Narodno blagostanje

Страна 488 | кроз дуги низ година одржавала ту обавезу наших извозника, пошто су јој добро дошле те јевтиније девизе за своје набавке у иностранству. Очигледно је да је тај начин штедње" најгори који може да постоји. Без икаквог законског основа извозници у земље слободног платног промета били су принуђени да дају држави данак, да сносе један део терета државних набавака, који битребао да пада на леђа свих порезних обвезника. Велика је заслуга Министра финансија, да је нашао друго у сваком случају много оправданије покриће за те издатке.

a i

Pad cena sirovina, koji je sledio posle hose od sredine 1936 do proleća 1997, usporio je tempo u drugoj polovini 1938 i zaustavio se u proleće o. g. Početkom februara 1939 cene 25 artikala na svetskom tržištu, prema podacima nemačkog Instituta za izučavanje konjunkture, bile su za 390,5%" ispod nivoa u martu 1937. Krajem 1938 uticai pojačanog naoružanja počeo se sve više osećati na razvoj privrede u svetu. Industrijska proizvodnia porasla Je za 10%, što je onda opet delovalo na cene. Od početka de'cembra do početka februara cene hrane i sirovina nisu više padale, od aprila do juna ie zabeležen kod nekih već i porast. Mislilo se da su to predznaci nove međunarodne hose sirovina. Ali {e uskoro sledilo razočarenje. Cene su se početkom juna podigle svega za 5%/o, a zatim je opet sledio pad. Ovakvo kretanje njihovo začuđava tim više, što je opseg naoružanja sada veći nego 1936/37, Када su cene od sredine juna 1936 do sredine marta 1937 porasle za 380/0.

Zašto jie bio takav razvoj cena pokazaće analiza uzroka koji su izazvali njihov porasti. Pored naoružanja na porast je uticalo i stvaranje ratnih rezervi od strane država i ргvatnika i malo uvećana trgovačka tražnja. Ovi faktori nisu svi podjednako delovali na kretanje cena pojedinih proizvoda. Tako na pr. cena pšenice i šećera povećala se zbog stvaranja rezervi od strane evropskih država. Malu hosu kod pšenice oborila je Argentina ubacivši velike količine na tržište u nameri da iskoristi povoljniju cenu. Porast kod šećera zadržao je međunarodni komitet povećavši izvozne kvote polovinom maja. Kod pamuka i vune skok su izazvale vojne porudžbine i nešto civilna tražnja koja je nastala u Vezi sa DOvećanjem broja zaposlenih, kod jute i sirove svile slab рпnos u prošloi godini, a kod kalaja ograničenje izvozne kvote naređeno od strane međunarodnog komiteta. Kako se vidi uzroci koji su ga izazvali nisu bili trajni, zbog toga je brzo došlo do popuštanja.

Bolji rezultat nije mogao biti, pošto je trgovačka tražnja relativno malo porasla, a osim toga najveći potrošač na svetu S.A.D. preživliava stagnaciju, dok je 1936/37 njegova privreda bila u konjunkturnom usponu. Značai S.A.D. kao potrošača vidi se najbolje iz toga što 37,5%/o svetske. potrošnie bakra otpada na njih, 50% bakra i 43,6% kalaja itd. Politička nesigurnost uticala je na uzdržljivost kapitala da se plasira u evropskim zemljama u drugim granama osim ratne industrije, zbog toga je tražnja sirovina za privatne potrebe relativno slabo porasla.

Kratko trajanje skoka cena objašnjava se i postojanjem Znatnih rezervi sirovina, i gotovih proizvoda kod proizvođača i trgovaca, većim od onih 1936/37. Pored toga proizvođači sirovina, pošto su u prošlom periodu povećali kapacitet svojih preduzeća, mogli su mnogo brže da zadovolje poraslu tražnju.

Kako će se razvijati cene u drugoj polovini 1939 zavisi pre svega od kretanja opšte privredne konjunkture, zatim od žetve. Može se računati sa porastom potrošnje sirovina u

Razvoj cena sirovinama u prvom polugodištu 1939

O O 1 EO E

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 31

industriji, pošto se naoružanje još uvek povećava, a što će se morati odraziti i na drugim granama. Dalji, faktori, Кон ·bi mogli uticati na porast cena jesu mogućnost oživljenja američke privrede u. vezi sa novim programom javnih radova i stvaranje rezervi za slučaj rata, za koje ima izgleda da će još trajati.

По трећи пут, 10 јулао.г,

Тешкоће око поделе састао се у Лондону _ присветског тржишта премни комитет за међунапшенице родну конференцију о пше-

Пи "ииминнииштиии _ пипи ДМосадања два састанка прошла су без икаквих практичних резултата. На првом састанку израђен је пројект за међународни споразум, а на другом расправљало се о примедбама појединих заинтересованих држрава на односни пројект. На оба састанка покзало се, међутим, да су супротности интереса између појединих земаља, односно група земаља, тако велике да ће до споразума доћи врло тешко. Ту чињеницу потврдио је и трећи састанак и то у моменту када је светска цена пшенице на ливерпулској берзи (20 јула) забележила најнижи ниво од њеног оснивања. Упркос катастрофи пшенице није могло да буде ништа доконано у правцу приближавања интереса извозничких земаља с једне и извозничких и увозничких земаља с друге стране.

Садањи састанак био је посвећен двама питањима: минималној цени и утврђивању извозних квота. Споразум 0 овим питањима имао је претходно да буде постигнут између четири прекоморске земље: С. А. Д., Канаде, Аргентине и Аустралије. Тек пошто би се оне споразумеле имале би се позвати остале заинтересоване земље, да даду свој пристанак. Сматрадо се да ова процедура обезбеђује сигурнији успех. Толико пре што се већ на првом састанку јавила идеја, да би међународни споразум, у крајњем случају, могао да буде ограничен и на ове четири земље и да би му остале земље приступиле тек доцније, пошто се буду увериле у његову корисност. Али и та се нада изјаловила. Јер тржиште супротности интереса постоји баш међу овим земљама,

Припремни комитет предложио је минималну цену од 80 центи за бушел паритет канадска лука Форт Вилијам, база канадска пшеница Нортерн 3, америчка Нортерн !, аргентинска Розафе и просечна аустралијска пшеница. С. А. Д. и Канада дале су свој пристанак на предложену цену. Напротив, Аргентина и Аустралија нису хтеле ни да чују. Обе ове земље, у поређењу са Канадом и С.А. Д. имају ниже производне трокшове и према томе могућност да своју пшепџицу продају јевтиније. Једно због тога и друго због сталног поправљања квалитета производње — аустралска и аргентинска пшеница с обзиром на мере које се предузимају у овим земљама за кратко време постићиће квалитетни ниво канадске пшенице — и Аустралија и Аргентина и за време прошле кризе и после ње биле су у релативно повољном положају у погледу пласирања вишкова пшенице. У Аргентини на пр. садања минимална цена за пшеницу износи 7 пезоса за мтц. (око 94 дин.) што одговара 45 центи за бушел. Ова цена сматра се задовољаваЈућом. Што је главно та цена, иако је 'ниска, још увек је испод извозног паритета. Аргентинска пшеница, због релативно повољног квалитета, наилази на пласман релативно већи од пласмана осталих прекоморских извозничких земаља. Сем тога, при цени од 80 цента за бушел која би важила за четири наведене провенијенције, сигурно је да би купци претпостављали канадску пшеницу и налазили пута и начина да је више купују. При тако утврђеној бази канадска пшеница обезбедила би за себе доминирајући положај и вазда потпуно искоришћење њених извозних квота,