona prema 4.779.000 u 1929. Japan je u prvoj polovini o. g. proizveo toliko koliko u celoj 1929. Sovjetska Rusija je svoju proizvodnju od 1927 povećala za 137% povećavši prosečnu mesečnu produkciju sa 407.000 na 967.000 tona. Engleska, Nemačka i Italija u ovoj godini pokazuju istu proizvodnju kao i 1929. Belgija i Luksenburg dostigli su 73 odnosno 70% ргоizvodnog nivoa 1929.

— Ruska produkcija zlata bila ia u prvih 11 meseci 1935 za 24% veća nego u 1934, ti. oko 165 ћиј. ко ртета 133 11]. -_ u 19034 i 51,2 ili, ui 1931.

ПАОЛО. Бије ТАЊЕ

НА).

Се 73.

— 11 Zenici је. fabrika gvožđa пала | 1025 radnika,

— Svetska brodogradnja рокагије od početka ојобга vrlo nagao porast. Krajem septembra bile. su poručene svega 252 lađe sa 441,25 hil|. bruto reg. tona; za poslednjih osam nedelja poručena su još 182 broda sa 520 hili. bruto reg. tona,

_ Što znači povećanje od blizu 50%. Na prvom mestu stoji En-

gleska (80 lađa sa 270 h:lj. tona); zatim dolaze Nemačka (60 lađa sa 130 hili. tona), Švedska (9 lađa sa 43 hilj. tona), Holandija (11 lađa sa 36 hili. tona), S. A. D. (8 јада за 20 ћиј. tona), Japan (2 lađe sa 8,8 hili. tona) i Francuska (6 lađa sa 1250 tona). Uzroci ovome porastu leži u merama za oživljenje privrede čiji se povolini uticaj oseća i po brodograd:lištima, и potrebi da se zastareli i dotrajali brodovi zamene novim. ~

— Svetska proizvodnja bauksita iznosila je 1934. god. 1,26 mil. tona prema 1,07 mil. u 1933. Najviše је liferovala Francuska (539 hil. tona u 1034, prema 477 hilj. tona u 1933); zatim dolaze S. A. D. (160,4 hiij prema 156,7 hilj.), Holandska Indija (153,4 hilj. prema 140;1 hilj.), Italija (134 hilj. prema 94,8 hili.), Mađarska (120 hili. prema 66,3 hili.), Jugoslavija (85,6 hilj. prema 80,9 hilj.), Rusija (60 hilj. prema 50,6 hilj.), Nemačka (4,6 hilj. prema. 3 hilj.), Za proizvodnju aluminiuma upotrebljeno je svega 680 hilj. tona. (prema 570 hilj. u 1933).

— Продукција бауксита у Далмацији која је 1926 била на четвртом месту у свету и давала 9% светске производње, поново рсте. У неколико прошлих месеци извезено је из Шибеничке луке 30.000 тона бауксита,

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА | — Turska i Brazilija pregovaraju o pojačanju razmene

turskog uglja za brazilijansku kafu. Kafom je Brazilija za po-

slednja 4 meseca kupila 60 hilj. tona turskog uglja.

— Mađarska namerava da ponovo uveze 1500 vagona rumunskog kukuruza; u zamenu ona će Rumuniji isporučiti 300 hilj. kz. pamučnog konca.

— Japan je uspeo da od Perzije dobije porudžbinu za 22 hili. tona cementa po ceni od 1 {unte 8 šil. 7 penca (360 din.) po toni. i

__ Чехословачка је одлучила да за поморанџе које ј0] се упућују преко Југославије, тражи фитопатолошки преглед, који ће стајати 800 кч. по вагону. Тиме је промет шпанских поморанџи у Чехословачку, који је тек од прошле године био упућен преко Сушака, потпуно онемогућен. Та мера, која би се могла правдати евентуалном бојазни од заразе, још је неравумљивија, ако се узме у обзир да је она потпуно искључена самим начином паковања.

—- Шведска ће купити за 90 мил. леја кукуруза. у Румунији да би ослободила тако своја блокирана потраживања. — Između naše države i Nemačke postignu je sporazum o izvozu veće količine zaklanih svinja. Predviđene su međutim razne ograde: izvoznik mora garantovati da „se roba neće pokvariti još 30 sati po prelasku granice i 'naši uvoznici u roku od 6 meseci moraju da uvezu robe iz Nemačke za istu vrednost. |

— Na osnovu ovlašćenja poliski Ministar finansija oglasio |e nevažećim 30 kartelskih sporazuma. To su bili manji trgovački karteli, koji se nisu hteli odazvati pozivu vlade da saize cene. |

— ха пазе železnice naručemi su u Poljskoj gvozdeni pragovi. Vrednost ove narudžbe iznosi oko 300 hilj. zlota, |. oko 2 i po mil. dinara. | | |

— Auistr:ja je izvezla u Italiju velike količine drva. pa kako Italija nije bila u stanju da plati devizama, dala je austrijskim izvoznicima akcije Steweag-a (Štajersko akcionarsko društvo za iskorišćavanje vodenih sila) od kojih je dosada 60% bilo u talijanskim rukama.