Narodno blagostanje

Страна 86. НАРОДНО 6,5%0, a po vrednosti više za 9,83%. Uvož je prema 1988 орао за 1,269.889 па 1,126.393 tone ili za 11,9%0, a po vrednosti sa 4,975.34 na 4,6757.38 mil. din. Ш ха 4,4%. Ракје, ! Код џуоza postoji prilična diferencijia između opadanja po količini i vrednosti što potvrđuje da su se i u ovome sektoru morale zbiti promene u strukturi i cenama, ali znatno manje no Što ie, bio slučaj kod izvoza. |

- _ U martu mesecu vrednost izvoza izravnava se sa Onom u istom mesecu prošle godine, dok se kod uvoza nastavlia u znatno jačoi meri opadanje koje se produžava sve do juna. Sve veće zaoštravanje političke krize u Evropi upućivalo je poiedine zemlje na poiačano kupovanje pojadinih artikala namenjenih stokiranju. U oktobru mesecu prethodne god. (1938) došlo ie do priličnog povećavania izvesnih kontingenata патепјеnih nemačkom tržištu, asemtoga i talijanska pijaca ponova je otvorena za mnoge naše artikle čiji je izvoz posle sankcija bio sveden na beznačaine količine. Sve ove okolnosti uticale su na sistematsko povećaniz izvoza koje ie trajalo sve do septembra, kada se, usled naglog poremećaja zbog izbijania rata u Evropi, ovaj srozao (prema istom mesecu u prethodnoi 20dini pao je za 40% a prema avgustu mesžcu za 60%) po vrednosti. Posle septembra porast izvoza nastavio se u još jačoj meri — poštignute su rekordne cifre. U periodu april-decembar izvoz je bio prema istom periodu prethodne godine veći po vrednosti za 14,8%/. Naročito u poslednjem tromesečju, za vreme rata, Za 22%0. Sezonski faktor ovoga puta bio je od relativno malog uticaja, jer nije bilo za izvoz najvažnijeg artikla ovoga perioda — kukuruza; glavni razlog ovom velikom povećanju treba tražiti u ratnoj konjunktiuri.

Sasvim suprotno se kretao uvoz. Osim januara, on je sve do juna bio osetno manji. U junu, julu, i avgustu, pošto se izvozna konjunktura pobolišala ioš u aprilu, dolazi do DOrasta, a potom sve do konca godine opada. Prema tome, izuzev januar, juni, juli i avgust u svim ostalim mesecima prema 1938 uvoz je bio manji, a naročito odkada je izbio rat. Sledstveno dok je raf, kao što smo videli, bio neposredan povod konjunkturi izvoza, dotle je na uvoz delovalo negativno.

Rat je izazvao velike promene u količini i pravcima naše spoline trgovine, kao i cenama pojedinih artikala. Te promene i ako su najvećim delom nastupile u nekoliko posled:niih maseci bile su tako velike i snažne, da se jasno mogu uočiti kada se posmatra i razvitak spoline trgovine i za celu godinu.

Kod izvoza u povećanju, kako po količini tako i DO vrednosti, prednjače agrarni proizvodi. Nema nijednog proizvoda čiji se izvoz nije povećao; ukoliko ima obrnutih slučajeva oni su izuzetci i posledica izuzetne situacije za ројеdine artikle, koja se ni sada nije mogla da popravi. Struktura izvoza žitarica u 1939 bila ie sasvim različita od one u 1938. U 1938 glavni artikal bio je kukuruz, a u 1939 izVOZ jedva da je dostigao petinu prethodne godine. Izvoz pšenice međutim u 1939 prema 1938 povećao se za 94% po količini (sa 11.041 na 21.474 vagona) i za 80% po vrednosti. Pada u oči da je kod pšenice povećanje količine veće od vrednosti, jer je prosečna ostvarena izvozna cena u 1939, pa i za robu koja je izvožena u Nemačku, bila niža od one u 1938 usled zaoštravanja pšenične krize u svetu. Uveliko se srozao izvoz brašna: sa 983 vagona i 29,8 mil. din. u 1938 na 134 vagona i 4,0 mil. din. u 1939 ili po količini 87%, a po vrednosti 90%. Ovog artikla skoro je potpuno nestalo iz naše izvozne statistike. U oktobru prilikom pregovora sa Nemcima uspelo se da se umesto pšenice obezbedi za brašno kontingent od 2.500 vagona. Time je situacija popravljena, ali do ovoga izvoza nije došlo u 1939. (Dobijeni kontingent od Nemaca me= đutim ne pretstavlja nikakvu promenu njihove uvozne politi'k> prema bfašnu, Več je samo posledica sadanjih ratnih pri-

БЛАГОСТАЊЕ ___ Бр. 6_ lika koje nameću potrebu uvoza). Isto tako srozao se i izvoz mekinja :sa 3676 vagona i 37,6 mil. din. u 1938 na 825 vagona i 7,5 mil. din. u 1939, zbog naših ograničenja usled. slabe berbe kukuruza. Od ostalih važnijih pro:zvoda kod kojih se izvoz oselnije smanjio treba pomenuti pasulj, duvan u listu i konje. Smanjenje izvoza svakoga od pomenutih artikala ima specijalna razloge: pasulja je manje izvoženo zbog slabijeg prinosa i potrebe zemlje, duvana je manje izvoženo u biv. Čehoslovačku, a izvoz konja ograničavan је iz sasvim Tazumljivih razloga.

Izvoz i po količini i po vrednosti povećao se kod vina: sa 259 vagona i 9,4 mil. din. u 1938 na 1013 vag. i 84,1 mil. din. u 1939; u glavnom u Nemačku (gde se od poslednjeg kvartala 1939 obezbeđuje izvesna vrednosna granica i za oVai artikal). Najvaće povećanje izvoza pokazuju: šliive suve (3780 prema 682 vagona), lekovito bilje, hmeli, kudelja, goveđa, (otvaranja talijanskog tržišta), svinje (u Namačku i Češko-moravski protektorat), sitna stoka (izvoz u Grčku), sveže meso, prerađevine od mesa i masti (povećan izvoz u Nemačku i Češko-moravshi Protektorat) itd. Kod većine agrarnih proizvoda čiji se izvoz povaćao vidi se da ie povećanje po težini bilo mnogo manje od onoga po vrednosti (a ima slučajeva gde je izvezena količina opala, a vrednost porasla). To je dokaz DOrasta cena, a naročito jako kod sledećih proizvoda:

Procentualno povećanje izvoza po količini po vrednosti

Lekovito bilje 36,0% 98,05/ Hmelj 20,0% 110,0% Kudelja 11,0% 56,0%0 Goveda 29,0%/0 42,0%0 Svinje 14,0% 28,0%0 Meso sveže 17,09/о 20,0% Ртегадеу. од теза 30,0% 55,00/о МазЕ зутјака 24,09 50,0% Izvoz drveta u 1939 prema 1938 izgledao je ovako: 1938 1939 vagona ~ .mil. din. vagona mil. din. Za gorivo 6.927 16,7 12.681 28,7 Za građu 80.582 676,2 101.441 853,1 Žel. pragovi 100 kom. 793 36,7 785 45,1 Ukupno 88.302 729,6 114.907 926,9

Povećanje izvoza bilo je dakle znatno i po količini i po vrednosti kod drva za gorivo 80%, za građu 26%, dok je kod železničkih pragova izvoz po količni bio manji, a po vrednosti veći. Drugim rečima cene drva, osim železničkih pragova, u 1939 prema 1988 bile su nepromenjene.

Izvoz industriskih proizvoda bio je nepovoljniji od onoга u 1938, a kod mnogih artikala i cene su bile niže. Opao. ie izvoz karbida, ferosilicijuma, cementa, kopova i ruda. Sirovog bakra izvezeno je 2735 vag. prema 3152 vag. u prethodnoj godini, a vrednost izvoza povećala se sa 406 na 441 mil. din.

Osnovne karakteristike uvoza u 1939 jesu: opadanje po količini i porast po vrednosti. Uvoz se smanjio kod sviju važnijih grupa. Grupa investicionih dobara (gvožđe i DTrOiZvodi „izrad» od metala, mašine, sprave, aparati, elektrotehnički predmeti, prevozna sredstva) po koli čini smanjila se sa 56.911 na 50.628 tona ili 199%0, a po vrednosti sa 1.534,2 na 1.442,1 mil. din. odnosno 6%. Uvoz tekstila kretao je ovako:

1938 1939 vagona mil. din. vagona mil. din. Sirovine i poluprerađ. 5.058 993,2 4.309 913,3 Gotovi proizvodi 958 498,5 964 435;7 Ukupno 6.016 1.421,7 5.966 1.849,0

Uvoz sirovina i poluprerađevina prema 1938 bio ie manji po količini 14,5%0, a po vrednosti 9,0%0, a gotovih fab-