Narodno blagostanje

Страна 788

vršaćih mašina, koji primaju 83% od ušura. Trajanje radnog odnosa kod tih radnika nije vezano za kalendarske rokove, nego je zavisno od prirode posla.

Veći deo svoie nagrade primaju u naturi t. zv. komencijaši (deputatisti) i samo manji deo u novcu. Naturalni deo zarade je raznovrsanm, on se sastoji redovito od izvesne količine žita, kukuruza, zatim ozgreva, soli, petroleuma, predmeta za odevanje, prava za držanje stoke na sopstvenoi hrani itd. Vrednost godišnjeg deputata u novcu kreće se DTrOsečno. od 6.000—8.000 dinara. Komencijaši se većinom uzimaju za godinu dana, Njihovo radno vreme je neograničeno. Kod poljoprivrednih slugu, koji se uzimaju za mesec dana ili za godinu, preovlađuijie naturalni deo plate. Ali među njima već

ima više koji primaju svoiu platu u novcu. Po Botiću, pro-.

sečna mesečna plata slugu koji se uzimaju za godinu dana iznosi 200 din., pored stana i hrane, dok jie onih koji se pogode za mesec dana nešto veća i iznosi 250 din. Iskliučivo u novcu primaju syoju nadnicu nadničari. Samo je izuzetno, da nadničari dobijaju pored nadnice i hranu. Nadnice su u ı937 god:ni уаштаје од 18—30 din., po godišnjem dobu. Radno vreme se poklapa sa dužinom dana, i iznosi u leto 16—18 časova. Srazmerno je najbolji položai onih polioprivrednih radnika, koji nađu posla u nekoj grani polioprivredne industrije. U Vojvodini najvažniju ulogu igraju šećerane i kudeljare, a pored njih i ciglane. Uslovi rada i nadnice su u većini tih preduzeća jednaki onima drugih industrijskih preduzeća, koji su mnogo DOvoliniii nego u poljoprivredi.

EE Залружна матица у Сплиту

слави ове године десетогодишњицу свог рада. Из њеног извештаја се види да је задругарство у Приморској бановини, на чијој се територији налази највећи део задруга чланица, знатно напредовало. Број задруга се скоро учетворостручио, од 35 у 1928 порастао је на 202 крајем 1937. Кредитних је било 48 (1928 22), потрошачких 44 (5), произвођачких 92 (7), занатских 6 (1) и осталих 12. Чланова је било 18.188 према 5.396 1928.

Привредна криза 1929-32 најтеже је погодила кредитне задруге, које су већином тражиле заштиту. По броју чланства оне стоје на првом месту. На њих отпада више од половине чланова (9.569; Материјално стање њихово још се не да тачно одредити, док се не изврши обрачун са Привилегованом аграрном банком, Матица истиче у извештају да ће се број удела и сума резерви после тог смањити, Сада по књигама од 7,2 мил. дин. удела на кредитне задруге отпада 2,9 мил. резерви 6,6 мил. улога 65,8 мил. и зајмова 67,7 мил. дин.

Успеси пољопривредних задруга у Приморској бансвини

Потрошачке су направиле знатан напредак и изгледа да ће престићи кредитне. Чланова су имале 2.856 удела 1,2 мил, дин., резерви 484.000 и улога 1,6 мил. Сума зајмова је износила 2,4 мил, дин.

Највећи напредак су направиле произвођачке задруге. Мада по броју чланова још заостају за кредитним врло је вероватно да ће ове надмашити. Њихов напредак је разумљив, кад се зна да 82,9%/) свих задруга чине сељаци са поседом до 5 ха, којима ова врста задруга пружа велике користи. Ти сељаци не могу да купе машине потребне за производњу финог маслиновог и рузмариновог уља и сира нити модерни алат за риболов, а како не могу дуго да чекају са унсвчавањем својих производа, они их продају у почетку сезоне, када су цене још ниске. Поред квалитетно боље и рационалније производње, произвођачке задруге, дајући кредит сељацима на: основу примљених.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 50

производа, пружају им могућност да сачекају боље цене и да на тржишту иступе организовано.

Неке од ових задруга постигле су велике успехе. На пр. рузмаринске које 90%, производње рузмариновог уља држе у својим рукама. 1937 оне су издестилирале 10.000 кг уља. Виноградарско-винарске и уљарске задруге боре се са тешкоћама око ускладиштавања производа. Немајући довољно средстава многе нису успеле да изграде погруме и магазине или су ови премалени и због тога морају што пре да продају своје производе. Поред свега тога оне су у знатној мери утицале на повишење цена. Тако задруга у Мунтеру продавала је фино уље лане по 14 дин, док је тржна цена била 10—11 дин. -

Поврћарско-воћарске задруге засада су још у почецима свог рада. Мостарска задруга је 1937 продала преко 600.000- кг разног поврћа и воћа. Захваљујући њеној акцији цена арпаџика је скочила од 1 на 3 дин. Ова врста 32друга временом може да силно напредује, ако успе да организује продају, пошто је тражња јужног воћа и раног поврћа знатна. Али баш у том погледу Централа тих задруга у Сплиту је потпуно подбацила.

ИМ остале задруге су имале успеха како у погледу повећања производње тако и пораста броја чланова и материјалног стања, Али највећи успех је, без сумње, типизирање производа које су успеле да изврше неке задруге. Тако на пр. неке винарске задруге производе посебне типове вина „Жлахтина“, „Каштелански опал“. Производња рузмариновог уља је потпуно типизирана због чега су постигнуте боље цене. То је успело и млекарској задрузи »Силба“ са њених сиром који извози у САД.

Сиромаштво задруга и недостатак капитала. огледа.

се и на финансијском стању Матице, код које удели задруга износе 168.500 дин. према 157.750 дин. 1936, резервни фондови свега 48.384 дин. и улози њени код банака 2,2 мил. дин.

Međunarodni с Кагјен postaju sve češći. Kao što se kod obrazovania nacionalnih kartela pokazalo, da ie njihova podloga nevolja, teškoće oko plasmana, nestanak rentabiliteta u izvesnim industrijskim granama, tako je to slučaj i kod međunarodnih kartela. Mi smo to konstatovali kod čelika i gvožđa, kada smo pisali o najstarijem međunarodnom kartelu, Iregu, kod drva, prilikom prikaza rada međunarodnog kartela za rezanu građu i najzad isto vidimo ako se pitamo za uzroke osnivanja međunarodnog kartela cementa. Intercement (The International Cement Export Conference, Paris) osnovan je u martu 1937 g., od pretstavnika cementne industrije onih zemalia koje su upućene na. izvoz. To su: Nemačka, Francuska, :·Engleska, Danska, Holandija, Belgija, Švedska, Norveška i Jugoslavija.

Intercement je postavio sebi dva zadataka. Da spreči dalji pad cena u uvoznim zemljama, koje su u 193G dostigle nainiži nivo, usled neobično oštre konkurencije. I da po stabilnim cenama poveća izvoz. U prvoi godini svog postojanja »Intercement« je uspeo da stabilizira cene na visini, koja je omogućila rentabilan izvoz, ali nije uspeo da doprinese povećanju izvoza, Ovome stoji na putu brz razvitak cemenine industrije u onim zemljama, koje su dosada bile upućene na uvoz. Mnogo manje smetaju Intercementu one zemlje, koje su ostale van kartela. To su Poliska i Japan. Poliska industarija je velika. Postoje 91 fabrika sa 700.000 t. godišnjeg kapaciteta. Međutim, poliske fabrike nemaju mogućnosti povoljnog transporta rečnim putevima i morem. To im onemogućava redovan izvoz, tako da one na svetskom tržišilu ne

Kakvi su izgledi тедипагодnog kartela cementa?