Narodno blagostanje

13. новембар 1937.

— Одбор њујоршке берзе прописао је да се од 15 новембра за терминске послове има уплатити: за акције 90% курсне вредности или 5 долара по акцији а за благајничке записе 30% курсне или 5% номиналне вредности. Код избора између ова два начина израчунавања висине уплате узима се виши. Тако је берзански одбор изишао у сусрет предлогу Савезног резервног уреда који је предлагао упла-

ту од 50%.

JAVNE FINANSIJE

| — Турски државни дуг износио је половином о. T. 508,6 милиона турских лира према 505,7 милиона у 1936 год. и 476,93 у 1933 год. Од 1933 год. дугорочни дуг се смањио од 349,1 милион лира на 341,8 милиона а летећи дугови се повећали од 118,7 на 166,7 милиона лира.

KRIZA I KONJUNKTURA

— Произведени народни доходак С.А.Д., према службеној статистици изнео је 1936 год. 63,8 милијарди долара према 55,0 милијарди 1935 и најнижем стању, 1932, 39,5 милијарди долара. Потрошни народни доходак, пак, изнео је прошле године 62,0 милијарди, према 546 и 48,5 милијарди долара у 1935 и 1932 год. Тим је производни доходак по први пут након дужег времена показао знатнији вишак над потрошњом и то у износу од 1,743 милијарде дол. Према појединим привредним групама производни доходак дели се (у милијардама долара):

1982. 1935. 1936. 19836 у % према 1929 Пољопривреда 2,456 2,112 6,022 82,1 Рударство 0,461 0,939 1,143 61,8 Електрика, гас 0,985 1,045 1,108 85,6 Индустрија 5,632 12083. 14,691 76,1 Грађевинство 0,711 0,826 1,087 33,2 Саобраћај 3,714 4,187 4,890 68,6 Трговина 5,265 7,280 8,195 74,8 Банкарство 4,27, 5,379 6,235 71,6 Државне плате са "јавним радов. 6,704 8,036 9,243 1429 Служба 5,578 6,907 7,782 83,3 Разно 2,405 2,480 2,624 646

Као што видимо, према стању 1929 најбоље стоји доходак од државних издатака заједно са јавним радовима, који је већи за 43%; без јавних радова ово повећање износи само 11%. Иначе највише су се приближили 1929 пољопривреда, електрицитет са гасом, и служба, док је грађевинство остало на најнижем стању. Ове промене у структури производног дохотка последица су политике „Њу дила".

— Prema izveštaju njujorške National City Bank 265 američkih preduzeća iskazuju za treće tromesečje o. g. čisti dobitak od 343 miliona dolara prema 290 miliona prošle godine. Ukupno je za 9 meseci o. g. postignuto 1.080 miliona čiste dobiti prema 835 miliona prošle godine.

— За три тромесечја 0. г. број радња и предузећа Ha територији Трговинске Занатске и Индустријске коморе у Јубљани повећао се у свим гранама сем у индустрији, где је опао за 6 предузећа. Број трговачких радња који је дуже времена падао због презасићености повећао се за 122. Обртничке радње повећале су се за 158 а угоститељске за 97.

Англо-Чехжословачка пи Прашка кредитна Баке среилијала У БЕОГРАДУ — ЏПошт. фаж 17.

Ра Поштанске штедионице, Београд 51005,

Прама улоге на штедњу HO најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закун,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 735

RAZNO

— На молбу бриселског суда ухапшен је у Амстердаму Јулиус Бармат, финансијер, познат са својих афера. (0 последњој је било речи на скупштини белгијске Народне банке, јер јој је нанео штету од 30,000.000 6. Ухапшен је зато јер је после слома његовог предузећа Нога Colliery Company утврђено да постоје неправилности и злоупотребе. — Na godišnjoj skupštini Consolidated American САТЕ tion Trust, pretsednik društva, Chester Beaty, (ijedan od yodećih ljudi »Trepče«), podneo je predlog o raspodeli dobiti. Dobit će se isplatiti u akcijama i to na svaku jednu/po tri nove u nominalnom iznosu od po 5 šilinga. To je dobit od 300%, tako da je glavnica povišena sa 377,029 na 1,508.000 f. št. Pored toga jedan deo dobiti dodan je rezervama, Kada je prošle godine »Trepča« iskazala dividendu od 25%, advokati privrednog nacionalizma digli su glas da je to rezultat specijalnih koncesija i da su Englezi sretni što su dobili ovakvo područje za eksploataciju i da boljih prilika nemaju nigde. Ovaj primer dividende od 300% pokazuje da su uslovi za eksploataciju u drugim. zemljama daleko bolji i da je dobit od »Trepče« za akcionare drugorazredna.

iZ POSLOVNOG SVETA

Трговачки регистар

Фабрика алуминиума а. д. Београд, подружница у Загребу, упис фирме и чланова управног одбора г. Г.: д-р Ивана Р. Ивановића, Јелке Ивановић, инж. Миховила Карготића, Дамњана Бранковића, Милана Н. Николића, д-р Ива Тартаље, Милана Милића, д-р Нике Новаковића и д-р Бранка Пелеша. — Муњаре трамваја и водовода у Осијеку, упис чланова управног одбора г. г.: д-р Јована Божића, Славка Чорка, Анте Диксла, Јакоба Глида, д-р Дрчића Бранислава, Виктора Пенца, Јована Вуковића, Игњата Цвејића, инж. Станка Јузбашића, Ивана Лајпцига, д-р Златка Матијевића, д-р Ђорђа Максимовића и Јосипа Нола. — Р. Турчића синови д. д. за шумску индустрију, Загреб, упис члана управног одбора г. Адлера Александра. — Интерконтинентале 4 Каро и Јелинек, југ. транспортно а. д. у Загребу, упис чланова управног одбора г. г.: Крешимира Бровета, Артура Гвоздановића, Јакова Косе н Р. К. Лепера. — Карловачка индустрија д. д. у Карловцу, упис чланова управног одбора г, г.: д-р Хаса Феликса и д-р Аминге Роберта. — „Подравина“ д. д. за парцелацију и колонизацију у Загребу, упис фирме са главницом од ! мил. дин. и чланова управног одбора г. г.: Ернеста Гутмана, Алфреда Цуцка, Гезе Ковача, Александра Сора, Адолфа Шлезингера, Косте Д. Дозудича, д-р Звонимира Братанића и Феликса Вајнера. — Индустрија угљене киселине Адам Филиповић д. д. у Земуну, упис фирме са главницом од 2 мил, дин.

Зборови акционарских друштава

15 новембар — Српска штедионица у Грачацу (редован). 19 новембар — Крањска индустријска дружба, Је-

сенице (редован).

20 новембар — Синови Јакова Брунера, трговачко д. д. Загреб (ванредан).

27 новембар — Сјеменар д. д., Осијек (редован).

15 децембар — Прва, српска парна пивара Ђорђе Вајферт а. д., Београд (редован).

Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406.