Narodno blagostanje

Страна 328 _НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 21 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА ПОЉОПРИВРЕДА nama. U januaru ı februaru o. g. utrostručio se uvoz lakih

— Према извештајима од средине априла о. г. стање воћарства и усева је било добро. На основу њих „Народно благостање“ је писало о повољним изгледима овогдишње летине. Последња хладноћа и мраз изменили су ту слику, пошто су нанели штете воћњацима у равници и полувисоким крајевима. Највише штете је нанео мраз у Босни, Мачви и Поцерини.

"ИНДУСТРИЈА

— Производња калиа у Сједињеним Америчким Државама последњих година се толико развила да су оне постале потпуно независне од произвођача у Француској и Немачкој. Центар производње налази се у Калифорнији код Searte-See.

— Производња аутомобила у Сједињеним Америчким "државама у првом тромесечју о. г. износила је 665.615 према 1,302.108 лањске године т.ј. за 49% мање. Извоз је порастао на 30,79% од целокупне производње према 18,60% у првом тромесечју 1937.

— Ministar šuma i ruda geg. Kujundžić je izlavio da je načelno rešeno da se sprovede fuzija Zenice, Vareša, Lijšbjje i Breze i da sada treba da se nađe za to potreban ар Svrha fuzije je da se naša metalurgiiska industriia зпађде potrebnim čelikom. Sada se rešava pitanje zavođenia naročitog postupka za dobivanie čelika kao sirovine (Кеппуегfahren). U pogledu Šipada g. ministar je izlavio da je 1937 prva godina da je njegov bilans aktivan, samo nedostaje obrtni kapital. Pošto ie ustanovio da je jedan deo malopilanara postao akordant velikih šumskih preduzeća, namerava da donese uredbu u pogledu snabdevanja drvne industrije sirovinama iz domaćih šuma na jedan prostiji način, koji će voditi računa o promenama konijunkture. Istakao je da malopinari oskudevaju kapitalom i da su tražili od države finansijsku potporu, jer ih nedostatak kapitala sili da postanu akordanti velikih preduzeća. Šipad je dosad rukovodio prodaju proizvoda nekih malih pilana i postigao dobre rezultate. Ta njegova akcija biće veća ako dobije potreban kapital. Sada se proučava pitanje deobe hercegovačkog krša i radi se uredba o tome.

— Претседник одбора федералног резервнсг система Иклс дао је изјаву у којој се изјаснио за нови правац у погледу контроле банака у циљу оживљавања кредитног тржишта и привреде уопште: Осим тога говорио је о потреби да влада одмах предузме мере којима би се помогло жељезничким друштвима као и грађевинарству. По његовом мишљењу жељезничким друштвима би се помогло на тај начин да се ставе ван снаге повишице плата жељезничких службеника из 1937 све дотле док приходи жељезница не би дозволили такве плате. У исто време сматра да су ветерански бонови из 1936 и социјално осигурање из 1937 криви, што је куповна снага земље испала из равнотеже.

— Подизањем грубе пруге у Зеници капацитет железаре се јако повећао. Стара и нова ваљаоница могу годишње да прераде 220—240.000 т. сировог челика. Досада је ливница имала 3 Сименс-Мартинове пећи са укупним годишњом производњом од 50.000 т. сировог челика. Сада је пуштена у погон четврта пећ са годишњим капацитетом од 30.000 т.

— Na glavnoi skupštini engleskog Ford Motor Ltd Lord Perry izneo je da se povećao uvoz stranih automobila. Neke zemlje u Evropi koje su svoje tržište potpuno zatvorile za engleska kola, bacaiu svoja na englesko po damping. ce-

nemačkih automobila naprama onom prošle godine, što je omogućeno visokom izvoznom premijom koju prima nemačka industrija.

ТРГОВИНА

— Promet Novosadske berze u 1937 god. Мо је 248,441.9390 din. Robe je prodano 2,015.200 а 1 fo pšenice 604.400 а, kukuruza 1,177.700 q, ostalih žitarica „29.700 q, brašna 142.700 q, mekinia 49.750 i drugih raznih proizvoda 16.950 a. Prema 1936 promet je bio veći za 104.750 q robe.

— Naredbom komesara za cene od 17 maja snižene su cene austriiskom železu na nivo nemačkih, a koji ie za 3080% niži. Cena za tonu sirovog železa iznosi 70 maraka po toni.

— Nemačka i Čehoslovačka potpisale su sporazum ·o plaćaniu po kome su spojeni austrilski i nemački kliring tako da su se čehoslovačka potraživania od Nemačke smanila za ijednu trećinu.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Почетком 1937 железо је у Енглеској ослобођено од увозне царине, али је од 13 маја о. г. заведена поново стара царина од 337%8%. Разлог за то је пораст производње у земљи и у империји која може да подмири садашњу потребу. Притисак стране понуде на домаћем тржишту, која је ишла испод енглеских цена, претио је да ће довести до повећања незапослености у железној индустрији у којој је већ један део високих пећи престао да ради а залихе готове робе нарасле су на 600.000 т.

— По трговинском уговору између Француске и Италије закљученом 14 априла о. г. укида се клиринг и од ! маја о. г. заводи се слободан платежни промет. Једна од главних задаћа уговора, по изјави француског министра трговине, је да ликвидира заостала плаћања и да спречи стварање нових заостатака. Равнотежу рачуна ће периодично верифицирати једна мешовита комисија.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Rešenjem o. ministra socijalne politike postavljeni su za članove Saveta Penzionog zavoda za službenike u Beograди 12 grupe poslodavaca zg.g. Ili{a Panić, industrijalac, Vlada Mitić, trgovac, Josip Herman, građevinar, svi iz Beograda, Dragi-Hadži Patronopić, trgovac iz Skoplja, Jovan Apel, industrijalac iz Niša i Lazar Kovačević, bankar iz Novog Sada, iz grupe službenika g. vg. Nedeliko Đoković, Jovan Pavlović, Bogoliub Đurić svi iz Beograda, Ilija Janković iz Skoplja, Miodrag Hadži-Nešić iz Niša i Đorđe Jovanović iz Novog Sada.

НОВЧАРСТВО

— Банска управа Приморске бановине одлучила је да се ликвидира бановинска штедионица, која је била основана 1931 године. Штедионица није успела да прибави довољно средстава бановини стога се она досада задужила код државне хипотекарне банке за 68,5 мил. дин. Пошто она јамчи и за обавезе штедионице, то је донесена одлука о ликвидацији да би се смањио њен опсег јамства.

— Из извештаја Савеза чехословачких штедионица види се да су оне концем 1937 имале штедних улога 22,05 милијарди кч. или за 7994 мил. више него концем 1936. Стање зајмова концем 1937 било је 12,58 милијарди кч. према 19,56 милијарди у 1036. У вредносне папире било је уложено 6,582 мил.

—- Једини мотив враћања капитала у Француску је тај што је франак оборен тако ниско да при датим приликама није могао да падне још ниже, а пошто је влада најавила да то неће допустити могло се очекивати да ће