Narodno blagostanje

Страна 724 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ. Бр. 46. 3. КРАТАК ИСТОРИЈАТ АКТИВНЕ ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ ЦЕНЕ ПШЕНИЦЕ

О реперкусијама променљивости производње 1984/85 68,24 132,35 96,2 односно извоза житарица на привредне-прилике-на- 1935/36 98,90 152,58 54,3. ше земље, нарочито под режимом слободне тргови- 1936/37 151,25 160,56 61 не, могла би се написати читава студија. У оквиру 1937/38 138,50 190.— 37,2 једног чланка ми се морамо задовољити подвлаче- Почетак њем неколико битних момената. новем. 1988 51— 160— 213,7

Годинама ми смо допуштали да домаће тржиште пшенице буде под диктатуром цене светскога тржишта и да макар и минимални извозни вишак изазива велики пад цене на почетку кампање и форсирани извоз, да би у потоњим месецима цене нагло расле. Та појава није сасвим отклоњена ни под режимом државне интервенције, благодарећи томе што је ова ограничена искључиво на одстрањивању извозног вишка са тржишта. Варијације производње долазе до изражаја у променљивости цена које се у годинама дефицитарне жетве аутоматски пењу, на. увозни паритет, а у годинама обилне жетве падају на извозни паритет (до увођења житног режима) односно на интервенционе цене. У првом случају високе цене компензирају добрим делом, а некада и петпуно, смањене преносе, али се тада, с обзиром на поседовне односе у нашој земљи, врше велика унутарња померања у дохотку односно у куповној снази села, Високе цене у таквом случају користи само група пољопривредних газдинстава чија је производња већим делом намењена тржишту. Остали пољопривредници тј. претежан део потрошачког елемента на селу, који и у годинама доброг рода тешко састављају крај с крајем и од којих многи, и у оваквим годинама, морају да докупљују храну до: нове жетве, упућени су на знатно већи докуп хране, Плаћањем високих цена они губе куповну снагу за индустријске производе. Прва, мања група пак, чија се куповна снага повећава, не повећава у истој сразмери и потрошњу индустријских производа. Због тога. се: у времену високе цене пшенице, која изазива и пораст осталих цена производа, увелико помера:куповна снага пасивних крајева, радничке класе и свих. сиромашнијих слојева градскога живља; проценат куповне; снаге намењен исхрани знатно. се повећава.. Промене у куповној снази увек су веће ако са слабом жетвом коинцидира и мали принос. кукуруза. Релативно високе цене кукуруза пак, утичу на скакање-цена стоке и сточарских производа, а то значи, после хлеба, поскупљење и другог најважнијег предмета исхране. Пораст трошкова живота односно падање реалне зараде, пошто није правило да се у таквим приликама аутоматски повећава и номинална зарада, утиче на погоршање исхране односно здравственог стања народа, смањује потенцијал продуктивитета и потрошњу индустријских производа. Насупрот дејству високих цена жита, ниске цене, које-би се-равнале према-извозном паритету и

које би погађале. целокупну куповну“ снагу села у.

наштој земљи су непознате од 1932/33. године, као што то. показује следећи преглед кретања просечних годишњих цена на домаћем тржишту и извозног

паритета (до 1935/36 база Ротердам 2: од тада база

Ливерпул пошто; је: први престао да буде меродаван за;светску: цену): Просечни извозни Просеч. домаћа Домаћа цена +'/ паритет дин. кв. с ценадин.кв. преко паритета 1932/33 84,76 182,47 100,8 1933/34 62.— 114,36 84,4.

У наведеном периоду било је дефицитарних и суфцитарних жетви; жетва 1936/37 била је рекордна са скоро троструко већим извозним вишком од просечног у периоду 1931/32—1937/38. Сем тога, у 1936/37 дошло је до великог пораста и светске цене, која се са малим попуштањем одржала и у наредној, 1937/38 години. Упркос томе, домаћа цена пшенице вазда је била преко извозног паритета, а садашња њена релација према томе паритету управо је енормна. Прекорачење паритетне цене варирало је према приносу уколико нису постојале одређене интервенционе цене. Најмање је било у 1936/37 услед рекордне жетве, која је дала извозни вишак од око 50.000 вагона и истовременог великог пораста светске цене (за 54%).

У развитку цена, последњих година, имали смо и другу интересантну појаву, на име, да су домаће цене биле не само преко извозног паритета, него, у извесним периодима, и преко интервенционих цена, које су већ и саме биле преко извозног паритета. У колико та појава није била последица дефицитарне жетве, као што је био случај у другој половини кампање 1937/38, и дешавала се у време постојања извозног вишка, разлог треба тражити у правцу извоза. На име, када у земљама Средоземног мора подбаци жетва и оне се, још на самом почетку кампање, појаве у Дунавском базену тражњом промптне робе, онда се обично за дунавску пшеницу формира посебан паритет виши од светског односно средњеевропског (нормална извозна релација пшенице Ду-

навског базена). за возаринску. разлику имеђу ових.

земаља и: лука западних европских тржишта. Та појава, међутим, дешава се врло ретко, спорадичне је природе па је зато не треба узимати као елеменат чијем се утицају имало приписати изнимно кретање цена пшенице на домаћем тржишту.

За одржавање домаћих цена пшенице стално преко извозног паритета постоје два разлога. Први је. велика променљивост приноса па према томе и извозног вишка, а други житни режим. До увођења житног режима произвођач пшениџе и тржиште били су под диктатуром светске цене. То је било и онда када је; извозни. вишак био минималан.

Житни режим у нашој земљи, последње четири године, функционише савршено. И. ако је он у ства-.

ри продужење режима 1931/32, који је скрахирао и.

финансијски и: економски. оштетивши. државну. касу.

са 300. милиона динара, у четворогодишњем перио-. ду поред сталног држања цене изнад светског пари--

тета; створио. је. фондове чија средства данас пре--

машају - 150. милиона динара. Успешно. спровођење.

житног- режима; у овом другом периоду показује да

државне_ организације, када се. добро организују. и: фундирају. икада се. из њих отклоне могућности ког

оупције, могу савршено, да функционишу на општу корист народа. За успешно функционисање житног режима има више разлога, Четири су главна: довољна, финансијска. сретства, која омогућују држање. основног начела, интервенционе. политике; куповање сваке понуђене количине по утврђеним ценама и

Ма Но