Narodno blagostanje

Страна 589

запара. Жалосна су лица оних,„који морају даље у Мексико. Сви би радије у Њујорк. Неки страхују |

"од тешке контроле имиграционог официра у приста-

ништу. Већина је слабо расположена. У таквим мо“ ментима: је најбоље повући се у кабину.

Петога дана имао сам једно велико изненађење: Мој познаник из авиона — фратер —- такође је на броду. Боловао је четири дана. Устао је, јер га тражи паства. једна црначка породица, која је најпобожнија на броду. Данас је паши у салону читав олтар. Неколико лица око њега. Изгледа да је служба. Рече ми, као извињавања ради, да се мора да одазове сваком позиву. У осталом по Конкордату, који је закључио Португал, рече он даље на сваком броду треба да буде један свештеник. јевреји. гледају апатично фратерову церемонију.

Десетога дана по подне срели смо један брод, убрзо затим више бродова, док се најзад није угледала — земља. Управо не земља, већ једна кула највећа зграда на свету „емпајр билдинг". Њујоршки залив је врло дуг. Њујорк је полуострво, углављено измеђ две велике реке. Кад смо при сумраку угледали чувену статуу слободе, казано нам је да ће искрцавање бити тек сутра — једанаестога дана, Чи-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 57

_ близу чувеног острва Лонг Ајленд на које искрцавају — у карантин — оне, које не примају. Неописана је била нервоза код путника сутрадан рано. Брод је кренуо у пристаниште. Улаз у исто познаје сваки, јер је небројено пута снимљен у филмовима; Главни објекти су поред статуе слободе неколико облакодера. Чиновници су већ почели да саслушавају. Како, зашто, куда, коме, кога имаш, ко си, где станујеш, колико пара имаш итд. И ако се све то налази у пасошу (одн. визи американског конзулата). Маса света чека брод. Сваког путника по неко свој. Добро је да се нађе мештанин. Они, који немају визе за Северну Америку, а хтели би да се прошверцују, најдосаднији су. Незнам шта је с њима било. Сваки је путник летео из брода као пас од топа, чим је добио карту за искрцавање, Небројене препреке и дуго путовање створили су код путника тако нестрпљење, да нису веровали да су на американском тлу, кад су изашли из брода. једна млада јеврејка је као за себе понављала реч „либерти". У Америци нема полиције у нашем смислу; ко се докопа земље може да живи без визе неузнемирен — док га неки случај — (аутомобилска несрећа) не поткаже. Са сваког брода поберне по неко. Мој пртљаг изузетно није прегледан, тако да

новници имиграционог уреда — страх и трепет за сам се брзо нашао у таксију на путу за хотеља у путнике — неће ноћу да раде. Спустили смо котву друштву пријатеља, који су ме сачекали. sansa

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Raspravljajući o našem žitnom Aprovizacija Beograda po- problemu mi smo uvek isticali stala je važan socijalni pro- da se on dade lako rešiti i u blem okviru mnacionalnom tt. ij. bez = veze sa izvozom i sa nastojanjem da se ovaj ostvari po što povoljnijim uslovima. Imali

· smo u vidu činjenicu da se u nas neprestano smenjuju dobre

i rđave žetve koje imaju za rezultat da per saldo, u jednom dužem periodu, količina koja se izvozi sistematski opada. U najboljim godinama izvoz iznese jedva 10% ukupne produkcije, a u proseku taj procenat ne ide ni do 5% što znači oko desetak hiljada vagona. Pri tome ima i takvih godina u Kkojima prinos podbacuje pa bi se umesto izvoza, ako bi se održala normalna potrošnja pšenice, moralo da uvozi. Na osnovu toga naglašavali smo potrebu da se izvesna količina, koja se u vidu izvoznog viška izvlači sa tržišta, stalo čuva i prenosi iz kampanje u kampanju. Time bismo bili obezbeđeni s jedne strane od rđave žetve, a s druge od velike fluktacije cena u drugoi polovini Rkampanie. O tome se međutim nije mislilo. U avgustu 19839 donet je zakon o stvaranju rezervne hrane; gradovi i veća jndustrijska naselja obavezani su da stvore izvesne minimalne zalihe. Međutim ni jedan od gradova to nije učinio bez obzira na to što se Prizad u julu i avgustu prošle godin: gušio u ipšenici i bogoradio da ga oslobode makar i minimalne količine.

Na pravi značaj i težinu ovog problema ukazuje nam ova godina. Smanjenja proizvodnja i nenormalne prilike na tržištu žita, izazvane s jedne strane uzdržlivošću proizvođača od prodaje i stvaranjem znatnijih individualnih rezervi Rao i prilkrivanjem robe u cilju špekulicaje, učinile su aktuamim problem snabdevanja gradova. Pored žita odnosno hleba u pitanju su i drugi artikli, najvažnije životne namirnice: Pojedinih namirnica ima u takvim količinama da se mora brinuti za njihovu pravičniju raspodelu; kod drugih snabdevanje se kom-

plikuje ustezaniem od prodaje u cilju povećania cena tid. U takvim prilikama individualna distribucija dobara mije u stanju da vrši funkciju sa gledišta opšteg interesa kome. ona mu svakom slučaju pretpostavlia vlastiti, profesionalni interes. Iz tih razloga beogradska opština uzela je u zakup jednu industrijsku pekarnicu za proizvodnju hleba, a sem toga uskoro će pristupiti gradnji silosa i kupovini veće količine pšenice koja bi služila za obezbeđenje proizvodnie hleba u svako vreme. Zatim je ukinuta trošarina na mast. Verovatno da će opština morati da preduzm•# i druge mere u УЦА ођегђедеnja aprovizacije.

Slične mere preduzimaju i drugi gradovi. Na taj način pored države Која sve više zadire u privredne odnose sa težnjom da ih reguliše što više u opštem interesu, javljaiu se ı gradovi, koji u tome zbrinjavanju idu dalje, preuzimajući direktno na sebe funkcije koje je do sada vršila privatna Drivredna delatnost.

Preuzimanie aprovizacionih funkcija od stranš gradskih opština u današnjim prilikama pretstavlia nužnost. Pri ograničenim mogućnostima snabdevanja, prikrivanja robe, čime se još više umanjuju raspoložive količine, verižnoj trgovini, totalnoj neefikasnosti kontrole i stalnom porastu cena odnosno poskupljavanju života, pojedinac, a naročito onaj koji živi od

'fiksnog primanja, a takvi čine većinu gradskog življa, dolazi

u sve teži položaj i njegov standard žiyota stalno opada. Dužnost je grada da vodi računa o svojim građanima, da im olakšava i stvara što povolinije uslove života. Pojave koje dovode u pitanje normalno održavanje egzistencije većine građana ne mogu da buđu tolerirane; mora se tražiti puta ı načina za njihovo efikasno suzbijanje.

Za pobolišanje stanja snabdevanja svojih građana gradu stoje na raspoloženju dva sretstva: prvo je. preduzimanje administrativno-kontrolnih mera, a drugo uzimanje uloge regulatora na najosetljivijim sektorima snabdevanja. Prva mera