Narodno blagostanje

27. мај 1939,

a пришт НЕНА.

Bilansa naše pomorske privreNaše pomorstvo i ribarstvo de u 19938 godini pokazuje ne-

u 1938 godini iednaku sliku. Dok ie naime naš pomorski saobraćai u prošloi godini nešto opao, dotle ie ribarstvo napredovalo.

Ukupan broji brodova koji su doplovili u naše luke i otplovili iz njih u 1938 god. iznosio је 203,701, sa 39,7 mil. · neto t., prema 205.054 broda i 41,6 mil. neto t. u 1937 godini, i. |. manje za 1363 broda sa 1,9 mil. t. Ukupni robni promet u našim lukama u 1988 god. prema 1937 opao је za ]152,745 6. (за 2,2 mil. na 2,08 ти. (). Unutar ovog prometa Кагакteristično je kretanje našeg izvoza odnosno uvoza. Izvoz ie u prošloi godini opao za 168,197 t. (sa 1,69 mil. na 1,45 mil. t.) a uvoz povećao se za 35,551 ti, (sa 559,876 na 6926,3925 t.). Nai_ veći deo uvoza VIši se na našim brodovima, 58,87%, dočim је veći deo izvoza (56,5%%) otpao na tuđu zastavu. U uvozu posle Jugoslavije na prvo mesto dolazi Grčka sa 19,26%, za njom Italija sa 10,46% Učešće ostalih država u uvozu iznosi oko 1% i manje. U izvozu naša je mornarica sa 43,290/о relativno najjača. Među inostranim zastavama najjače učešće ima Italija sa 38,18%0, više od polovine celokupnog izYoza pod stranom zastavom.

Relativno najveći deo našeg izvoza iz naših luka u prošloj godini otpremljen ie za Italiju (25,13%). Na drugom ie mestu Holandija sa 18,15% na trećem Engleska sa 14,87% a na četvrtom Nemačka sa 11,79%. Dok je u izvozu morskim putem Nemačka na četvrtom mestu, dotle ie u uvozu na prvom. Posle Nemačke najviše se uvozi iz Holandije (19,85). Zatim iz Belgije (11,32%), Italije (10,45%), Poliske (7,20%) i Francuske (4,40%) itd.

Zajedno sa teretnim saobraćajem opalo ie i kretanie putnika u našim lukama. Ukupan promet putnika u našim lukama 1938 god. iznosio je 2,980.599 putnika, prema 3,086.102 u 1937 god. Razlika je neznatna i zaostaie iza rekordnog broia u 1937 za svega 105.573 putnika.

Interesantno je napomenuti da je unutar celokupnog putničkog prometa kretanje putnika u zemlji opalo za 113.786 (sa 3,038.694 na 2,924.908) a promet putnika sa inostranstvoni povećao se za 8,213 prema rekordnom broju u 1937 godini i to sa 47.408 na 55.621. U tom prometu sa inostranstvom više putnika dolazi u naše luke, nego što odlazi iz njih (28.738 prema 26.883). Veći deo putnika u prometu sa inostranstvom putuje našim brodovima (28,54 prema 27.027). Od stranih brodova najjače učešće u putničkom saobraćaju ima Italija.

Stanje naše trgovačke mornarice u prošloj godini, kako pc broju brodova tako i po vrednosti znatno se popravilo prema 1937 god. Koncem 1988 god. imali smo 12.950 brodova sa 442.719 bruto tona, prema 12.893 brodova sa 412.490 bruto tona u 1937 god, Porast iznosi dakle 57 brodova sa 30.229 bruto tona.

Ovaj porast po broju brodova mnogo ie manji od porasta u 1937 god. prema 1936 (57 prema 208) ali je znatno veći po tonaži (30,20 prema 24.624) što znači da se naša trgovačka mornarica povećala pretežno velikim jedinicama. · To pokazuje i karakteristični porast broja momčadi 1 Копј_ skih snaga naše trgovačke mornarice u prošloi godini. Broi

momčadi se naime u 1937 godini kod prirasta od 208 brodova -povećao svega za 705 lica, a u prošloj godini kod 57 · brodova za 569 lica. Slično tome broi koniskih snaga u 1937 g. kod 208 brodova porastao je za 6.508 k. s.,, a kod 57 brodova u prošloi godini za 24.019 k. s.

U jugoslovenskoj slobodnoi zoni u Solunu celokupan promet robe 1938 neznatno je manji, za 1,967 tona nego 1937 god. (394.819 prema 996.786). Slobodna zona u Solunskoi luci je naša najvažnija izvozna luka za naše vode, Izvoz u proš-

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Сграна 327

loj godini u slobodnoj zoni nadmašuje uvoz Za 155.294 t. (124.940 prema 18.946) čiji najveći deo sačinjavaju olovo, cink, bakar, hrom, magnezit i drvo Za gorivo. Izvoz iz Jugoslavije železnicom preko slobodne zone u Solunu u prošloi se go-

dini povećao za 3.331 tonu (sa 178.242 na 181:582 t.). Uvoz je

preko Soluna u našu zemlju u prošloi godini opao za 4.628 tona (16.869 t. prema 21.480 t.) | 5 Nasuprot pomorskom saobraćaju, ribarstvo u 1938 gp. pokazuje dalini napredak prema 1937 godini. 1938 ulovljieno ie 8,01 hiliada tona ribe u ukupnoj vrednosti od 39,1 mil. dinara prema 7,18 hiliada t. u vrednosti od 34,89 mil, din. u 1937 2. Napredak se opaža ne samo u pogledu količine već ı broja ribara (sa 20,478 na 21,105), broja lađa (sa 6,804 na 6,810) i ribarskog alata čija ie ukupna vrednost zajedno 'sa lađama u prošloi godini porasla za 1,8 mil. dinara (sa 37,4 mil. na 37,6 mil. dinara). Interesantan ie razvitak industrije konzervirane ribe u prošloj godini. Celokupna proizvodnja ostala je naime па starom nivou, ali unutar te proizvodnje došlo ie do jedne preorijentacije. 1937 god. usolilo se za 181 t. više ribe nego konzerviralo u uliu i na ostale načine. U 19938 g. taj odnos је bio obrnut. Renta»inost našeg morskog ribarstva u 1938 god. povećala se na 60,44%/i od po 100 din. uloženog kapitala prema 55,91% u 1937 goa. a po 1 khg. produkata sa 4,85 na 4,88 din.

ao a ir i II

УЖелезнице тарифном поли- сали о томе како је снабдетиком ограничавају потро- вање градова млеком у нашњу млека шој земљи или слабо орга| РГ 7 низовано или никако. Београд у том погледу стоји најгоре, јер ту савршено ништа није учињено за снабдевање, тако ла влада потпуна анархија у достављању млека, хигнјенској контроли, ценама. Да би надлежне власти могле да контролирају је ли млеко здраво и довољно масно морају да припремају заседе и хајке док улове извесне веште достављаче млека. Међутим, да би се уопште могло приступити организовању снабдевања, мора да се HCпуни претпоставка, да железнице организују транспорт млека и да за то предвиде специјалну тарифу. Железнице могу да транспортују у градове млеко из удаљености од неколико стотина километара, и то је пут централизацији снабдевања, преко које се даље поједностављује и хигијенска контрола. Код нас железнице својом тарифом управо онемогућују да се снабдевање градова млеком стави на другу основу. „Млекарски лист" у бр. 5 0. г. доноси интересантне податке о том како је деловало поскупљење робне тарифе 1934 на довоз млека у Загреб. По тој тарифи транспорт млека није био изузет од поскупљења, а по следица тога била је да је довоз млека из удаљенијих места у Загреб силно пао. Набројаћемо само неколико отпремних станица да се види колики је тај пад.

Станица дневна отпрема млека у љ пре повишења после Ђаково 600 Плетенипца 2000 = Ориовац 1600 300 Лужани—Малино 2500 200 Питомача 2400 500 Бјеловар 6000 2900

Оваквом тарифном политиком железнице помажу по: скупљење млека. Јер ако је довоз онемогућен високом тарифом, произвођачи из једног ужег прстена око града за штићени су од конкуренције удаљенијих произвођача. У тако заштићеном положају налазе се нарочито произво-

Ми смо небројено пута: пи-