Narodno blagostanje

Страна 448.

техничких разлога немогуће, то се мора остати на пољопривредним коморама. Оне ће додуше још увек бити далеко од тога да се с успехом одупру обим организацијама других сталежа, али ће несумњиво знатно допринети поправљању положаја сељака.

Самим испитивањем пољопривредних комора неће се, међутим, ништа учинити, ако Уредба не буде почивала на начелима која ће створити здраву базу за њихов развој.

Одмах након састанка комисије за израду предлога Уредбе појавили су се у нашој штампи чланци у којима је изнесен стари предлог из 1930 године, без икаквог коментара. Не знамо да ли су

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 28

то наши листови учинили из своје иницијативе или је тај стари предлог намерно пуштен у јавност да служи као база за дискусију. Тек, у сваком случају идеја се није показала срећном. Након тога, наиме, јавља се критика која сматра да је то предлог садање комисије.“) На тај је начин с једне стране нови предлог критикован још пре-свог рођења, а с друге је критика промашила свој циљ и знатни у њу уложени труд остао је узалудан. То је, уосталом, по нашем мишљењу било тим непотребније, што се могло са сигурношћу тврдити да ће се нови

предлог знатно разликовати од онога из 1930 год.

који носи јасно обележје времена спреман.

у коме је

П СТАЛЕШКЕ ИЛИ СТРУЧНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Једно од најважнијих питања које је требало решити у новој уредби, било је питање задатака. Треба ли они да буду претежно сталешки или стручни» Ми смо одувек сматрали да пољопривредне коморе треба да воде бар извесне секторе аграрне политике: да буду носиоци стручне наставе, да им се препусте контролне и огледне станице итд. Њихова главна задаћа треба да буде унапређивање техничког и привредног стања пољопривреде на њиховом подручју. Код нас је, међутим, то могло да буде само пре стварања средње-сталешких принудних удружења. Данас ће, нема сумње, њихова главна задаћа морати да буде чисто сталешка: заштита интереса пољопривредника. То ће бити све дотле док се и сељаци не организују у чисто сталешка удружења. А за то, као што рекосмо, бар засада нема могућности. То су врло исправно схватили и творци новог предлога уредбе. Иако се она готово у свим појединостима, и то скоро дословно, поклапа са уредбом о привредним коморама, баш у том погледу је учињен изузетак.

Код пољопривредних комора јаче је подвучен сталешки карактер. Тако на пример, док су привредне коморе, као што смо видели, установљене да заступају, штите и унапређују целокупну привреду Краљевине Југославије, дотле су пољопривредне коморе основане „за заступање, заштиту и унапређење пољопривреде уопште". (Чл. 1 предлога). Та је разлика још једном јасно подвучена у чл. 3 т. 3 предлога где се као први њихов задатак спомиње »да заступају, штите н унапређују интересе пољопривредника“, док сличног прописа у Уредби о привредним коморама уопште нема. Мако би на први поглед, према томе, могло изгледати, да ће пољопривредне коморе бити више сталешке организације но што су остале привредне коморе, то у ствари није тако. Њима је само уредбом дано право да заступају сталешке интересе својих припадника, што привредне коморе без икаквог ослона у прописима Уредбе већ давно чине. Тиме су оне само изједначене.

Ш ИЗБОР ВЕЋНИКА

То питање је изазвало најжешћу критику оних који су сматрали да је предлог из 1930 идентичан са предлогом уредбе, израђеним од садање комисије. Као што је познато, стари предлог је предвиђао индиректан избор преко општинских већа. Нови предлог даје, међутим, сасвим природно друго решење — директан тајни избор. Ова разлика је разумљива с обзиром на различитост политичких форми владе у време спремања једног и другог предлога. У време предлога од 1930 године код нас уопште није било избора. Давањем тога права припадницима комора, створило би се од тих институција једино политичко поприште, што пре свега није њихов задатак, а готово потпуно би их онемогућило за онај рад за који су створене. Данас је, међутим, ситуација сасвим другачија и као што би директан избор коморских већника у

старом предлогу претстављао анахронизам, исто.

то би данас био предлог у коме би се предвидео индиректан избор преко општинских већа. Сам разлог увођења политике у коморе, који је био најјачи аргуменат против директних избора, потпуно је, дакле, релативан; он добија и губи у вредности према политичким формама владе. У то време ауторитативних режима коморе би таквим избором стварно постале једино место политичке вентила-

ције, па би према томе претстављале и циљ свих политичких амбиција. Вероватно је да би се тада у њима расправљала и чисто политичка питања. Другачије је у демократском режиму. Ту политичка расположења бирача долазе до довољног изражаја у законодавном телу. Према томе неће бити ни потребе да се она тако знатно изражавају у сталешкој организацији.

У њима се сигурно неће расправљати политичка питања. Али вероватно је да ће се код расправљања привредних питања људи опредељивати према својој политичкој идеологији. То је већ у природи човека, а поготову Југословена

који као политички народ раг ехсеЏепсе носе свој

политички терет не само у разна друштва и организације, него и тамо где би то још много мање спадало. То се не може променити. Али како то није био разлог за спречавање оснивања и рада свих осталих организација, тако исто не може спречити ни оснивање пољопривредних комора.

#) Д-р Марко Жужић: Поводом оснивања пољопривредних комора, Привредни преглед бр. 22. — ·

Т. Крушевац: Организовање пољопривредних комора. — Преглед, април-мај 1936, итд.

| Њ |