Narodno blagostanje

Страна 736

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 46

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 НОВЕМБРА 1987 Г.

Из Лондона се даље шаље злато Народној банци. У недељи од 29 октобра до 4 о. м. извезено је из Енглеске у нашу земљу злато у вредности од 204.407 фунти стер-

Стање Народне банке (у мил. дин.).

ПРЕВЕЛИ ЕР ЕНИ 31. ХИ | 31.XI | 31. XI | 31-X.| 8 XI. АКТИВА газа 1053) 1038 1937 | 1937 Подлога ; 31. y KacaMa BH Ha crp.| 1794.9|1794.0| — — злато у касама — — 1336,9 | 1679,2 | 16842 злато на страни — — 94,6] 69,4| 69,2 новч. у страној монети 0.0) 00.3 0.0 — lebe ла с Па (112 1208 ага) | Укупно — || 1.906) 1905.5| 1464.3! 1748,6) 1753,4 Девизе које не улазе у подлогу — — — — —|| 54,5] 1044) 331,6) 5366) 539,8 Кован новац: у никлу и сребру — — || 239.9] 206.1: 329.9) 336.3! 348,3 Зајмови: на менице — — — — || 1808,8 1528.8) 1523,0) 1358.0| 1353,3 на хартије од вреде, — || 293.1! 235.1! 2583! 253,9| 253,1

Укупно — | 2101.9) 1763.9) 1781.3! 1611.9| 1606,4

Хартије од вредности — || 11.7 16.9) 49,4! 199.7| 1997 Ранији аванси држави — || 1715.5| 1686,6| 1670.6| 1652.4! 1652,4 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600,0) 600.0| 600.0! 600.0| 600,0 Вредности рез. фонда — | 54.9] 106.4! 119.0| 153,4! 153,3 Вредности ост, фондова 11.7 12.0) 11.8) 284! 28,4 Непокретности, завод за

израду новч, и HaMemraj | 153.7| 153.5| 154.0| 170.0| 170,4

Разна актива — — — — || 1151) 276,4] 464,4 1974 7] 2022,2 ПАСИВА

Капитал — — — — —| 180.0] :80.0] 180,0) 180.0! 180,0

Резервни фонд — — —| 84,3! 112.4! 133.3| 170.0| 170,3

Остали фондови — — — 137). 205: 274. 320) 320

Новчанице у оптицају — || 4327.1| 4383,9) 4890,0 | 5856 7| 5749,2 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 7.3 6.9 7,4| 24.6| 15,9 жиро-рачуни — — — 4144! 531.9 689.7| 1401.6) 1535,0 разни рачуни — — — ||_549.2. 327.0 688.6| 996.8 1027.1 Укупно — || 1031,0| 865.8) 1385.7| 2423.0| 2578,0

Обавезе са роком — — |1106,3] 952,9! 193.41 50.0) 50,0 Разна пасива– — — — || 222.91 316.4| 166.6| 300.5| 3151

Оптицај и обав, по виђ.|5358,2| 5249,8| 6275.7| 8279.8| 8327,2 Укуп. подл. --28.59/) прим, || — — | 1881'6| 2247.0) 2253,2 Злато у кас. са 28,59 прим. || — — | 1717,9/ 2157.7| 2164,2 покриће — — — — — — — |2998%|2713%|2705% покриће златом у KacaMa|| — — |27371%12606%|2598%

линга. Ми смо на другом месту по вредности извоза злата. Пред нама су земље Средње и Јужне Америке. Од европских земаља наша стоји на првом месту што се тиче увоза злата. Иза нас долази Холандија и Швајцарска. Тај колосалан прилив злата, који је без примера у нашој економској историји, само делимично долази до изражаја у стању Народне банке. Услед прилива злата у најјачој мери порасла је разна актива, која је прешла границу од 2 милијарде. На тај начин је постала та позиција најинтересантнија и по обиму и по структури. У извештајној недељи пораст износи 47,5 мил. дин. Злато је порасло за 4,8 мил. на 1,753,4 мил. дин. са 28,5% прима за 6,2 мил. на 2,258,2 мил. дин. Девизе које не улазе у подлогу порасле су незнатно за 3,2 мил. на 540 мил. дин. Прилив девиза био је у прошлој недељи врло велики. Само на Београдској берзи купила је Народна банка фунте од преко 20 мил. дин. Али за куповину злата потребни су врло велики износи, тако да би било природно да се девизни сток сма-

њује. То у овој недељи није био случај, напротив, девизни сток је порастао. То показује да је у прошлој недељи било доста девиза од извоза и других активних позиција платног биланса тако да није било потребно смањење девизног стока. :

Обавезе по виђењу показују рекордну висину са 2,578 мил. дин. Оне су се повећале за 155 мил. дин, од чега отпада на жиро рачуне 138,4 мил. (1,535 мил.), и разне рачуне 30,3 мил. (1.027,1 мил.), док су се потраживања државе смањила за 8,7 мил. на 16 мил. Разна пасива је порасла за 146 мил. на 315 мил. дин. Као салдо свих промена новчанични оптицај је опао за 107 мил. на 5,749,2 мил. дин. Збир оптицаја и обавеза по виђењу порастао је за 47,4 мил. на 8,327,2 мил дин.

STANJE KLIRINGA

Potražuiemo:

Od За ЈУШ 22)Х 3Х Italije Lir.

SH: 41,7 40,2 39,9

novi 7,0 327 32,9 Nemačke M. 19,0 15,4 11,5 Poliske, Din. 15,1 15.0 15.7 Turske, Din. 5,2 8,2 7,8 Španije, Pez. 2,6 277 2.7 Grčke, Drah. — —- Bonovi u opticaju 39,6 63,9 69.U blok: potraž. Din. 27,3 24,8 94,7

Ригијето:

Belgiji, Belga 3,9 4,0 4,2 Bugarskoj, Din. 0,1 0,03 0,01 Mađarskoj, Din. 10,0 8,4 1 Rumuniji, Din. 29,5 97,6 28,8 Francuskoi, Fr. fr. 3,6 6,9 7,5 Čehoslovačkoj, Kč. 120,93 131,5 134,9 Švajcarskoi, Šv. fr. 1,6 1,8 1,9

Beogradska berza Tzveštajna nedelja od 5—1i XI 1937 JAGMA ZLATA

Već od 15 septembra pojavljuje se tražnja za zlatom na londonskom tržištu od privatne ruke za tezauriranje. Oni koji su još proletos prodavali zlato u strahu da se ne stropošta u ceni usled ogromne proizvodnje a male potrebe, počeli su na vrat na nos da ga kupuju. Poslednjih dana tražnja je iznosila od 250 do 300 miliona dinara dnevno. U novinama se obično ta pojava obeležava pojavom prima na zlato prema dolaru i dovodi u vezu sa dolarom uopšte. Ta veza postoji u toliko što se kapitali koji beže iz Amerike znatnim delom pojavljuju kao tražnja za zlatom u Londonu. Ali i drugi kapitali, evropski, pretvaraju se u zlato.

London je jedino tržište zlata i prema tome bi povećanje tražnje za zlatom trebalo da dođe do.izražaja u obliku skoka cena zlata u šilinzima, u kojima se izražava vrednost jedne unce. Cena je skočila u šilinzima, ali daleko je ioš od cene koja ie beležena lanjske godine. Engleska je posrednik u zlatu. Ona ne daje svoje zlato, ali u slučaju kad bi tražnja bila stalno veća od ponude, odnosno od priliva iz inostranstva, onda bi Engleska morala ili znatno podići cenu zlatu ili davati iz Engleske banke odnosno deviznog fonda — što ie u izvesnoj maloj meri danas već slučaj. Engleska u stvari kupuje devize raznih zemalia i pretvara ih u zlato što je glavni