Narodno blagostanje
Страна 40.
Пораст цена на велико, који је почео јула месеца 1937, не Повољно развијање цена У само да је заустављен у но| "новембру вембру, већ шта више, према претходном месецу наступило је извесно И 889
. Промене у појединим инс. а да. Је. али индекс цена на велико попустио са 80 у октобру на 79,5. |
· Оваквб кретање цена у новембру месецу претставља нбрмалнб: сезонску појаву. Биљни производи, бар најважнији, обично тада мало попуштају, пошто је већ извршено снабдевање потребним залихама. Код стоке, напротив, ако су тржишне прилике повољне и ако се не осећа хиперпродукција, наступа пораст цена, јер се повећава потрошња“ меса. Овога пута то је нарочито случај са дебелим свињама, које имају добру прођу не само у иностранству. него. и у земљи због повећаног извоза масти. Скочиле су нешто. мало и цене осталих сточарских, нарочито млечних производа услед смањења производње због опадања бројног стања. млечне стоке. Код индустријских и минералних производа дошло. је до изражаја појевтињење сировина на светском тржишту. Како се светске цене последњих недеља нису поправиле, а код неких артикала и даље. показују тенденцију падања, није искључено да. ће јва два индекса и наредног месеца опет нешто мало попустити. |
· Попуштање цена индустријских производа у поређењу са ценама биљних и незнатним порастом цена сточних производа утицало је на поправљање куповне снаге произвођача аграрних артикала. Индекс биљних производа у новембру месецу био је за 3,9% изнад индекса индустријских производа, док сточни и даље показује на своју штету диференцију од 18,9%.
Супротно кретању цена на велико, цене на мало на целој линији показују пораст. Та појава има свога разлога у општим тенденцијама кретања цена на мало, које на скок цена вазда реагирају нешто касније. Али кад наступи реакција на скакање цена на велико, цене на мало одржавају се дуже. Тако су на пример цене на мало почеле да расту тек августа-септембра месеца. У новембру према октобру оне су порасле у зојединим градовима: у Београду са 89,1 на 89,8, у Загребу са 87 на 89, у Љубљани са 86 на 96,6 и у Скбпљу са 92,4 на 92,5.
Пошто номинална зарада последњих месеци не показује никакво повећање то 'из тога излази да је реална зарада опала.
= — _ pl lagostanje svih kulturnih naAnketiranje o standardu ži- .Cila podiglo se osetno pod kraj vota u Jugoslaviji sa stano- 19 i u toku 20 veka. Ipak, u višta ishrane svakoj zemlji ostali su izvesni
| slojevi na vrlo. niskom stano. „„dardliu ŽiVOta. ()Hi SU CeStO KOncentrisani u pojedinim gradskim kyvartovima i tako je londonski. Ist End inspirisao početkom ovog veka Džek Londona, da ie napisao do sada nenadmašenu socijalnu reportažu. U industriiski razvijenim zemljama, gde seljački elemenat nije broian i he liferuje dovoljno nove radne snage, bilo ie nezgodno što se jedan deo radničke klase nalazi u takvom položaju da liferuje fizičke i duševne kržliavce. Zbog niskog standarda ovih slojeva zasečena je nacija u samom korenu i zato se već vrlo rano moralo povesti računa kako da se on podigne društve-,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____Бр.з
nom akcijom. To je zahtevalo da se skupi materijal o uslovima pod kojima žive ovi bednici. Tako su već pre rata mnoge zemlje skupljale podatke o ishrani naroda. Pre nekoliko godina počelo je Društvo Naroda da skuplja te podatke za ceo svet, tako da su anketirane zemlje koje zbog svoje zaostalosti ne bi samostalno još pristupile ovakvoj anketi. |
Pre kratkog vremena voltirao je »Prizad« za anketu o.
ishrani naroda kod nas izvesnu svotu. To sigurno treba za-
hvaliti njegovom generalnom direktoru g. Edi Markoviću koji.
ie stalni delegat sekcije Društva naroda za proučavanje Dproblema ishrane. U okviru rada Društva naroda pokupiće se u toku ove godine kod nas podaci o ishrani. a
Obzirom na siromaštvo, koje se ogleda u slaboi ishrani, sve zemlje mogu se razvrstati u dve kategorije. Jedne, napredne i bogate, u hojima na niskom stepenu stoji onai deo. radničke klase koji ie izbačen iz privrednog stroja. To izbacivanje može se dovesti u vezu sa samim privrednim procesom. U drugoj kategoriji su zaostale zemlje, sa niskim standardom života čitavog društva, uz pojedinačne iznimke. Ma kako se ispoljavao ovaj niski standard zaostalost privrede je uvek njegov osnovni uzrok. Mi spadamo u drugu kategoriju. To je važno istaknuti, jer skuplianje podataka o ishrani ne 1reDa da bude odeljeno od njenih društvenih uslova.
Ovo će biti prvo sistematsko skuplianje podataka kod nas. Ne bi trebalo da mu se pristupi onako kao što se vIši popis naroda, tako da se samo ispune odgovori na listi pitanja. Prikupljanje treba izvršiti pošto se učine pripreme i prethodni studij samog problema. lako nije izvršen neki obiman rad, ima dosta specijalnih studija iz ove oblasti. Higijenski zavodi godinama rade na terenu i pripremaju specijalne izložbe s podatcima o uslovima života. Radničke komore vršile su ankete o položaju radnika u izvesnim područjima, i n.pr. u izdaniu sarajevske i skopljanske izišlo je nekoliko brošura sa vrlo dobrim podatcima. Postoji sva sila studija iz pera lekara da spomenemo samo D-r Ivanića i D-r Bogića. Gospodarska Sloga takođe ie prikupljala materijal. Novine su pune podataka iz raznih krajeva zemlje i pružaju vrlo dragocen materijal za orijentaciju kako treba pristupiti skupljanju materijala.
Ove napomene bile su potrebne, jer radovi u okviru Društva Naroda često dobijaju kabinetski karakter i dobri su za studiranje problema ishrane u. svetu. Oni treba da budu ı nešto više, treba da budu podloga za donošenje mera Којma se beda može odstraniti ili ublažiti. Ne radi se dakle samo o tome da se ustanovi koliko kilograma šećera godišnje troši čobanin sa Vlašića, nego i o tome da se pokaže zašto ih tro-
DRESDNER BANI
У
ši malo.
Preho 500 filijala i depozitnih blagajni
Stojimo Vam na raspoloženju za Vaše poslove u Nemačboj Obaveštenja daje:
K u BD Po U BR A Beograd, Obilićev Venac 56. Telefon 50-905.
Berlin W 56, Behrenstrasse 35/39