Narodno blagostanje

3. октобар 1936,

· — Аустрија је одобрила за октобар увоз 50 вагона грожђа из Бугарске. : > —- Грчки извозници сувог грожђа надају се ове године нарочито доброј прођи своје робе у Енглеској, јер ова увози грчко суво грожђе уз снижену царину. Осим тога до априла идуће године отпада конкуренција Аустралије. Велик део овогодишњег сувог грожђа већ је унапред продат у Енглеској, и то по 29 шил. 6 пенса за 100 кг.

— Званична турска агенција јавља да је холандска фирма „Албатам“ вољна да изради луку Ерегли на Црном мору и да лиферује Турској лађа, уз дугорочан кредит. Турска би један део својих плаћања могла. извр= шити и пшеницом.

— Народна банка затражила је од новчаних завода да јој поднесу тачне податке о свима извозницима кудеље, и то на основу извозничких уверења, издатих од почетка 0. г. до 27 августа.

— Пошто румунска Народна банка сада у клириншки обрачунски курс урачунава и своју провизију, она ће убудуће динаре у клирингу обрачунавати код уплате по 3,05 леја, а код исплате са 2,898 леја. Обрачунски курс леја у Југославији остаје и даље 33,967 динара за 100 леја.

— Између Турске и Енглеске закључен је у септембру трговински и клириншки уговор. Предвиђена је. размена турских пољопривредних производа и енглеске готове робе путем компензације. Енглеска која се дуго опирала клириншком систему, има сада, према томе, већ 4 клириншка уговора: са Италијом, Шпанијом, Румунијом а Турском.

— Мађарска је дозволила извоз кукуруза само у неклириншке земље. Противредност има се у пуном износу уступити Мађарској Народној банци. Рачуна се да за овај извоз стоји на расположењу око 2,5 мил. метр. центи кукуруза.

— Чехословачка је одобрила увоз 300 вагона јабука из Аустрије.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Савез чехословачких индустријалаца тражи за унапређење извоза следеће мере: набавку девиза путем једног иностраног зајма, што веће упрошћење поступка код враћања дажбина на име извозне премије, смањење тарифе за угаљ, и регионалне привредне споразуме место највећег повлашћења. Ради олакшања администрације индустријалци траже да се образује одбор за трговинску политику, у који би ушли начелник одељења за народну привреду у Министарству спољних послова и начелници одељења за трговину у Министарству трговине и пољопривреде. Овај одбор управљао би TDTOBHHCKOM политиком и био би одговоран за њу.

— Према последњим изменама у мађарско-румунском платном споразуму полаже се 20% противредности робе, увезене из Румуније, на посебни конто румунске Народне банке код мађарских девизних банака, а 80% на збирни конто румунске Народне банке. Изузетак је учињен код увоза дрва за гориво из Румуније; 50% овог увоза плаћа се блокираним мађарским потраживањима код румунске Народне банке, а 50% на збирни конто.

— Између Румуније и Турске закључен је споразум о трансферу мухаџирских потраживања, преосталих у Румунији. Трансфер ће се извршити путем ванредног извоза румунске робе у Турску, нарочито дрвене грађе и нафте.

— Аустријска трговинска комора упућује аустриј_ске извознике да себи унапред обезбеде што више поруџбина из Шпаније, јер рачуна да ће застој, проузро-

Страна 651

кован грађанским ратом, ускоро морати да престане. Извоз у Италију немогуће је повећати; напротив, Аустрија треба да се постара да га одржи бар на досада. шњој висини, јер ће услед талијанске контроле увоза добијање дозвола за увоз бити отежано: Са Мађарском и Румунијом ускоро има да се закључе споразуми о уре: ђењу аустријског извоза у те земље.

SOCIJALNA POLITIKA

— У Чехословачкој је 1935 год. код Средишног уреда било осигурано за случај онеспособљења за рад. и за старост 1,7 мил. лица. Просечни допринос по осигуранику износио је 288 ч. кр. према 280 у 1980. Крајем маја 1936 уред је плаћао 221 хиљ. ренти, и то 137 хиљ. инвалидских, 80 хиљ. ренте у старости и 54 хиљ. породичних. Просечна инвалидска рента износила је у 1985 год. 138 ч. кр. месечно према 111 у 1988, а рента у старости 151 4. кр. Пре И

NOVČARSTVO

| — Холандска банка повећала је за последња 2 месеца своју златну подлогу за око 100 мил. хол. фор. на 708,57 мил.

— Према подацима LOK савеза штедионица код штедионица Дравске бановине улози на штедњу су порасли у августу за 290.155 дин. на 1,046.678.480 дин. Улози на текућем рачуну порасли су за 3,613.930 дин.

— Влада је усвојила предлог. министра финансија о споразуму са портерима Блеровог и Селигмановог зајма за плаћање купона од 1 новембра 1931 до 1 маја 1937, а на основу већ раније закључених споразума са франдуским портерима наших државних зајмова. Према томе споразуму Југославија ће плаћати доспеле камате на следећи начин: 15% у девизама, 55% у Фундинг облигацијама, а од преосталих 30% ће се створити засебан фонд који ће служити за амортизацију Полит облигација. JAVNE FINANSIJE

— Лондон је емитовао 3% зајам -од 10 мил. фунти по курсу од 99 на 25 година. Зајам је за 100 мил. фунти 9 пута преуписан. Износ од 3,8 мил. употребиће се за кон: верзију краткорочних зајмова са високом каматом, узетих за извођење јавних радова, а 6,2 мил. фунти послужиће за побољшање станбених прилика у сиротињским квартовима, за грађење школа и болница, за поправљање калдрме и за стварање зеленог појаса око вароши. | — Холандска влада намерава да емитује нов 4% унутрашњи зајам од 200 мил. хол. фор.

— Париска општина намерава да емитује зајам у из: носу до 1 милијарде франака.

— Јапан је завршио конверзију старих 5% државних зајмова претварањем последњег још неконвертованог

_ износа од 422 мил. јена у 3:/2% хартије у укупном износу

од 400 мил. јена на 15 година.

— Швајпарска је отворила упис прве транше зајма за наоружање у износу од 80 мил. шв. фр. — Цељска општина предложила је да се за довршење радова око регулације Савиње у. 1937 узме зајам од 16 мил. дин. који би заједно отплаћивале општина Цеље, Дравска бановина и држава. Ови радови су почели пре годину дана. Запослено је око 400 радника, |

SAOBRAĆAJ

— Od ukupnog povećanja svetske trgovačke mornarice od leta 1935 do sada, koje iznosi 977 hili. br. reg. tona, 79% (219 hilj. tona) otpada na Italiju, tako da talijanska trgovačka mornarica danas broji 3,05 mil. tona prema 2,83 mil. sredinom 1935 god. Naiviše je uticalo na porast РОДЕ transportnih brodova ха угете абђп5Кког Tata;