Narodno blagostanje

Обавезе по виђењу смањиле су се за 48,4 мил. Поз једине позиције у овој групи кретале су се супротно. Потраживање државе смањило се за 23,3 мил, на 185,4 мил, а жиро-рачуни порасли су за 60,9 мил. и разни рачуни за 10,9. Разна пасива:' повећала се такође за 79,8 мил. на 381,1 мил. Мако је и ове недеље есконт бонова повећан за велики износ компезирано је то променама у:другим позицијама, тако да се оптицај повећао за 20,6 мил. на 9,598: мил. Оптицај и обавезе по виђењу порасли су за 71,8 мил. Због повећања златне подлоге покриће је порасло на 27%. O

Beogradska berza | |вуедајпа педе ја од 22—=25-1 1940

EFEKTNO TRŽIŠTE

U prošloj nedelji zabeležen je od zagrebačke štampe jedan događaj na zagrebačkoj berzi, kome je dat veći značaj nego što ga on može da ima: Reč je o intervenciji javne ruke na zagrebačkoj berzi. Do toga je moralo doći. Zagrebačka barza je stalno tražila — sa puno prava — da javna ruka kupuje i na njoj državne papire, kao što radi na beogradskoj. Sa izgradnjom samostalne banovine Hrvatske bilo je za očekivati da javna ruka i tamo počne da kupuje. Samo se-ne možemo đa složimo sa gledištem nekih zagrebačkih listova, da je to moglo da da impulsa za oživljenje posla i za račun privatne ruke. Intervencija možž da ima samo to dejstvo, da se jedan deo posla sa beogradske berze vrati na zagrebačku i to onaj koji je vršen za račun zagrebačke na beogradskoj. I ako je kupovano samo na beogradskoj berzi ipak је: paritet kurseva postojao i morao postojati s tom razlikom što su ovi u Zagrebu bili manji za iznos poštarine. Zabluda је da ća to izazvati oživljenje posla za račun privatne ruke. Zagreb je uopšte malo radio sa državnim papirima i njih je relativno vrlo malo u Zagrebu. A to je rešavajuće za volumen ove Vrste robe na odnosnoj berzi, Ustvari dobijaju zagrebačka berza i zagrebački interesenti za državne ћагн је од уггапозн, berza u obrtu, interesenti u kursu.

Druga važna pojava na našem ЕТО tržištu, ili bolja reći za naše efektno tržište, leži u već poznatoj činjenici da je Ministarstvo poljoprivrede počelo da izdaje obveznice dobrovolicima. Mi smo svojedobno kazali svoje mišljenje o ovoj transakciji. Samo, kako to biva u političkom životu, nije iskoristio onaj koji je spremao, već sasvim drugi; ne onaj kome je rečeno, veš onaj kome je suđeno. Ali se varaju političari kad misle da se pomoću ovakvih transakcija mogu da dobiju glasovi. Glasač metn# papir u džep i pri tajnom glasanju ipak glasa za koga hoće, Kod ovoga papira je važno da je izdavanje obveznica već obustavljeno. U poluslužbenom komunikeu se kaže, da je to učinjeno zbog toga što se želi da nađe mogućnost za lombardovanje оуовг papira,· jer u protivnom njegovi su imaoci u položaju da unovče iste Ро vrlo niskim kursevima. Na našem novčanom tržištu nema slobodnog kapitala za Iombardiranje velikog iznosa tih obligacija. To bi mogla da izvrši samo Narodna banka, a to je najmanje. u interesu same države. Do sađa se nije mnogo vodilo računa o: tome, pošto će da unovče svoje papire oni koji su ih primali od države po raznim Osnovima. ] ratom oštećeni, Као 1 agrarni interesenti, prodavali. su ·svoje papire bud zašto. Država se o tom nije ni najmanje brinula. Sad se počela da-brine o tome. Воћто- зе да Joj ne škodi ta nežnost, jer na· kraju krajeva | državnim mogućnostima ima granica. Ри kojim su prošli svi papiri. neregularnih emisija mora da važi i-za ovu najnoviju, Uostalom po- ekononiskim· zakonima. ne može. drugačije da-bude. Koliko, po mišljenju merodavnih;y trese-plati -jeđan ·dobrovoljački- apir kad 4%0. šumski agrar

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

__Страна- i

beleži samo 65 Ako: se: želi da se- obezbedi dobrovoljačkim interesentima nominalna vrednost, odnosnih papira, onda nije trebalo uopšte davati papire, već gotov. novac. Nelogično. je dati. papire, ali tražiti da oni imaju duajstvo kao da je | gotov novac. | 5003

Atmosfera i poslovi па beogradskoj berzi ostali su nepromenjeni i u izveštajnoj nedelji, Obrt je još bio nešto manji nego u prošloj nedelji: 1,74 miliona dinara prema 1,80 miliona dinara. To je svakako obrt koji daleko štoji iža najmanjeg obrta, koji se uopšte zabeležio -u istoriji fektne berze. U zemlji u kojoj celokupan obrt u hartijama od'vrednosti ne iznosi ni dva miliona dinara neđeljno ne otvara se berza uopšte niti bi berza mogla da živi od ovog obrta da nema drugih svojih prihoda, naročito kapitala stečenih u par татић гофпа. Од како ШришјапзКког ођгфа ран пе зато ђегха; v2ć naročito profesionalni berzijanci., Poslednjeg dana izveštajne nedelje na pr. nije obrnuto ni sto hiljada dinara.. Kako će od toga da žive članovi beogradske berze koji snose, kac što je poznato velike troškove za svoje radnje i za javne dažbine? Kod ovakvog obrta nema uopšte uslova za. тен čoveka koji treba da živi od berze.

Izglada dosta apsurdno da sa povećanjem papira u op: ticaju, — a država se stalno stara za to — opada obrt. To Је apsurdno samo na prvi pogled, inače je to vrlo zdrava Ро: java sa gledišta tržišta kapitala. Znači да su papiri manje Više došli u čvrste ruke. A to je najiđealnije što se može poželeti za jedan papir. Uostalom i država ima zasluge za ova: kvo stanje. Poslednjih dana gotovo se prestalo sa emisijom raznih agrarnih papira (naravno privremeno) — a kao što čitaoci znaju glavni uzrok većem obrtu na našoj berzi bio je priliv novoproizveđdenih papira. Da je naše gledišta tačno рб=

kazuje i struktura obrta koja se vidi na donjoj tabliči.

221—251 12—18: 1

21/2)/0 Ratna šteta 957 | 282 21/#00 Ratna štata, termin — 490 Aprarci J921. 7 II 7 45) Артагс! 1934 54 | == 6'% Begluci 475 _ 458 6% Dalmatinci | 1.878 519 '6% Šumski agrar | А | 169 | 134 6%/ Šumski agrar, termin . —— = а 790 Investicioni 30 -.9. 7% Stabilizacioni _ GB о 7% Bler „78 --78 89 Bler — 85 79 Зејетап —— Narodna banka о. 75 186: Pab а | GO и. 86 55

Ukupno, 1745. · 1804...

' Od 1,74 miliona' ukupnog: obrta preko jednog miliona otpada· samo na 6% аргагпе papire, dakle na. one 'papire koji su skorašnje proizvodnje, Najveći je obrt u "Вегјистпа, 4 пајmanji u Šumskom agraru. I to je sasvim u redu. Najviše: ima u cirkulaciji prvog papira, a najmanje poslednjeg. Ali su ti obrti daleko manji 'no što su bili ranije, a što je dokaz da se oni polako sabiraju u čvstim rukama. U Ratnoj šteti na pr. za četrnaest dana bio je obrt svega oko 8350 hilj. dinara. To je 'manje 15646 70 jedan bčržšjanac treba "да ођгпе za to Vreme. Ро

2 Mali obrt je rezultat male tražnje каје se obično si il tome se gleda jedan nepovoljan pojav. Dabome da bi mnogo lepše bilo kad bi tražnja' bila--veća, ali ха 1таосе silnih milijardi državnih hartija od vrednosti nije to najvažnije, Već одгžavanje kurseva. A oni žavise od odnosa između tražnje i. рог nudž. Tražnja je mala, i i ponuda je mala ii to je Sasvira zdravo. 0 BL зен ·