Narodno blagostanje

22, октобар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 681

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Земљорадничке задруге Сједињених држава последњих 10 година знатно су напредовале тако да их сад

има 16.000 са преко 3,2 милиона задругара. Просечан годи-

шњи прираст чланова је био 57.000. 1937 обрт тих задруга био је 2.750 милиона долара према 1.250 милиона 1933 и 1 милијарди 1923. На првом месту стоје продајне којих има преко 7.500, затим набављачке 2.600. Највећи пораст чланова у доба велике кризе и после ње имале су набављачке.

— Турска производња дувана ове године је мања од прошлогодишње због суше и смањења засађене површине за 20,3%. Површина. је смањена због слабих цена 1937. У крајевима око Смирне продукција је мања за 20%, око Мраморног мора за 20—926% и Нрног мора 25—30%/0. Квалитет овогодишњег дувана је одличан. Прошле године је произведено 69,4 мил. кг. од чега је извезено 40,7 милиона у вредности од 33 милиона лира. Највећи потрошачи турског дувана су Енглеска (31,1%/• од целокупног извоза), Сједињене америчке државе (15,7/0) и Совјетска Русија (8,69/0).

— »Nacionalni farmerski savez«, u kome je začlanjeno 120.000 engleskih poljoprivrednika, uputilo je vladi memorandum, kojim traži opsežnije zaštitno zakonodavstvo od dosadanjeg. U prvom redu treba vlada da garantuje minimalne cene onim proizvodima koji su suviše jevtini. Sada su garantovane cene debelih svinja, pšenice, ječma, zobi i mleka. Ali su one suviše niske kod tri poslednja artikla. Trebalo bi da se stvori nezavisan komitet koji bi predlagao cene. Uvoz poljoprivrednih proizvoda iz prekomorskih zemalja treba da se reguliše. Dosadašnje mere Savez smatra nedovolinim i skupim za potrošače. Naročito bi trebalo zaštititi proizvodnju onih artikala kod kojih se polaže važnost na svežinu i Kvalitet. To su mleko, zelen, krompir i jaja. Potrošnja jaja u periodu 1934/35 porasla ie za 24% prema onom 1924/28, butera za 58%, zeleni za 23%, Voća za 27", mesa za 10% i šeсета ха 11946. U memorandumu se ističe potreba da se роljoprivredi obezbedi kredit za opremu farmi, da se poboliša saobraćaj na selu, pojača elektrifikacija i da se smanje fiskalni tereti,

— Sve{iska proizvodnja raži ove godine dala je bolji prinos od lanjskog, iako je vreme u proleće bilo vrlo hladno i nanelo usevu više štete nego pšenici, naročito u severnim evropskim zemljama. Lepo leto popravilo je stanje u tolikoj meri, da ovogodišnji prinos u Evropi, prema proceni Međunarodnog agrarnog instituta u Rimu, iznosi 240 mil. metar-

·skih centi prema 206 u 1987 godini. Proizvodnja na severnoj

hemisferi zemlje veća je za 16% od prošlogodišnje i iznosi 261 miliona met. centi.

— Italija namerava da u Abisiniji razvije kulturu pamuka za svoju tekstilnu industriju. U području jezera Tana i duž sudanske granice dato je jednom italijanskom društvu 14 miliona akra za proizvodnju pamuka. U raznim centrima podignute su fabrike za ljuštenje semena,

— U okolini Rume pojavila se zaraza svihjske kuge i crvenog vetra. Veliki broj svinja je uginuo. Seljaci se Žžale da zbog visokih cena seruma nisu mogli da kaleme svinje.

— Turska posvećuje veliku brigu razvoju stočarstva, koje je poslednjih godina jako poraslo. 1934 ona je imala 10,7 miliona ovaca, ove godine 17,7 mil., tj. rekordan porast za 70% za 4 godine. Koza ima sada 9,7 mil. prema 2.7. mil, u 1934, a merino ovaca 80.000 prema 935. Od 1935 do danas broj goveda je porastao od 5,3 mil. na 7,1 mil., bivola od 540.000 na 683.000, kamila od 94.000 na 105.000, magaraca od

978.000 na 1,2 mil., mazgi od 51.000 na 61.000, konja od 601.000 па 723.000 (1937). Розје ovaca najveći porast je zabeležen kod Živine, tj. od 19,5 mil. 1935 na 42 mil. u 19838 eodinj.

— Ovogodišnia berba duvana u Hercegovini je хаугšena. Računa se sa prinosom manjim od lanjskog. Kvalitet duvana je odličan. Grožđe je takođe obrano. Cene su se kretale između 2 i 3 dinara po kilogramu.

— Немачка пољопривреда после дугих година направила је значајан успех. 1937/88 вредност пољопривредне производње, према процени Института за проучавање коњунктуре, износила је 126 милијарди РМ. Од тога отпада на сопствену потрошњу произвођача 3,1 млд. РМ а продано је на тржишту 99 млд. РМ. Производња 1928/29 за овом заостаје само 32 900.000 РМ. 409, вредности продукције претстављају биљни производи а 60% сточарски. Међу биљним прво место заузимају раж и пшеница, а међу сточарским свиње и млеко. Повећање вредности производње долази, пре свега, од пораста волумена, што се види по индексу производње (1928/29 = 100) који се подигао од 120 1935/36 на 127 1937/88. Успеси постигнути у пољопривреди јесу резултат великог напретка машинизма. Село, пошто је оскудевало у радној снази, прибегло је машини, која је подигла производност рада. Свг већа употреба вештачког гнојива допринела је много поред повољног времена ове године у мају и јуну да се принос повећао.

— Румунија настоји да развије сопствену производњу памука да би смањила његов увоз, а у исто време, да смањи продукцију пшенице због тешкоћа око извоза. Ове године било је засејано 6000 ха памуком. Принос је толики да може да подмири свега 5%/• потреба текстилне индустрије. Ради се на томе да се засејана површина повећа на

30.000 ха. У том циљу даваће се сељацима семе и јевтин кредит.

INDUSTRIJA

— Turska štampa piše da su neke čehoslovačke industrijske firme tražile od turske vlade dozvolu da prenesu SVOja preduzeća u Tursku. Vlada još proučava taj predlog.

— U Jajači kod Krupnja podiglo je društvo »Podrinski rudnik« topionicu antimona, sa godišnjim kapacitetom od 1.800 tona. Topionica će ovih dana početi sa radom.

— Opadanje industrijske proizvodnje i trgovine imalo je za posledicu smanjenje porudžbina kod brodogradilišta. U septembru ove godine bilo je u gradnji u svim brodogradilištima 2,7. mil. t trgovačkih brodova, za 115.000 t manje nego u junu o. g. 32,6'%/o otpada na Veliku Britaniju i Irsku, kod koje je proizvodnja opala za 152.000 t prema junu a za 299.000 prema septembru 1937,

— Uprava Građanskog električnoe d. d, u Novom Sađu, koje je osnovano pre 4 godine sa glavnicom od 1,83. mil. din. u cilju snabdevanja varoši jevtinom električnom strujom, predložila je vanrednoj glavnoj skupštini likvidaciju društva i da se akcionarima vrati novac za upisane akcije. Skupština je predlog usvojila.

— Повољан развитак цена бакра утицао је у том правцу да су ванамерички произвођачи одлучили да се не држе више ограничења у производњи, која су до сада важила. Слобода неограничене продукције трајаће докле год то буде целисходно. Пре неколико дана покушано је да се производна квота одреди на 105%% према стању ! јула ове године, али је пропао. Цена је скочила од 45 на 48 фунти. Произвођачи рачунају са даљим порастом тражње бакра.

— Међународно удружење за статистику шећера из-