Narodno blagostanje

Страна 980 НАРОДНО

деље, која се може заменити са: 280 грама сала или 320 грама сланине. За: раднике која Die тешке послове квота је за 50%/о већа.

Разлози који су довели: до рационирања потрошње. |

шећера имају много сличности са приликама које у погледу ове привредне гране владају у нашој земљи. Прошле кампање, као и у нашој земљи, потрошња је била већа од производње. Разлика је само у томе што је Мађарска мањак продукције покрила из. старих залиха, док смо ми морали да увеземо 500 вагона. За будуће међутим нема више старих залиха. А питање је да ли ће и у овој години бити довољно произведено, јер су пронзвођачи незадовољни откупном ценом репе, док фабрике услед великих дажбина нису у стању да ову повећају. А уз то потрошња је знатно повећана, не фабрички већ због стварања залиха. У месецима новембар 1938-март 1989 потрошња је била 4720 вагона, а у истом периоду 1939/40 године скочила је на на 6.030 вагона или за непуних 3090. За остатак кампање од осам месеци фабрике располажу још свега са 4.880 вагона, а то би при садањим размерама било недовољно. Мањак је могао да се покрије увозом или рационирањем потрошње. Влада се одлучила за друго, јер није вољна да даје девизе за увоз шећера.

(Ограничење рационирања потрошње масти само на Будимпешту: учињено је због тога, јер се сматра да би било немогуће ову меру спровести у целој земљи где се у већини случајева потреба у масти не покрива куповином, која је приступачна контроли, већ клањем властитих свиња. А ограничење је морало да буде спроведено јер је товљење свиња јако опало због недовољне овогодишње продукције и велике скупоће кукуруза.

Državna vlast utiče na cene sa ciljem da spreči njihov porast odnosno promene u troškovima života i troškovima proizvodnje i sledstveno da izdatke za vodjenje rata ı naoružanje održava u granicama koje nisu opasne da bi mogle izazvati veće ekonomske i socijalne poremećaje. Glavni je cilj da se spreči naglo povećavanje opticaja i njegove inflatorne posledice do kojih bezuslovno dolazi u nekontrolisanom sistemu cena čim nastupi nesrazmera izmedju, sretstava. plaćanja i brzine opticaja s jedne i zbira cena proizvodnje s druge strane. U protivnom ispoljava se u jačoj ili manjoi meri, prema veličini nesrazmere izmedju volumena sretstava plaćanja i zbira cena proizvodnje, inflaciona dejstva koja neminovno dovode do ekonomskih i socijalnih perturbacija: Skok cena jednog artikla povlači za sobom skakanie drugih i tako u nizu uzajamne uzročnosti дојам до opšteg. porasta nivoa cena i do promena u raspodeli socijalnog produkta. Kretanje cena pod takvim okolnostima je obično anarhično i dovodi do velikih poremećaja u raspodeli socijalnog produkta.

Rezultati politike cena u pojedinim zemliama najbolje se mogu posmatrati na kretanju indeksa cena na veliko od rata na ovamo. Nažalost od kako je izbio rat podaci o cenama objavljuju se sa velikim zakašnjenjem. Poslednji indeksi objavljeni su za januar, a samo za nekoliko zemalja i za februar. Kad ove indekse uporedimo sa septembarskim onda kod pojedinih grupa artikala i zemalja imamo sledeće promene.

Naimanji, upravo beznačajan, porast cena pokazuje Nemačka (1909—13—100):

Najveći skok cena u Jugoslaviji

Septembar Februar + % Skupni indeks 106,9 108;2 |, Agrarni ukupno 102,0 104,0 1,9 Bilini proizvodi 108,0 112,0 3,7 Stočni proizvodi 99,0 101,0 2,0

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 18

ЛО pogledu kontrole i OGHSOVINI cena Nemačka: stoji na prvom mestu. -

Iza Nemačke dolaze prekomorske zemlje kod kojih konjunktura i kretanje cena zavise velikim delom od mogućnosti i uslova izvoza. Prvi meseci rata za izvoz ovih zemalja bili su vrlo nepovolini usled vrlo oštre blokade. U poslednie vreme stanje se u ovom pogledu znatno popravilo, ali ioš uvek Dpostoji oskudica tonaže koja primorava da se uvoz ograničava na nainužnije proizvode.

MAustralija nije još uspela da reši pitanie plasmana pšeničnog viška koji znatno pritiska na tržište. Izvoz vune, kola takodie pretistavlia važan artikal australskog izvoza, blokiran je od strane Erngleske i prodaje inostranstvu VIše se U OZTAničenim količinama što sprečava veći porast cene. Kanada takodje kuburi sa pšenicom čijH višak iz prošlogodišnie žetve zajedno sa prenosnom zalihom iznosi preko milion vagona, što pretstavlia. dve trećine celokupnog svetskog normalnog uvoza. Novi Zeland je u neprilici sa svojim stočarskim proizvodima koji su glavni artikli niegovog izvoza. U S. A. D. povolina konjunktura ograničena je samo. na nekoliko industrijskih grana koje su u pogledu sirovina najvećim delom upućene na uvoz, dok izvoz agrarnih proizvoda stagnira.

Indeks cena agrarnih proizvoda u Australiji (1928/29 = 100) porastao je sa 77 na 78,4 ili svega za 1,8%. Kako ie indeks industrijskih proizvoda znatno viši to još uvek postoje јако otvorene makaze na štetu agrarnih proizvoda. U Argentini (1926—100) indeks agrarnih proizvoda, usled velikog pada cene kukuruza i velikih teškoća sa izvozom lanenog semema, pao je sa 91,6 na 91, dok je indeks industriiskih proizvoda, koji igraiu glavnu ulogu u argentinskom uvozu, porastao sa 119,3 na 134,1 ti. za 12,4% tako da je skupni indeks povećan sa 113,5 na 124,9 ili 10/. U Kanadi indeks cena agrarnih proizvoda (1926—100) povećao se sa 64,2 na 66 ili za 2,8%, а skupni indeks sa 78,2 na 81,7 ili 4,46. U S. A. D. (1909/13 —100) indeks agrarnih proizvoda skočio je svega za. 9% ti. sa 98 na 101, dok je indeks proizvoda koje agrar kupuje ostao nepromenien na 128 što pokazuje da izmedju cena a grarnih proizvoda i onih koje agrar kupuje postoji vrlo nepovoljan odnos na štetu prvih. U Novom Zelandu (1909/14 =100) stočni proizvodi skočili su sa 127,6 na 137,7 ti. za 7,7%, a agrarni ukupno sa. 128,3 na 138,1 ili 7,6%.

Od zaraćenih zemalja najveći skok cena zabeležen je u Епојезкој usled depresiiaciia funte. Skupni andeks (1927/28 =100) povećao se sa 90,1 na 106,1 ili 17,7%, a indeks agrarnih proizvoda sa 92 na 112 ti. 21,7%.

Skok cena zabeležen u neutralnim zemliama:

Agrarni Industrijski Skupni

Madjarska 13,8 3,8 719 Belgija 15,5 8,4 Holandiia 15,1 — 16,1 švedska le 9,0 9,2 Švajcarska · перкотепјепо · — 11,0 Jugoslavija

bilini 3,7

stočni 98,4 2,1 29,7 -

U većini ovih zemalja cene nisu počele da skaču čim ie izbio rat. Usled: momentanog: presecandja. izVoza. cene- su Do. izbijanju rata počele da. padaju kod sviju artikala kod kojih su postojali izvozni viškovi. „Tek docnije, kad ije nastupio obrt u konjunkturi izvoza, a. na strani uvoza sirovina: i industrijskih proizvoda, javile se teškoće, cene su” о O da rastu . y