Narodno blagostanje
10, децембар 1938.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна | 7181
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ _
a = ===zz=====— O Oyjašćeni novčani zavedi su диžni. na osnovu raspisa Narodne banke, da svakodnevno saopšte pismeno svoie potrebe u slobodnim devizama za račun komitenata, berzama i Narodnoj banci. Istovremeno moraju da prijave dnevno raspoložive iznose slobodnih deviza (koje potiču od tri četvrtine izvozničkih deviza i svih šalterskih), i berzama i Narodnoi banci. Berze će na osnovu tih prijava izračunati procenat po kome će se devize dodeljivati, ako bi prijavljeni iznos deviza: bio manji od potrebe. Ovlašćeni novčani zavodi će na osnovu te izračunate kvote izvršiti kupovne naloge sVOjih mušterija. Oni neće smeti da oDbračunavaju devize po у:šem kursu cd onog koji odgovara kursu funte od 260,99262,68 (srednji kurs 261,80), koji je za 10% viši od onog po kom će Narodna banka i dalie davati devize za UVOZ 51Tovina. Nov načn trgovine slobodnim devizama
Narodna banka svojim raspisom nije izmenila postojeći devizni režim. Ono što se menia to je način trgovine devizama. Na mesto individualne ponude i tražnie dolazi ukupna. Odnos prve prema drugoj će biti merodavan za zadovoljenje potreba. Oni ovlašćeni zavodi, koji bi raspolagali sa više deviza nego što im je potrebno, dužni su da onaj deo koji im pretiče predadu drugim ovlašćenim zavodima, koji nemaju dovolino deviza da zadovolje potrebe svojih komitenata. Logična posledica sistema Rkontigentirania је maksimiranje kursa deviza.
Na berzama se već trguje po novom načinu. -U- našim izveštajima sa devizne berze pratićemo redovno njegovu primenu. Inače mislimo da će Narodna banka uskoro morati preduzeti i druge mere.
GE KKK==—
Приказујући стање наше националне привреде према извештају Народне банке за септембар констатовали смо да су неке од промена наступиле у вези са међународном политичком кризом и да ће октобар показати знаке нормализације и прилагођавања новом стању. Први се опоравио извоз, са 397 на 464 мил. тако да је дошао на ниво августа. Међутим, увоз се незнатно повећао са 369 на 374 милиона. То је већ трећи месеп активности трговинског биланса, који је био пасиван све до јула. Актива се појавила због знатнијих промена на страни увоза. За првих пет месеци о. г. изузимајући април, увоз је био већи него у истим месецима прошле године. У јуну је наступио јак пад
Коњунктура у октобру
|
увоза са 490 на 412 мил, одржао се на том нивоу до авгу“-
ста, а У сентембру пао је даље на 369 и у -ектабру на 374 милиона, Код увоза је дакле продрла. тенденција попушта ња, јер је он од јуна био увек испод нивоа истих месеци прошле године. За сада не може се казати уколико је та тенденција зависна од инвестиционе делатности у земљи, а колико од специјалне девизне политике НАРОДЕ банке која се практикује последњих месеца,
Знатније промене спољне трговине појавиле су се у октобру код Немачке и Чехословачке. Извоз у Немачку
повећао се са 188 мил. у септембру на 237,5 мил. а увоз. са 119,6 на 133,4 мил. Актива се попела у овом месецу на 104 мил. Код Чехословачке је супротно, извоз је пао са 26,4
на 151 мил, а увоз са 52,4 на 13,5 мил. Мислимо да се пре-
ма овом стању не може још закључити како ће се спољна трговина са Чехословачком одвијати у будућности, јео се све јаче испољава тенденција код ње да сарађује привредно што тешње са Немачком, а то ће се одразити | на у по вредним односима са осталим земљама. 7: ~
Број утоварених вагона. нешто је већи него У · септембру (181 хиљ. према 179), али први пут је ове године мањи него У истом месецу прошле године. То је обично месен кад је сезона промета железницом на врхунцу. Поморски "сабраћај међутим, у паду је већ од септембра,. који je овог пута доста јак, пошто се тонажа приспелих "бродова смањила са 2,212 хиљ. на. 1,991 хиљ. После пада у септембру „индекс рударске производње повећао се са 140,9 на 160,9, тако да је за 20 поена изнад нивоа прошле године У истом месецу, а индекс топионичке скочио је са 168,6 на 195. Ово је највиша тачка која је у овој грани уопште забележена. У вези с развојем топионичке индустрије код нас овај индекс ће да се. повећа тек следеће године, а што показује велика колебања од месеца до месеца долази отуд што број топионичких предузећа није велик, па је довољ= но да једног месеца само једно од њих нешто слабије ради, (то се догађа и потпунб независно од коњунктурне ситуације), и да се то одмах одрази на индексном броју. ·
Општа слика стања привреде. У октобру је повољна. У целини узет полет је изнад нивоа. прошле године. Уколико се појављују тенденције попуштања оне имају сезонски карактер. „Једино код увоза је значајнија промена тенденције која осим сезонских . МРНТА мора: имати и друге.
are Emu |J »Socijalnom arhivu«, u broju 5—8, obiavljen је 'opširan članak g. Milofada Botića, pod naslovom »Poljoprivredni radnici a Vojvodini«. U članku se OD istorijski razvitak poljoprivrednog radništva, pri čemu se pisac vrlo opširno bavi posledicama agrarne reforme u Vojvodini. Mnogo ie interesantniji onaj drugi deo članaka, koji sadrži prikaz radnih odnosa u poljoprivredi Vojvodine 1 роložaju polioprivrednih radnika.
U Vojvodini rad se plaća Ио u naturi, ji зато jadnim delom u novcu. U svima kategoriiama imamo velike. уаrijacije u samoj visini zarade, načinu isplate. zarađe, vrsti роsla, traianiu гадлог odnosa itd. Isključivo, мо вам гретаји svoju zaradu napoličari i trećičari, koji dele prinos zemlje koju obrađuju sa vlasnikom na "роја, trećinu. :1.U. nekim 'slu-
Radni odnosi u poljoprivređi Vojvodine
čajevima ha još manji deo. Najveći, deo sezonskih · radnika ta-
kođe prima svoju nagradu isključivo u nafuri. To. su risari koji obavljaju žetvu pšenice i pomažu kod vršidbe. Oni obično prime 50—100 kg pšenice po katarskom jutru, ili 150—200 kg kukuruza za branje po istoj površini. Ali kod berbe kukuruza obično se plaća u procentima 8, 9, 10 i u nekim „slučajevima i ll-ti deo. Najzad u ovu grupu radnika 'spadaju i risdri kod
из тежничких разлога чланак којим је љио стпремљек зе овај
Број није се могао овјавити.