Narodno blagostanje

11, јули 1936,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 453

пошто се прилике на тржишту развијају у корист сељака. Он има-да утврди максималну цену која треба да спречи превелико поскупљење живота, јер би то'учинило илузорним последње повишице радничких надница. Ипак се може претпоставити да ће та максимална цена бити већа него: данашња тржишна, да би се сељацима дала извесна накнада за поскупљење индустријских производа, проузроковано повишењем надница. Осим тога закон одреБује и једну минималну границу, наиме цену чија је разлика према оној у 1914 истоветна са разликом код трошкова живота, надница и цена пољопривредних потреба према 1914 год. · i

Пшенични монопол не заводи никакво непосредно ограничење производње. Према објашњењима владе он није уперен против редовне трговине која ће се само реорганизовати, него једино против шпекулације. Монопол је створен на брзу руку да би се сељацима већ приликом ове жетве омогућило потпуно искоришћење пораста цена. Друге сличне монополистичке организације, према досадашњим изјавама владе, нису предвиђене.

унет Развитак коњунктуре у Ита-

Талијанска коњунктура на лији за Време рата и траја-

прекретници ња санкција одговарао јепостављеној прогнози. Индустрије које су радиле за војничке потребе, успеле су да повећају број запослених радника. То је био случај код металургијске и хемијске индустрије, код индустрије хране и пића и код оних грана које производе сурогате артикала чији је увоз онемогубен санкцијама. Државна иницијатива је већ почетком абисинског рата ограничила делатност оних привредних грана које немају везе са ратом и снабдевањем становништва неопходним намирницама. То је био случај са грађевинском индустријом, оним индустријским гранама које су

скоро искључиво упућене на извоз и најзад са оним које зависе од сировина иностраног порекла.

Успешни завршетак рата и укидање санкција стављају коњунктурну политику Италије пред нове проблеме. Психолошки има, несумњиво, довољно чињеница које оправдавају оптимизам. Инвестициони радови у Абисинији и оси: гурање ново стечене империје запослиће многе руке. Отварање и постепено задобијање абисинског тржишта оживеће талијанску производњу. Могућност колонизације растеретиће радно тржиште у самој земљи, пружајући мо-

"тућности влади за корисно стварање посла у највећем оби-

му. Али и најведрији оптимизам и најчвршћа воља за рад

мора да се разбију о финансијске тешкоће. Предвиђа се

да ће на крају ове буџетске године дефицит износити 15 милијарди лира. У 1985 г., међутим, повећање капитала достигло је једва 9: је милијарди лира, судећи по уплатама код банака, штедионица и сличних установа. Свота потребна: за финансирање рата, прешла је нормални годишњи пораст капитала. Вероватно је да ће. за привредно продирање у Абисинију бити потребне још веће своте, са чиме и рачуна талијанска влада. Она у полузваничним листовима ствара расположење за повећање обима кредита Народне банке да би се упослио и последњи талијански радник.

Примена ових начела имаће за неминовну последицу повећање потрошње. Немогуће је спречити да се ово не протегне и на робу иностраног порекла. Девизне залихе Италије, пак, нису толике да би дозволиле јачи пораст увоза. Ову празнину, која може озбиљно да угрози претстојећој талијанској коњунктури, мораће да попуни влада. За то има три начина које ће она, вероватно, подједнако применити: даље ограничење трансфера девиза, робни кредити из иностранства до којих ће лако доћи, и, најзад, новчани инострани кредити чије ће добијање бити скопчано са тешкоћама и који ће зависити од спољно-политичке ситуације Италије,

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Манџурији је ове године засејано ланом 14,1 хиљ. хектара према 47 хиљ. у 1985.

— У Шведској је 42% пољопривредних газдинстава задужено. Од самосталних сељака који чине 75% свих пољопривредника, било је 1983 год. 24,4% незадужено, 37,7% задужено износима мањим од половине вредности имања, а 92% презадужено. Код закупаца су одговарајући бројеви 29,7%, 28% и 14,7%.

— На скупштини Савеза аграрних заједница у Осије-

ку усвојен је предлог да се отпишу дугови чланова Савезу за 60%. :

— Ha конференцији произвођача опиума у Штипу изнето је да Призад при откупу опиума не плаћа 20 динара од морфиумске јединице, иако за то постоји одлука владе. Донета је резолуција у којој се тражи да Призад плаћа опиум по 20 дин. за морфиумску јединицу; да при решавању опиумског питања узму учешћа претставници произвођача и стручњаци и да се откаже женевска опиумска конвенција и опиум препусти слободној трговини.

— У Призаду је одржана конференција са претставницима млинске индустрије. Млинари су с обзиром на повољан овогодишњи жетвени принос изразили мишљење да би требало утврдити нешто ниже почетне цене од прошло-

годишњих (126 дин. база Тиса је прошлодишња почетна цена за 100 кг), јер ће произвођачи по мишљењу млинара моћи због већег приноса да остваре и већи приход. Међутим, према изјави министра пољопривреде г. Св. Станковића биће овогодишње цене шшенице исте као и лане.

— Gospodarska sloga, na svojoj sednici u Osijeku, odlučila je da uzme pod kiriju bivši Pilerov mlin u Osijeku. Ovaj mlin treba da otpočne sa radom za tri do četiri nedelje, a baviće se i prodajom brašna od žita članova Gospodarske sloge.

— У Немачкој је у 1936 засејано ланом 41 хиљ. хектара, према 22 хиљ. у 1985 и 9 хиљ. у 1984, а конопљом 5 хиљ. хектара, према 3, одн. 0,3 хиљ. у 1985 и 1934. Олајне репе има на 52 хиљ. хектара, према 47 хиљ. у 1985, 27 хиљ. у 1984 и свега 5 хиљ. у 1983.

— Ministarski savet je odlučio da se vrši otkup pšenice preko Prizada i da se u tom cilju stavi Ministarstvu trgovine | industrije na raspoloženje kredit od 250 mil. dinara.

— U Bugarskoi je ove godine zasejano lanom 2500 hektara, tj. 750 hektara više nego lane.

— U Austriji se očekuje da će žetva 1936 pokriti 55% domaće potrebe za pšenicom i pšeničnim brašnom, jer je letina dobro ponela, a zasejano je 25 hilj. hektara više nego lane. |