Narodno blagostanje
15, јануар 1938.
" НАРОДНО БЛАГОСТ АЊЕ
Страна 41
ОБАВЕШТ АЈНА СЛУЖБА.
ГОТОВЕ СУ КОРИЦЕ ЗА ГОДИШТЕ 1937 „НАРОДНОГ БЛАГОСТАЊА" КАО И O „АНАЛИЗА БИЛАНСА". ЦЕН.
и
· — Да би се земља правилније снабдевала шпиритом, г. министар финансија 'у сагласности с Државним саветом одлучио је да се производни контингент повиси на 170 хиљада хл. годишње. Од овог износа 150 хиљада биће распоређено појединим индустријским и пољопривредним продуцентима тако да Če производни контингент- повисује за 50%. Фабрике које неће моћи или хтети из било којих разлогж да произведу додељену им количину ставиће тај износ“ министарству које- ће га- заједно са преосталих 20 хиљада хл. раздглити као суперконтингент новим и осталим произвођачима а нарочито пољопривредницима.
— Објављени су коначни подаци о америчкој жетви у 1937 год. Укупна засејана површина износила је 3409 милиона акра према 316 милиона у 1936 односно 358,6 милиона.у просеку 1928—1932. Суша је потпуно уништила површину. од 244 милиона акра од чега на саму пшеницу отпада 20,7 милиона. Произведено је: кукуруза 26649 (1936 г. 1507) милиона бушела, пшенице 873,9 (627,7), зоби“ 1146,2 (786,5) милиона бушела итд. По вредности слика је другачија. јер упркос повећању приноса кукуруза за преко ! милијарду бушела, вредност му је мања тј. укупни принос кукуруза у 1936 вредео је 2437 а у 1937 год. 234,4 милиона долара. Вредност пшенице износи 666,5 (408,2) 2 зоби 61,5 (50,7). милиона долара.
: — U sedam najvažnijih evropskih zemalja koje proizvode orahe (Italiji, Francuskoj, Rumuniji, Jugoslaviji, Madžarskoj, Bugarskoj i Turskoj) berba se ceni na 2,14 miliona vreća ili 21% više nego prošle godine. Najviše se povećao italiianska berba, 55%, zatim jugoslovenska, 40%. Prošle godine od ukupne berbe pomenute su zemlje izvezle 903 hiliade vreća ili 51%. Ovogodišnji izvoz se računa na 1 milion vreća.
— Sve{ska proizvodnja pamuka u prošloj kampanji iznosila je 30,7 miliona bala. Potrošnia je iznela 30,99 miliona bala prema 27,7 miliona u pretprošloj poslovnoj godini.
— Zaraza šapa i ustobolie hara u Francuskoi od maja kad je bilo zaraženo 30 gazdinstava, a do novembra taj broi se povećao na 119.000. Oko 1,2 mil. glava stoke bilo je bolesno u novembru, a do decembra bolovalo je oko 5,3 mil, što znači da je oko 15% sve stoke zahvatila bolest. Prosečno gine oko io obolelih, tako da se šteta ceni do kraja novembra na 30 mil. franaka. Vlada ie odobrila 20 mil. franaka kao pomoć farmerima.
ИНДУСТРИЈА
— Francuska proizvodnja čelika u 1937 god. iznosila ie 7,8 miliona tona prema 6,7 miliona u 1936 god. Gvožđa je proizvedeno 7,9 prema 6,3. Proizvodnja je još uvek niža od one u 1930 kada je proizvedeno čelika 9,5 a gvožđa 8,2 miНога. | : | — Za poslednjih 10 godina u Zagrebu je izgrađeno 17 hiljada novih stanova. Najviše je sagrađeno 1928 god. 2512 a najmanje 19835 god, 854. Prošle godine broji novih stanova iznosi 1748. + — »Uljarica« a. d. za-gajenje uljanih biljaka i prodaju
agrarnih proizvoda u Beogradu povisila je glavnicu sa 1 mil.
na 5 mil. din. | — Francusko društvo Borskih rudnika DOGG je istraživanie terena olovno-cinkanih ruda kod Prištine.
— U Zagrebu je osnovano novo akcionarsko društva pod imenom »Hrvatski tiskarski zavod« sa kapitalom od 400 hiljada din. Među osnivačima društva nalaze se pretsednik Zagrebačke trgovinske komore, dr. Stjepan Krasnik i Vođ trgovaca, Ivan Penić. Primećuiemo da se ovolikom sumom ne može voditi bilo kakav izdavački štamparski posao. 5
— У Аустрији је успешно довршено бушење новог петролејског врела Гестинг XI које даје 70—100 тона нафте дневно. Овим се врелом аустријска производња нафте готово удвостручила и може да покрива !/, домаће потре-
· бе. Квалитативно нафта из овог врела је боља од оне из
свих осталих и садржи 8% бензина више.
— U Banioi Luci je za poslednjih 8 godina podignuto oko 700 raznih građevinskih objekata čija je izgradnia stajala blizu četvrt milijarde dinara.
— Broj automobila u Bugarskoj iznosi 3644 od čega su 446 teretna. Na 1705 stanovnika dolazi po jedan automobil. Broj autobusnih pruga iznosi 99 u dužini od 5280 km.
ТРГОВИНА
— Упркос великог смањења извозне квоте за прво тромесечје 1938 стање на тржишту калаја није се поправило. Светске, видљиве залихе рачунају се на 3 хиљаде тона и многи стање сматрају тако критичним да траже непосредно сазивање интернационалног одбора за калај. Овај се одбор састаје у фебруару и несумњиво да ће на њему бити закључено даље смањење извозне квоте за минимално 10%.
— У сукобу између великих магазина и детаљне трговине у Белгији влада се изјаснила да велик део узрока за рђаво стање извесних трговачких струка лежи у недовољном образовању самих трговаца, који отварају радње
· без икаквог трговачког предзнања. Комисија белгијског
парламента која је именована у сврху испитивања стања у детаљној трговини изјаснила се за огрничење отварања радње и у том ће смислу министарству привреде и пала. менту поднети законски нацрт.
— Шведски извоз жељезне рудаче у 1937 год. износио је 11,8 милиона тона према 9,3 милиона у 1936 год. Прошлогодишњи извоз већи је и од оног из 1929 год. кад је извезено 9,5 милиона тона.
— Румунски спољно-трговински биланс у 1937. год.
"показује активни вишак од 11,5 милијарди леја: Увоз је
изнео 13,8 а извоз 25,3 милијарде. 1937 год. је у трговинској политици незапамћена; 1936 актива спољне трговине износила је 6,3 милијарде леја.
— Цена сребру која је досегла у Лондону најнижу тачку са 1881 пенса по унци, почела се поново поправљати. Ово зачуђује тим више што се међународни уговор 0 сребру није продужио и што је Америка смањила откупну цену за домаће сребро са 77,5 на 646 центима. С друге стране Америка је закључила само краткорочне уговоре са Канадом, Мексиком и Кином и при том фали један од најважнијих партнера уговора, Индија. Сврха интернационалног уговора била је да учврсти цену сребру која је падала услед све веће понуде због демонетизирања сребра и веће производње. Америка је 1983 завела нову политику сребра по којој се 25% монетарног покрића имало састојати из сребра. То је још више натерало нарочито азијске државе да демонетизују сребро и шаљу га у Америку. Упоредо с тим расла је. и америчка продукција сребра наро-
"чито последњих година када се све више производило
олово, бакар и цинк при чему се као нузпродукт добива сребро. Америка нема намере да тржиште среба препусти самом себи. Она једино намерава да га регулира са мање