Narodno blagostanje

12. новембар 1928,

Из Уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 723

Проблем државне резерве пишенице за случај рата и њезин мирнодонским значај

1) ДРЖАВНЕ. РЕЗЕРВЕ ПШЕНИЦЕ ЗА СЛУЧАЈ РАТА.

Искуство у светском рату показало је да поред војске, оружја и муниције, храна и сировина играју веома значајну улогу у вођењу рата. Резерва хране и сировина постала је елеменат ратне стратегије. То сазнање било је од пресудног утицаја на послератни процес аграризације европских индустријских земаља, које се данас не задовољавају више обезбеђењем производње за покриће унутрашње потребе, већ настоје да им производња одбаци и извесан ви-

шак за резерву. Логична последица овога настојања

је и изградња силоса за смештај хране, који су, У

неким земљама, по важности стављени у први план државних потреба. |

У Европи Француска је била прва међу земљама која се одлучила за стварање гвоздене резерве. Она већ више година има сталну резерву пшенице коју преноси из године у годину. Од пре две године створила је извесну резерву и Чехословачка. Ове године резерву од 40—50.000 вагона створила је Енглеска,

а њеном примеру следовала је одмах Холандија. Не-_

мачка и Италија имају такође знатне резерве. Оно што је Мађарска учинила пре два месеца (налажући продавцима и млиновима да продане количине мабарској интервеционој установи ускладиште) нема никакве везе са стокирањем резервне хране као што то, из непознавања, неки приказују. ;

И код нас је са војне стране пре извесног времена покренуто питање резерве у пшеници за случај рата. Колико је нама познато, то се питање врло живо проучава од стране свију државних и полудржавних надлештава и установа и врло је лако могућно да се дође до позитивног закључка и да југославија приступи формирању гвоздене резерве пшенице за случај рата.

Ми сматрамо да решење проблема снабдевања пшеницом у рату није питање стокирања, већ организације — о чему ћемо писати у једном од идућих бројева. Али је по нашем скромном мишљењу у толико већи значај стокирања пшенице за мир-

нодопску политику цена, која код нас није постојала до пре једну годину, која је у првој години потпуно крахирала, као што ћемо видети мало доцније, а последњих година потпуно успела, као што ћемо такође мало доцније изнети, као и узрок због кога је иста политика имала тако разноврсну судбину у кратком размаку времена. И баш због тога што стокирање може да има врло велики значај за политику цена потребно је да бацимо један поглед на развиће производње и извозних вишкова код нас у пшеници, као

и на развиће цена.

2, ИЗВОЗНИ КАПАЦИТЕТ НАШЕ ЗЕМЉЕ У ПШЕНИЦИ И КУКУРУЗУ.

Кад је жетва пшенице код нас дефицитарна, мањак се покрива кукурузом, а ако се деси да и кукуруз подбаци онда се мање једе. Наш извозни вишак не зависи само од величине жетве, већ и од многих других фактора као што су: исход бербе кукуруза, однос цене пшенице и цене кукуруза (када је услед дефицитарне жетве цена пшенице висока и знатно преко цене кукуруза, онда произвођачи радије продају пшеницу прелазећи у исхрани на кукуруз; ако је пак, цена пшенице релативно ниска према цени кукуруза, радије се продаје кукуруз а више једе пшеница. И опште економско стање села утиче на

повећање потрошње и обрнуто, као и на држање ве-_

ће залихе пшенице. На другој опет страни ни потрошња кукуруза ни његове цене не претстављају факторе који се могу унапред знати. За цене кукуруза важне су, поред општег исхода бербе, две ствари: исход бербе у пасивним крајевима, који су најважније унутрашње подручје за потрошњу кукуруза као људске хране, нарочито ако су цене пшенице релативно високе, и коњунктура извоза свиња која одређује опсег унутрашње продукције свиња односно потрошње кукуруза. Извозни вишак пшенице функција

је свих наведених фактора и будући да сем жетве.

(чији подаци такоће нису поуздани) остали фактори не претстављају никакве константне величине, већ стално еволуирају у току кампање — види се колико је бесмислено и неосновано свако процењивање извозног вишка. Из чланака објављених у „Народ-

ном благостању“ читаоци ће се сетити, да се још

није десило да су се приватне процене извозног вишка пшенице ма и приближно поклапале са фактички оствареним извозом. Оне су вазда биле веће, а што су биле такве разлог треба тражити у приватно-економским интересима. Под режимом слободне трговине високе процене биле су средство за обарање цене; под режимом интервенције њихов је циљ да нагласе потребу да извозу буду припуштени и приватници, јер државна интервенција, у противном, неће моћи да издржи велику навалу робе ma he се цене срозати.

Процена жетве и извоз пшенице и кукуруза из наше земље игледају овако:

Пшеница Кукуруз ·

Жетба Hsbos Bep6a Hsbos

“ ђагон. y baroH. Y % er. у багон. у Батон, 7 % 6. 1931/32 268.862 41.219 15,3 320.339 8.278 2,5 1932/33 145.458 2.774 18 479.296 64.601 18,5: 1933/34 262.855 1.985 0,7 357.807 | 51.569 14,4 1934/35 185.961 11.744 60 515.418 57.394 11,1 1935/36 104949. 1556. | 0 ) JOVIS4O, | GOE5G 21. 1936/37 202.357. 48.097 „16,4 518.052 58.398 11,9. 1937/38 234.704 11.732 5,0: 1535.585) ', 62.378 „11,6 Просек 227.020 17.008 7,5 482:477 44.158 · 10,2

Као што се из горњих података види и принос и извоз како пшенице тако и кукуруза „претставља врло променљиве количине.