Narodno blagostanje
Страна 652 | |
— У Белгији су с успехом вршени огледи производ-
ње погонског горива из палминог уља. | — Немачки картел лаког погонског горива,
дам месеци о. г. 1,11 мил. тона горива према 929: хиљ. тона у истом DROROONN 1935 и 830 хиљ. у 1934, тј. за 19, 5% одн. 394% више. | ;
— Грчка влада обавезала је С ОдОВИСНИКе да Гоч кој банци имају да стављају на расположење девиза у износу од 75% надница и плата које исплаћују морна-
рима. Осим тога бродовласници ће отсада све социјалне ~
дажбине плаћати у девизама. Влада очекује од ових мера прилив девиза у износу од 600 хиљ: енгл. фунти год.
— Откако је у Новом Саду снижена | цена трамвајској вожњи од станице до центра са 2,50 на 1 дин, број путника непрестано расте. Год. 1985. превезено је око 2 мил. лица, а за 1936 рачуна се, према досадашњим резултатима, са рекордним бројем од 41 Мил. путника. Број путника варира сада између 6—13 хиљ. дневно. Приходи трамваја такође расту, што се види по смањењу
дефицита, који је у 1935 год. износио 500 хиљ. према.
808,8 хиљ. у 1934. Ове године рачуна се поново са знатним опадањем мањка. ŠTRAJKOVI 5 -
— Између столарских радника и послодаваца у Крижевцима закључен је колективни уговор. Радништво је
подељено на 3 категорије. Прва има 5 дин. на сат над-
нице, друга 4,75 а трећа 3,75. Помоћници са мање од годину дана рада примаће 3 дин. на сат. Радно време траје 9 часова. Прва два сата прековременог рада плаћају се 50% више, а сваки даљи сат 100% више. Радници који раде на подручју града, али ван радионица, добијају 15% више; они који раде ван Крижеваца, добијају поред. нормалне наднице стан, храну и путне трошкове.
— У Загребу ступили су у штрајк радници творнице рубља и текстилне творнице на Завртници.
JAVNI RADOVI |
— Од кредита за израду и преправку путева у износу од 578 мил. дин. употребиће се 323 мил. дин. за израду савременог коловоза за тешки саобраћај на државним путевима Земун—Нови Сад—Хоргош, БеоградТопола и Црвени Крст—Нишка бања; 745 мил. дин. за израду неизграђених делова приморско-туристичког друма Карловац—Обровац—Биоград на мору —ШибеникТрогир—Сплит—Макарска—Метковић и за реконструкцију оштрих кривина и великих успона на путевима СушакНови, Метковић— Дубровник и Будва—Бар; 30 мил. дин. за израду друма долином Лима; 185 мил. за реконструкцију пута Београд—Загреб—ЈБубљана— Јасенице, који ће бити удешен за тежак саобраћај на деоницама БеоградЗемунски аеродром, Загреб—Сесвете—Дуго Село, ЗагребСвета Недјеља— Самобор, ЈЉубљана—Крањ; 24 мил. за друм Београд— Панчево са мостом преко Тамиша; 10 мил. за реконструкцију друма ЈЉубљана—Делнице, а исто толико за поправку и допуну друма Скопље—Велес— Град“ ско; 8 мил. за Савски мост код Загреба; 5 мил. за модернизовање друма Марибор—Шент Иљ, и. 25 мил. за израду одн. оправку макадама у 00 Бањој Луци и Цетињу.
— Мађарски министар пољопривреде изјавио је да влада намерава да предузме велике радове за наводњавање земље. Река Кереш има да се учини пловном У дужини 100 км; ови радови трајаће четири године. и стаће 15 мил. канала за наводњавање која ће снабдевати потребном влагом 30—40 хиљ. катастралних јутара.. Осим тога пред-
_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___________
који обухвата 90% целокупног промета, продао је у првих се-
| индустрији
пенга. Истовремено ће се изградити мрежа.
=> 4. DO је и градња једног великог канала за наводњавање који. ће добијати воду из Тисе.
55 097 Моравској бановини у последње време израђено је или започето хидротехничких радова за преко 7,5 мил. дин. На осигурање обала Велике Мораве на ра: B8HHM местима отпада 2,02 мил. дин., на чишћење корита Александровачке Реке и мелиорацију земљишта око ње 11 мил, а на израду 108 објеката за снабдевање водом за пиће 4,36 мил. дин. Мањи регулациони радови извршени су у долинама Јужне Мораве и Тимока.
TURIZAM | ЖЕ = У 260 немачких туристичких места: било је у
| 1935/36 (од априла до марта) 32,59 мил. ноћивања ·према.
23,21 мил. у 1982/88 и 30,59 мил. у 1929/80. Број посетилаца из иностранства изнео је 1935/36 449,6- хиљ: (са 1,95 мил. ноћивања) према 3149 хиљ. у НЕ и 467,1 хиљ. у 1929/30. -
— Швајцарска хотелска индустрија затражила је
од Владо. да преузме 30% рачуна хотелских гостију на
себе.
| — ПОваСиНе 00066 опажања једног туристе о извесним појавама на нашим железницама које су непријатне свакоме путнику, а код странаца изазивају нарочито рђав утисак. Међу осталим, писац нарочито истиче да има вагона заражених стеницама, да се не пази увек ка-
_КВИ се вагонн стављају у међународне композиције и да _често легитимисање од стране жандарма и агената и по-
сле граничне ревизије непотребно: узнемирује путнике;
поготову ако не знају наш језик и сврху тих прегледа.
KRIZA [ КОМЈОМКТОВА .
— y Норвешкој је у првом полугођу 1986 индекс производње био за 8% већи него у исто доба 1955. Највећи пораст показала је грађевинска индустрија, са 13 У јуну 1985 на 108 у јуну 1986. Новчано тржиште је оживело; код свих банака смањили су се улози и стокови хар: тија од вредности. Код новчаничне банке повећали су се зајмови са 187 мил. кр. у јуну на 219 мил. у јулу, оптицај новчаница је био већи за 10 мил. кр. Златна подлога и девизе порасле су према 1934 год. за 100% на 285 мил. кр.
— Према саопштењу Дирекције рада смањио се број незапослених у Бугарској са 35,8 хиљ у јуну о. T. на 18 хиљ. у септембру, тј. за око 50%. У дуванској незапослености у септембру уопште више није било У неким крајевима влада чак и осетна оску: дица у квалификованој радној снази.
IZ POSLOVNOG SVETA ·
Zborovi akcionarskih društava
6 oktobar. — Lanena industrija d. d. Osijek (redovan). 7 oktobar. — Tvornice tinte i kemikaliia Mr. Pharm. Albreht"i Kovačić d. d. u Zagrebu (vanredan). 8 oktobar. — Stolarska i kovinarska industrija d. d. Тастеђ (уапгедап). · 9 oktobar. — Munja, tvornica akumulatora d. d. u Žagrebu (vanredan). | 12 oktobar. — Jugoslavenske Florenc tvornice vaga i
utega d. d. u Zagrebu (vanredan). -13 oktobar. — L'industrielle Serbe Ste Ame, Bruxelles
(redovan).
Trgovački registar
Opšte jugoslovensko bankarsko društvo a. d. u Паге bu, upis promene čl. 27, 43 i 44 društvenih pravila. — Oroslavska tekstilna industrija d. d. u Zagrebu, upis članova upravnog odbora. g. Prpića Milana i d- -ra Antića Kazimira,
oba iz. Zagreba: — | ка“ restoratersko i bioskopsko. a: с ~: