Narodno blagostanje
" Страна 40
Величина путне мреже види се из следеће табеле:
Дужина путева На 100 км површине.
У KM. долази км пута - Бугарска 24.695 23,9 Грчка 11.926 9.2 Југославија 42.065 16,6 _ Румунија 108.316 36,7 Турска 39.647 512 - Мађарска. 99.188 31,4
Најгушћу путну мрежу има Мађарска, али 2590 пу_тева нема чврсте подлоге и због тога нису подесни за аутомобилски саобраћај. Код Румуније на такве путеве от- пада 47%/о, Бугарске 50% а скоро исто толико и код нас. Турска има 10.000 потпуно нових путева, 7.000 км. се поправља а 10.000 км нових путева се налази у градњи. За развој моторизованог саобраћаја важно је да се изграде путеви који спајају главне саобраћајне артерије са " њиховим залеђем и да се локални путеви оспособе за воСжњу моторним колима. С обзиром на реглативно малу густину становништва за ове земље, моторни саобраћај је јевтинији од железничког, инвестиције државе и самоуправних тела такође су знатно мање, и због тога се може
очекивати бржи процес моторизације саобраћаја земаља.
југоисточне Европе.
Садашње стање моторних кола показује следећа та-
бела:
Аутомобили Омнибуси Камиони Свега Бугарска 2.500 658 1.342 4.580 Грчка 7.000 2.080 5.140 14.500 Југославија 8.876 745 2.777 12.763 Румунија 17.500 3.000 3.500 94.020 Турска 3.650 800 4,459 8.926 Мађарска 13.986 428 3.980 18.574
Мере које су предузеле поједине владе ради убрзања - процеса моторизације дале су повољне резултате. што се види из наглог пораста издатих одобрења за пуштање У промет моторних кола. У Бугарској је 1937 издано тих одобрења 450 (1986 : 434), Југославији 2.390 (1.224), Румунији 3.216 (1821) и Мађарској 3514 (2647). Вероватно, да је на тако повољан развој утицао и привредни полет прошле године који се у неким земљама пренео и на 1988.
У увозу моторних кола стајале су досада на првом месту САД. 1937 оне су увезле У Бугарску 45,39 од свих моторних кола, у Грчку 63,3/% (1934 :79%), Југославију 13,6% (1934 : 206%), Румунију 69,8/' (80%) и Мађарску 8,49/6. (129/0). Друга по реду је Немачка, чији се удео у увозу стално повећава на рачун осталих произвођача, Прошле године на њу је отпадало од целокупног бугарског увоза моторних кола 40,29, грчког 17,6%/0 . (1934: 4,9%/0), југославенског 71,5 (1984 : 26,8%). румунског 22,8%0 (1984: 1,300) и - мађарског 59,5% '(36,1%). Од осталих произвођача једино Италија. што има јачу позицију у мађарском увозу — 1937 -98,6% према. 42202 1984, али и она постепено губи. терен у корист Немачке.
ЛЕТО ПЕЛЕ АИ aa e ara МЕ Sata rSĆ
5
prošle . dine ..vladala na tržištu. sirovina, 1938 vladalo je zatišje. Ali ono nije bilo prijatno, jer su | se cene svih sirovina držale „donje tačke. Samo u kratkom periodu političke krize skočile
у А : === жени | Posle Бите- Која је:
Кагјеђ па. зуе!вкот: trž.štu sirovina
su'bilg:neštg jače cojie i to samo žitaricama, a -šoduatrhisko i.
-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
·do kakvog međunarodnog.
Бр. 3
' rovine ostale su pod depresijom. Naiviše i najniže cene kre-
tale su se za poslednje tri godine prema donjoj tabeli:
1936 Јој | 3 119/ic · 4919|aa 24458 2811|ia 13,65 5,45, 2,10 Gi/a 34582 17594 141/16 10,20 1937 10,7/8 3,081/a- 135/i6 781/8 311!/a 369/s 15517 7,578, 2,29 6 је 3Gf|ag 18078 15:16 7,79 158 2,22 6746 367 јз2- 18078 15:16 7,79 1938 79 "230. 8956 48:25 21675 1758 9,37 4934 1,71 55јав 9290 1595/8 ~ 139/,6 7,76
Mod formiranja cena najvažnije je kretanje zaliha u svetu. Do septembra 1986 situacija je b:la prilično promenljiva, a posle tog vremena zalihe su rapidno opadale, sve do septembra 1937, kad je ponovo zabeležen porast. To je trajalo sve
· do perioda april-avgust 1938, kada je dostignut vrhunac. Iako
su posle: avgusta zalihe izvesnih sirovina opale, ipak, one su ioš uvek veće nego u septembru 1936. Kod kukuruza, čaja, svile i olova krajem septembra 1938 zalihe su manje nego 1936. Ali značajna je tendencija na trž:štu sirovina, da se proizvodnja prilagodi potrošnji. Opadanje zaliha, koje se može zapaziti posle septembra, svedoči da je to izravnanje u toku. Da se ono ranije nije pojavilo može se objasniti tim što su prošle godine bile stvorene ogromne zalihe kod industrije, tako da je dugo vremena tražnja silno podbacivala ispod pro:zvodnje. Te zalihe su se verovatno iscrpele tako da će svako povećanje potrošnje povući za sobom i povećanje cena sirovina. Prilagođavanje ponude tražnji izvršilo se donekle i pod uplivom međunarodnih kartela. Kod izvesnih artikala nema ih uopšte, tako da se prilagođavanje vrši slobodno. Tako kod vune, lana, svile, raznih ulia i masti. Kod izvesnih artikala postoje karteli koji su obrazovani po inicijativi vlade zainteresovanih zemalja i stoje pod njihovom kontrolom. Takvi karteli funkcionišu kod kalaja, kaučuka, čaja i šećera. Karakteristično je da su sva četiri precenili obim potreba 1938, tako da su predvideli previsoku kvotu proizvodnje. Prva dva su mogla brzo da se korigiraju, dok druga dva, zbog prirode proizvodnje, mogu samo da ograniče dovoz, ali na cenama će se to kod ovih kartela moći da odrazi eventualno tek 1939. Martel drva, koji pokušava da kontroliše evropska tržišta oblog drva, nije uspeo uprkos ograničavanju izvoza da zaustavi pad cena. Isto tako nije uspelo ni ograničavanje lova na kitove.preduzeto ne samo zbog cena, nego i zbog štednje životinja, tako da je tržište 1998 stalno preplavlieno kilovim uljem i cene su niske. Na tržištu bakra i olova takođe postoje izvan SAD karteli. I ova dva kartela morala su često da menjaju kvote pro:zvodnje i u poslednje vreme bili su znatno precenili volumen potrošnje, tako da su morali ponovo da zavedu restrikcije. Kod kave, Brazilija kao najveći proizvođač ima odlučujući uticaj na formiranje cena. Prošle godine ona је znatno izmenila svoju politiku, oborivši cene, dok je ranije nastojala da ih održi visoko, u interesu posednika plantaža, dovodeći tako u tešku situaciju državnu blagajnu koja je davala subvenciju. za:izvoz.. Obaranjem cena biće verovatno US-
_porena tendencija. širenja: plantaža u” Africi, koja je: posled-
_mjih godina počela sve više da. konkuriše Braziliji.. Kod pšenice. j pamuka nema nikakvih međunarodnih. sporazuma, 4& SAD kao:najveći proizvođač: zasada same regulišu proizvod„nju i tržište, bez.izgleda da bi kod ta. dva artikla moglo doći sporazuma. Povećanjem proizvod_nje u:svetu. može lako: samo da, se pogoršava..položai SAD ukoliko. one i smanje svoju. proizvodnju pšenice 1. pamuka. Niski nivo:cena 1938 i zaliha poslednjih meseci mogli bi 'se uzeti kao znak da su. sirovine prebrodile najtežu fazu depres:je. Hoće li doći do potpunog obrta zavisi od razvoja konjunkture u sYyetu, specijalno američke, koja je posle dosta .jspesog:oporavljanja. ay poslednje vana: opot malo -sguskala,