Narodno blagostanje

Страна 200

bakar 7096, olovo 170%). I dok su ostale sirovine od ovoga skoka još dosta zadržale, pamuk, kava i šećer izgubili su više no što su u odnosnom periodu dobili.

Ponovna depresija pamuka izazvala je veliku uznemirenost u SAD čiia je proizvodnja i politika valorizacije dovedena u ćorsokak. Američki ured za lombardovanje pamuka preuzeo je do sada oko 20 mil. kv., čiji troškovi lagerovahja i kamata samo u jednoj godini iznose preko 60 miliona dolara. A njihov izvoz u prvom polgođu tekuće kampahje рао је за 3.832 па 2.192 hiliade bala ili za 48%. Ižužev Japana, gde se američki izvoz pamuka povećao sa 299 na 5928 hiljada bala, u sve Ostale zemlje izvoz še srožao i to: u Francusku sa 615 na 294, u Englesku sa 1195 na 285, u Nemačku ša 545 na 200 i u druge zemlje sa 1248 na 885 hiljada bala. Povećanje izvoza u Japan nije, dakle, hi iz daleka bilo kadroe da Котpenžira opadanie u druge zemlje. Udeo američkog pamuka u Svetskoj trgovini za ovo vreme pao je ispod 50%o prema 66% sa koliko su SAD učestvovale u periodu 1923—1933 godine. SAD su, dakle, izgubile monopolski Položaj na svetskom tržištu pamuka. Kultura pamuka raširila se naplo u izvesnim zemljama Južne Amerike, u Africi i u evropskom južnom роjašu, a učešće ovih zemalja u svetskoj trgovini pamuka pDoraslo je sa 34% na preko 50%.

Promena položaja u svetskoj proizvodnji izmenila je iz osnova i uticaj američkog pamuka na svetsku pijacu. SAD nisu više u položaju da diktiraju svetsku cenu pamuka i zbog toga njihova politika valorizacije pokazuje se kao sve veća kočnica izvoza. Položai amerikog pamuka postaje utoliko više nepovoljniji, jer se, za sada, ne vidi nikakva mogućnost shiženja proizvodnih troškova. Mašiniziranje berbe, čišćenja i pakovanja u bale, koje se predlaže, smatra se običnom fantazijom. Jer bi mašiniziranje otvorilo krupno socijalno pitanje Које se smatra težim od svih tributa koje može da nametne politika valorizacije. Berba pamuka, čišćenje i pakovanje u bale, vrši se uglavnom ručnim radom. Taj posao obavljaju crnci čiji je standard života vrlo nizak i čiju kupovnu snagu pretstavljaju isključivo prihodi u naturi za vreme berbe pamuka. Ako bi se mašina uvela samo u polovini sadanje pamučne površine, ostalo bi bez ikakve zarade oko dva miliona lica. A sem toga, crnačka radna snaga toliko je jevtina da bi mašinizifanje moglo da pojevtini proizvodnju samo za 8—10%/, a to, prema sađanioi cehi pamdka, znači najviše za jednu cehntu po libri.

Izgleda da će SAD na kraja krajeva biti prinuđene da izmene politiku valorizacije sa ciljem da omoguće što veći izvoz. Američki senat već duže vremena proučava ovo pitanje. Mišlienja su podeljena. Jedni predlažu da se politika valorizacije na bazi paritetne cene 1909—1914 napusti i da se pristupi politici subvencionisanja izvoza pri istovremenom Oograničavanju zasejane površine. Drugi predlažu da se ostane pri garantovanju paritetne cene, ali da ova Važi samo za količine namenjene unutarnjoj potrošnji, dok bi se ostatak imao solobodno prodavati i izvoziti po svetskoj ceni. Protivu ovog predloga ustaje američka pamučna industrija, jer bi to značilo pogoršavanje njene kornkurentske snage na pijacama zemalja Južne Amerike, na kojima ona ima da vodi borbu protivu japanske konkurencije. Pretstavnici pamučnih krajeva protive se svim predlozima koji idu bilo za ukidanjem bilo za ograničenjem paritetne cene čije održavanje traže po svaku cenu. S obzirom na iznete predloge verovatno da politika valorizacije neće biti u potpunosti napuštena. Ali ie isto tako sigurno da će.ona biti u mnogome izmeniena da bi se sprečilo njeno nepovolino deistvo na izvOZ.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 13

= ||) извештајима из Лондона,

око једне трећине златне подлоге новчаничне банке бивше Чехословачке налази се код

Енглеске банке. Осим тога око 5 милиона фунти стерлинга потражују ческе банке од енглеских. Исто тако приличан износ злата лежао је у Паризу и у Њујорку. Прва је енглеска влада стала на становиште, да новчани институти, код којих се налази ческо злато, не смеју да га изруче пре него што добију одобрење од владе, а затим француска и америчка. Из биланса

Депоновање злата у иностранству

· ческе новчаничне банке није се могло видети да се овако

знатни износи подлоге налазе у иностранству.

Мако је највећи део злата послан после септембра 1938 ипак то премештање није специфично чески случај. Последњих година постало је веома тешко пратити кретање злата у свету, јер су многе новчаничне банке напустиле праксу да објављују податке о злату у касама и на страни. У највећој мери практикују то енглеске монетарне власти, што је било лако сакрити од јавнности, јер су и тако трансакције Егализационог фонда тајне. Тешко је утврдити кретање злата на основу статистичких података о спољној трговини, већ и стога што извесне земље, као Француска и Холандија уопште их не објављују, а ту је изражено и злато које се употребљава у индустријске сврхе, тако да се не може добити преглед о кретању касврхе. Поред новчаничних банака и приватна лица практикују да остављају злато у депо, да би могли с њим располагати не рефлектирајући на каматту.

Последњих месеци новчаничне банке многих земаља слале су незнатне износе злата у неколико других земаља, и држале га у депоу. Највише је послала Холандска банка, у Лондон и Њујорк, тако да се њене залихе у иностранству цене на 400 мил. од укупне подлоге 1461 мил. форинти. Ово злато изражено је у увозу земаља у које је послано, али се не види у податцима о залихама злата, јер је депоновано за рачун Холандије. И Шведска банка слала је прошле године злато, тако да је крајем 1938 имала 116 круна углавном у Њујорку, од укупне залихе злата од 592 мил. Норвешка банка држи 148 мил. круна у својим касама, а 63 мил. у иностранству.

Углавном, Лондон и Њујорк су два центра у којима се држи депоновано злато. Код сваке кризе расту ови депон и опадају чим се ситуација смири. У Лондону се сабирају више приватни депон, у Њујорку новчаничних банака и девизних фондова. Њујорк је 1931 у августу имао 131 мил. долара депонован у злату за рачун иностранства, а због напуштања златног важења у Енглеској депои су нарасли на 855 мил. до краја октобра. У 1932 пали су на 195 мил, 1933 због напуштања златног важења у САД. нарасли су опет на 747 мил., крајем фебруара 1935 пали су на 8 мил. и од тада попели се до краја 19838 на 550 мил. долара. Док су раније били привредни разлози опадању и порасту депоа, пораст последњих година дошао је због политичке кризе у свету. Извесне новчаничне банке држе злато на страни да би могле за случај рата да лакше врше плаћања. Тако Јужноафричка и Канадска банка у последње време исказују депое злата за рачун иностранства.

Имаоци оваквих депоа злата били су врло немирни када је енглеска влада одлучила да онемогући повлачење ческих потраживања. Појавио се страх да би ин они могли у нарочитој онтуацији доживети да им потраживања буду блокирана. Они су се пожурили с налозима и тако је дошло до великог повлачења злата из Лондона после