Narodno blagostanje
“Страна 74 "НАРОДЕ = У нашој земљи је регистровано 78, картела у ко.- јима је зачлањено 345 фирми и:то: 130 индустријских, 159 = занатских, 2 трговачке, 2: саобраћајне и 44 осигуравајућа друштва. Индустријска предузећа учлањена су у "75% картела а чине само 37% картелисаних фирми. Удео картели„саних индустријских. предузећа у укупном броју инду· стријских предузећа износи 4,37%. По појединим гранама | највише Је картелисано. предузећа. У хемијској индустрији; затим. У индустрији хартије и картонаже те металној индустрији. = Светска производња злата У. 1937 год. износила Пе 35,4 милиона унци према 32, 96 у 1936 год. У овој ци_фри недостају тачни подаци руске производње која је | узета приближно са 6 (5,4) милиона унци. | — Немачка производња петролеја износила је у децембру 39,9 хиљада тона према 39,2 хиљаде у новембру. ___-- Џенерал Моторс је почео са масовном промзводњом малих стабилних и преношљивих дизелмотора, који ће се употребљавати У индустрији и пољопривреди. Док Бе се У Детројту производити мали мотори до 160 коњских сила у Кливленду ће се продуцирати већи до 1.200 к. с. За ову нову пронзводну грану уложено је 18 милиона долара и помоћу ње биће поново упослен велики број радника којн је недавно отпуштен из Џенерал Моторса., — Гувернер Пенсилваније, савезне америчке државе, поднеће претседнику Рузвелту предлог о национализовању пенсилванских рудника угља као једином средству за њихово спасавање од потпуног слома. Производња се у
овим чувеним рудницима од 1917 год. преполовила а јед-.
„вако ин број упослених . радника. Према плану саме инду_ стрије САД. би требало да откупне руднике и да их онда дају у најам. Укупна вредност ових рудника цени се на 1 милијарду долара.
_ Производња жељезне рудаче у Немачкој износи-
"ла је прошле године. 8,52 милиона тона према 6,05 милиона · У 1936: год. што значи повећање за 28,2%. Кокса је произведно. 40,9 (35,88) милиона тона или 14,1% више а кеменок угља 1845 (158,3) милиона т. односно 16,5% више. ·__- Савезне железнице у Швајцарској имале су прошле год. 18 милиона: швајцарских франака дефицита који "је бно предвиђен са.20 милиона, а који је 1986 год. изно: Рено 70. милиона лив. фр. Чист приход поште и телеграфа повебло се за 5 милиона на укупно-25 милиона шв. фр.
—- Аустрија је тек од конца 1934 год. отпочела са индустријском производњом нафте. 1985 год. произведено је свега 803,1 тона, а 1936 год. 4124 т., док се у 19837 проеазводња попела на 30 хиљада тона. Досада је нађено 12
__ лежишта нафте чије се резерве_ цене на неколико милиона .T. Амстрија. ће у најскорије време сву потребу за бензином и петролејом покривати домаћом производњом.
—- Светска понуда сребра у 1987 год. износила је.
4646 милиона унци према 5547 милиона у 1986, од чега на саму пронзводњу. отпада 276 (1936 г. 250,7; 1929 г. 261) | „милиона. Светска потрошња износила је 476,6 милиона унци од чега је сама Америка купила 317,83 мил. унци, затим Индија 58 милиона. Од количина које је купила Амернка на домаћу произво дњу отпада 69,9 а на страну 247,4 милиона. 5 — Светска производња вештачке свиле износила је У 1937 год. 1725 милиона либри или за 32% више но у 1936 год. када је пронзведено 1305 милиона. Од укупне
пронзводње на фину свилу отпада 1125 (1006) а на си-.
· рову 600 (299) милиона либри. У производњи на првом ме-
сту долази Јапан са 500 а на друго a са 382 милиона.
либри:
OS _ Nakon što je I. Р. је “u ал sa jtalijanskom Пгmom Pireli, prošle godine osnovao dva preduzeća: Institut.,
JU IMAM ________ DD 5
za ispitivanje sintetičke proizvodnje gume i Italilansko dru-
Чуо za proizvodnju veštačke gume, sada obe osnivaju novo
„Се se svrhu otpočeti sa gajenjem biljki guaini. Istovremeno ·goma), koje će se baviti proizvodniom prirodne gume, u koju će se svrhu otpočeti sa gajenjem:· bilike guajnl. Istovremeno se. namerava. osnovati preduzeće za itrgovinu gumom. Sve su OVi manji stadiii na putu potpunog autarkiziranja tali· janske. gume. : = — „Даница“ д. д; за кемичке производе у Kon: ици смањила је главницу са 24 мил. дин. на 18 мна. Номинала акција смањине се са 100 на 75 дин. — Хромни рудници М. Асео; Скопље претварају се у акционарско · друштво под именом „Хромасео" а. д. У "Скопљу, са главницом од 8 мил. дин. од чега 7,5 мна. (7.500 акција по 1.000 дин.) отпада на OD ace nou. Moриса Асео у Скопљу; — U. S. Steel} Corporation namerava da 1938. investira u svrhu moderhiziranja čelične inđustrije 80 mil. dolara. Čelična :industrija u SAD investirala је 1935 с. 140 ти: 1986 g. 916 1 1927 2. 290. mil.
_ ТРГОВИНА
— Европски картел за извоз дрвета који је последњих дана заседавао у Варшави снигно је једногласно низвозну квоту за 5% (као што је познато већ је на заседању у Штокхолму септембра прошле године квота смањена за 10%). У питању споразума са Канадом због енглеског тржишта нису донесени никакви закључци. -
| = Немачки трговински биланс у 1987 год, био је активан са 443 милиона Рм. према 550 мнлнона у 1936 год. Увоз је износно 5468 (4218) а извоз 5911 (4768) милиона Ри. Поводом обустављања директног плаћања талијанским фирмама од стране Совјетске Уније о чему смо зећ јавили, изашао је службени нталијаски коминике у ком се велн да су нталијанске фирме упркос ратне напетости стриктно испуњавале своје обавезе а да нчх Совјетска Унија није могла извршити и да је она према: томе прва прекршила уговор.
— Да би олакшала. свој извоз дувана Грчка намерава да почне са културом оних врсти американског дузвана који се поред оријенталног највише тражн на светском тржишту. Као најповољнији се сматра вирџинија дуван који може одлично да успева у Грчкој и чија је познција на тржишту врло добра.
— Sa sniženjem cena Žželjezu od strane Irega i British Iron and Steel Corporation još niič uklonieno pitanje amerikanske konkurencije na evropskom tržištu. Amerikanci konkurišu i onda kad se usled visokih troškova i niskih cena prodaja čini nerentabilnom. Ovai put ne obaraiu cene samo američki autsajderi nego i potpisnici diseldorfske Коптегепcije. Da bi se ovom amerikanskom mentalitetu stalo na put, ovih dana putuju u Ameriku pretstavnici Irega, koji će tamo sa. velikim koncernima Amerike ispitati sredstva kako da se
· dođe do trainog regulisania amerikanske konkurencije...
НОВЧАРСТВО __
· = Према буџетском експозеу-г. министра трговине
и индустрије у нашој земљи има 620. приватних банака и · Gl самоуправна штедноница од чега под заштитом 322
приватне банке и 28 штедионице. Замрзнути улози смањили су се за последњу годину. и по дана са 4308 на 3599 милиона динара Tj. aa 709 милнона динара, док су за исто време нови. улози порасли од 3647 на 4955. милиона динара тј. за 1308 милиона.
— Гувернер Грчке народне банке И лерос у свом годишњем извештају рекао је између осталог да је новчанични оптицај био у 1937 г. за просечно 570. мил,. драх-