Narodno blagostanje

Страна 459 НАРОДНО

је да се стари закључци ликвидирају на бази уговорених цена, затим да трговци на мало могу да распродају своје затечене залихе по ценама по којима су их набавили, потом да се пријаве вишкова на територији Бановине врше код Уреда за цене, да у погледу цена на мало код непосредне продаје потрошачима важи закон о сузбијању скупоће итд. На тај начин створена су два режима, два различита третмана ималаца вишкова, један драконски и други либерални, две различите цене за продавца и купца. Призад нема могућности да се на територији бановине Хрватске користи принудним откупом, он неће знати ни какви ни колики вишкови постоје на њеном подручју, а бановина Хрватска моћиће са правом од Призада да тражи све потребне количине за пасивне крајеве. То стање претставља за нашу економску политику врло крупан проблем. Ако је и после споразума загарантовано. јединствено привредно подручје, онда је сигурно да је јединствена економска политика прва манифестација тога јединства. То јединство данас је тим више потребно, што живимо у ванредним приликама. јединствена економска политика не значи ни у ком случају крњење аутономних права бановине Хрватске, али ако се аутономистичке тежње бановине испрече и стално онемогућују вођење јединствене економске политике, онда ће скоро бити свршено и са јединственим привредним подручјем.

Измене и допуне уредбе задиру још више у привредни организам, нарочито у сектор дистрибуције. У промету жита под режимом слободне трговине, као и код свију осталих пољопривредних производа, створен је читав ланац између произвођача и потрошача, услед чега први само једним делом учествује у цени коју плаћа последњи. Поред "овога између продавца и купца постоје често и специјални кредитни односи који првоме не допуштају слободу кретања приликом продаје, већ га упућују на оно лице од кога зависи његов кредит. Ти односи у житарској трговини били су прилично многоструки и компликовани и имали су за последицу најгори начин искоришћавања произвођача — продаја на зелено. Створена је посве различита структура житарске трговине у суфицитарном и дефицитарном подручју. У првоме главну улогу игра трговац на велико и низ малих, ситних сакупљача робе (такозваних грошичара), а у другоме главни је онај који продаје непосредно потрошачу, на мало. У сваком случају док је роба дошла коначно до потрошача прошла је кроз више руку. Следствено и цена коју је имао да плати потрошач формирала се према трошковима најдужега ланца, тако да су они који су непосредно повлачили од произвођача и продавали потрошачу остваривали често ванредно Велику разлику у цени. Најновије измене уредбе иду за тим да у овом погледу изврше извесну рационализацију. Дата је могућност само за две марже: у трговини на мало и у трговини на велико. По томе роба на путу од произвођача до потрошача могла би да прође само кроз две руке; следствено максимирање цене спроведено је од произвођгча до потрошача. За трговца на велико маржа износи 12 дин., а за онога на мало 15 дин. или укупно 27 дин. Да се не би десило да непосредни продавац потрошачу купујући робу непосредно од произвођача кумулира обе марже у шени и на тај начин оствари велику разлику у цени, Призад је од-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 29

редио цене у продаји на мало према подручјима и начину набавке робе. Трговци — задруге које купују од произвођача ради продаје на мало зарачунавају на максимирану цену маржу од 15 дин, а они који су у циљу даље дистрибуције набавили робу од трговца или задруге зарачунавају 15 дин. на максимирану цену са додатком марже од 12 дин. Према томе у суфицитарним подручјима одређене су цене овако: за жути кукуруз за произвођача 170, трговца на велико или задругу 182, трговца на мало и уопште онога који продаје непосредно потрошачима 185, а у дефицитарном подручју за трговца на мало, пошто је трговац на велико искључен као добављач од трговца на велико у суфицитарном подручју, 197 дин.; за пшеницу на бази 230 по истоме реду 242, 245 и 257 дин. Затим произвођачи дефицитарног подручја продају пшеницу и кукуруз трговцима и задругама по паритетним ценама одговарајућег квалитета, а 'непосредно потрошачима са додатком марже од 15 дин.

Из овога излази да су мимо уредбе, која изричито забрањује продају преко максимираних цена и ове утврђује за све произвођаче подједнако, створене уствари две произвођачке цене: једна у суфицитарном подручју која је у складу са уредбом прописаном ценом и друга у дефицитарном која се равна према паритетној цени увезене пшенице, односно кукуруза одговарајућег квалитета. На тај начин произвођачи дефицитарног подручја, уколико производе за тржиште, у знатно су бољем положају од произвођача суфицитарног подручја.

На овај начин регулисане цене под претпоставком да се одрже кроз дуже време, могу да изазову знатне промене у области производње и дистрибуције. Паритетна цена за робу одговарајућег квалитета за произвођача у дефицитарном подручју (максимирана цена плус подвозни трошак и маржу од 15 дин. ако се непосредно продаје потрошачу) утицала би свакако на повећање производње пшенице у овоме подручју. Паритетном разликом и маржом од 15 дин. производња би била у неку руку премирана. У дистрибуцији пак природно се "мора јавити тенденција непосредног куповања продавца од произвођача, а то значи искључење трговине на велико односно сужавање могућности њеног деловања. Уколико се овај режим буде продужио и убудуће трговина житарицама на велико временом би се имала ограничити само на пословање са Призадом, односно да се од самосталног рада претвори у Призадову комисионарску организацију. Трговина на мало и под оваквим режимом могла би знатно боље да сачува своје позиције, јер потрошач код истих цена код трговца на мало и произвођача неће имати никаквог разлога да тражи непосредну везу са произвођачем. То би биле крајње конзеквенце примене оваквих режима кроз један дужи период.

Другу важну промену у новој уредби претставља прече право куповине. Оно је претворено у принудан откуп односно обавезу ималаца вишкова да ове уступе Призаду. Призад је тиме добио право да принудним путем одузме сваки вишак на који буде наишао. Тиме је још јаче наглашен јавноправни карактер Призада који је први пут дошсо до изражаја у уредби од 24 јуна.

Најновије законодавство O пшеници и кукурузу претставља један. од највећих експеримената

| jj