Narodno blagostanje
20. јули 1940. НАРОДНО
наше интервенционистичке политике. Првобитна уредба од 24 јуна, као што смо то одмах констатовали, створила је један компликован режим и далекосежно задрла у привреду. Уредба о њеним изменама и допунама, као што видимо, иде још даље. Упутствима која је издао Призад у погледу примене цена уредбом прописаних и одређивањем маржа утицај власти увелико је проширен и то како на производњу тако и на дистрибуцију. Ако ове промене буду ограничене само на време до нове жетве, на које се односе садање уредбе, онда ће ове мере претстављати један тотално неуспели експерименат који је у промету и снабдевању основним
БЛАГОСТАЊЕ Страна 453 животним намирницама изазвао огромне поремећаје. Буде ли пак овај и даље настављен и уколико се временом изради у један доследан и сталан режим у коме би Призад преузео улогу централне накупне организације, док би се на другој страни створиле одговарајуће организације за дистрибуцију и апровизацију сиромашног народа, у томе случају садањи поремећаји и тешкоће биле би компензиране будућим користима. Али пре свега из овога треба извући једну поуку: ниједна економско-политичка мера не може бити спроведена без одговарајуће организације; организација је основна ствара у њој главну улогу играју људи.
mia m
iz pgredništva
Вера у ћ Мека та рак са
Pre nekoliko dana izbila je iznenada u |ugOoslovenskoj javnosti struja da treba podržaviti Narodnu banku. Kad smo to čuli, setili smo se podržavljemja radija. Glavni motiv za podržavljenjie Narodne banke leži u tome, kako tvrde pristalice, da Ministar finansiia treba da dobije veći uticaj na rad Narodne banke. Ko poznaje stvari oko Narodne banke može na to dati samo sledeći odgovor: veći uticaj Ministra finansija na Narodnu banku ne postoji, nego što je kod nas; nepostoji ni u Nemačkoj gde je tu skoro Rajhsbanka potpuno podržavljena. I drugo, većeg zla уајшпо-рон ског i finansisko-političkog nema nego, pod ovakvim prilikama u državnim finansijama, neograničen uticaj Ministra finansija.
Kaže se da se poslovi u Narodnoj banci vode pod uticajem interesa akcionara. Mi se хотапјаџато каф ртосјато и једпот јисочјоуепзкот Н5Ш takvo tvrđenje. Akcionar Narodne banke je Hekuba Narodnoj banci. Nikad ni jednog trenutka uprava Narodne banke nije se setila akcionara Narodne banke. On je poslednjia briga. To je sasvim prosta stvar; oni koji upravljaju Narodnom bankom nemaju akcija. Akcije su van njih. Oni po propisu moraju imati po pedeset komada, a samo neki od njih imaju više, ali njihov glas se ne čuje. Uostalom akcionar Narodne banke koji dođe u upravni i nadzorni odbor potpuno se desolidariše s akcionarima Narodne banke uopšte, jer on hvata druge koristi koje kompenziraju ono što dobija manje kao akcionar. Tu su dnevnice, poputnine, tantijeme itd. Za poslednjih deset godina scene sa zborova Narodne banke bile su takve da su na naš javni život 'bacale ružno svetlo. Nikad niko nije ni pitao akcionare, ko treba da bude u upravnom odboru. Katkad i u ponoći o oči zbora menjane su i sastavljane nove liste. Odiozno je bilo videti, kako nekoliko ljudi vršljaju sa izbornim listama bez ikakvog obzira na to što bi akcionari sutra želeli. I zar gospoda koja govore o podržavlienju Narodne banke, misle da bi današnja gospoda iz upravnog i nadzornog odbora bila na tome mestu, kad bi akcionari slobodno birali? Kakva iluzija! Pritisak vlasti je bio vrlo lak: pored toga što država ima mnogo akcija уеliki deo akcija je u rukama lica, pravnih i fizičkih, koja su potpumo zavisna od Narodne banke kao dužnici, a i od države koja je svuda.
Kaže se na pr. da bi kamatna stopa Narodne banke bila niža da se ne vodi računa o interesima akcionara. Kamatna stopa |e međutim niža nego što bi
trebalo da bude. Prezaduženima i dužnicima Narodne banke kamatna stopa ne može nikad biti dovoljno niska. Svaki bi voleo da plaća što manju kamatu. Ali Narodna bamka nije za to tu da snabdeva privredu kreditom; to treba da je njezina sporadična uloga; a glavna uloga ireba da je regulisanje kamatne stope na novčanom tržištu. Narodna banka tu funkciju ne vrši samo zbog toga što je i suviše niska kamatna stopa (pod uticajem drugih lica a ne akcionara). Kamatna stopa Narodne banke treba da bude baza kamatne stope na novčanom tržištu. Kod nas je ta veza potpuno prekinuta. Dok kamata stopa Narodne banke iznosi 5%, dotle je ona kod privatnih banaka 8 do 10%. U poslednje vreme smo čuli glasove baš iz Zagreba, da se mora da poveća zakonski tavan kamatne stope kod privatnih banaka. Između stopa 5% i one od od 10% ne postoji nikakva veza. Pravilno je da kamatna stopa Narodne banke pri svom padanju i skakanju obara i podiže kamatnu stopu na novčanom tržištu. Kod nas kamatna stopa Narodne banke zatvorena je u bezvazdušni prostor te nema apsolutno nikakve veze sa помсаnim tržištem. Akcionari Narodne banke bi mnogo bolje prošli, odnosno bruto dobit Narodne banke bila bi mnogo veća, kad bi kamatna stopa bila vođena onako kako [о nalaže teorija o kamatnoj stopi novčanične banke.
Piše se kako je nemačka Narodna banka imala ogromne otpise i to glavnom u centrali i da je to dokaz kako je vođena kredima politika Narodne banke sa gledišta interesa akcionara. Istina je da je Narodna banka imala mnogo otpisa u poslednje vreme i to Većinom u centrali, ali su ti otpisi jedina posledica дејstva režima. Na Dragiši Matejiću izgubila je Narodna banka milijone sigurno ne zbog toga što je on bio akcionar, već samo zbog toga što je država imala prepoderantan uticaj u Narodnoj banci. Nama je neprijatno što moramo da pominjemo imena, ali smo to učinili samo zbog toga da bismo pokazali da postoji čitav niz imena za koja su vezani otpisi, isključivo usled mešanja države, — a na štetu akcionara. Nikada ne bi uprava Narodne banke davala akcionarima kredite bez kritike i osiguranja, kakvi su davani režimskim ljudima.
Zar se gospoda koja podržavaju gledište O pOdržavljenju Narodne banke ne stide pred činjenicom, da su na poslednjem zboru akcionara ušli u upravni odbor ljudi iz Zagreba samo zbog toga što je došao. 26 avgust; ljudi koje pre toga nikakvi akcionari ne bi bili u stanju da uguraju u upravni odbor Narodne ban-