Narodno blagostanje
11. јули 1936,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 447
Владимир Шредавци ______" ______ __-__-_
СУМРАК СРЕДЊЕ- СТАЛЕШКЕ ДИКТАТ УРЕ ИЛИ НА ПУТУ | КА ПОЉОПРИВРЕДНИМ КОМОРАМА |
| | E НОВ ПРЕДЛОГ УРЕДБЕ О ПОЉОПРИВРЕДНИМ КОМОРАМА
5 Са све ли задирањем државе У привредну делатност јавља се и тенденција појединих привредних редова да утичу на њен, у првом реду, законодавни рад. То је почетак данашњих сталешких организација.
Док су трговци и занатлије успели да створе већ много раније таква удружења, сељаци су у том погледу остали далеко иза њих. То је, уосталом, и разумљиво. У време феудализма је пољопривреда била довољно заштићена јаким утицајем земљопоседника-феудалаца, а о заштити интереса земљорадника могло се само теоретски расправљати, па и то тек у новије време. Слабљењем феудализма и повећањем броја слободних пољопривредних јединки; јавља се и проблем земљорадника као сталежа. Но до његових сталешких организација је још увек далеко, углавном због противљења осталих привредних редова. Благодарећи свом политичком значењу које постаје све јаче, уколико се више уопштава право гласа, сељак добија известан политички утицај. Тако до првих пољопривредних комора долази тек крајем прошлога века, након велике политичке борбе, и то у Пруској. · |
= = = Код. нас се о пољопривредним коморама као_
великој и прешној потреби говори већ од Уједи-
њења. Може се, међутим, слободно рећи да је њихово увођење у: живот постало управо неопходно тек после доношења Закона о радњама. До тада су постојале код нас само сталешке коморе чији. је главни задатак био да дају смернице општој, економској политици. Мора се признати да су онетај свој задатак вршиле на начин који им може служити на част, и да су увек остале на потребној BHCH"ни. Биле су у ствари привредне коморе, избегавајући да падну на ниво сталешких удружења. Али упркос томе истицало се, и то с правом, да већ само постојање таквих организација, за индустрију; занатство' и трговину, без обзира на њихово држање, претставља довољан разлог за оснивање и. Пољопривредних комора. Но, као што рекосмо, праву актуелност добило је то питање тек након установљења принудних удружења по Закону о
радњама, јер њихово искључиво _ сталешко стано-.
виште по свим привредним питањима претставља велику опасност за сељаке који, немајући одгова-. рајућих организација, нису у стању да се супротставе њиховим захтевима. Положај сељака постао је још тежи тиме што су томе сталешком утицају подлегле и коморе. Додуше, њихов је први задатак (чл. 3 Уредбе о коморама) да „проучавају питања која се односе на гране у њима заступљене и да по њима подносе предлоге надлежнима", али оне већ
по самој дефиницији не постоје за унапређивање својих сталешких интереса, него „за заступање, 33штиту и ON о привреде у Краљевини Југослани (чл. 1 Уредбе).
Нешто је другачији случај са принудним удружењима у која се организују индустријалци, трговци и занатлије „у циљу унапређивања привредних и стручних интереса" (чл. 354 Закона о радњама). Међутим, и код њих се у чл. 362 међу задацима у првом реду истичу: социјално-политички (старање о односима између послодаваца и намештеника, о намештењу помоћника, о ученичком односу итд), стручно-наставни (старање о учењу ученика, бирање чланова испитних комисија, итд.) и сталешко-административни (брига о пословним књижицама, бирање одбора итд.).
| Уза свето практично не постоји готово никаква разлика између држања комора и принудних
удружења. Обе "врсте организације заузимају и по
свима привредним, а нарочито материјалним питањима. подједнако офанзивно сталешко становиште које претставља негацију општег интереса. Тим својим држањем оне не. само да стварају лажну
слику 0 расположењу. јавног мишљења, него шта
више. успевају да створе за себе повољно расположење и код меродавних: Ми смо већ у више махова истакли да бисмо последњи тражили сталешку
"организацију сељака, да такве не постоје и за дру-
ге привредне редове. Али у приликама какве су данас код нас, сматрамо, да је успостављање пољопривредних комора један од првих, ако не и први задатак, јер би свако даље одуговлачење могло само да штети привредном реду који. је не само најбројнији, него готово и једини који бројно заиста нешто и претставља. Као један од аргумената про:
тив оснивања пољопривредних комора чула се до-
ста често, нарочито у време парламентарног режи; ма, тврдња да оне нису потребне у држави у којој сељаци имају апсолутну већину. Од њих зависи готово цео парламенат, па према томе он и штити њихове интересе, тим више што и међу самим посланицима има доста сељака, О вредности тога аррумента ми смо имали довољно прилике да се уве: римо, тако да данас слободно можемо. рећи да су и код посланика-сељака партијско-политички, разлози и партијска дисциплина били увек још јачи од сталешких интереса.
· Најосновнији осећај правичности захтева да се привредном реду који чини преко три четвртине целога народа, да могућност организовања и заштите својих интереса бар исто онолико као другим, далеко малобројним привредним редовима. Следствено имају и сељаци начелно право на обе форме сталешких организација. Како је бар засада оснивање принудних удружења за сељаке из