Narodno blagostanje

о. нођембар 1940.

не ЕНЕН ЛИ пјофатоуо finansija објамЦије зуаког тезеса podatke o kretanju budžetskih rashoda i prihoda. Koliko god su ti izveštaji kratki, oni su vrlo dragoceni, po problem javnih finansiia i po probleme nacionalne privrede. Na prihodima državnih finansiia odražava se s jedne strane stanje u privredi, a s druge, upoređivanjem pojedinih prihoda pokazuje se kako poreski obveznici reagiraju na novo poresko zakonodavstvo. Zato mi redovito donosimo analizu tih izveštaja, kojima bi inače mippublika posvetila minimalnu pažnju. Osećali smo zbog toga jednu prazninu, što nismo mogli da tu analizu dajemo i za kretanje budžetskih rashoda i prihoda Banovine Hrvatske.

Šest meseca finansiske samo=stalnosti Banovine Hrvatske

Za ovim podatcima postoji i poseban interes. Banovina Hrvatska donela je svoi prvi budžet u aprilu. Tada je ona postala potpuno finansiski samostalna, jer je dobila mogućnost da sama ubire prihode iz izvora koji su ioj pripali po Uredbi o finansiraniu Banovine Hrvatske. U isto vreme donesena je druga značaina odluka, Do Којој Dudžetska godina wpočinje da teče od januara, tako da se neće više mpoklapati sa državnom budžetskom godinom.

Kretanje prihoda nile moglo da se prati, zato što Banska vlast nile obiavliivala moasečne izveštaje kao Ministarstvo finansija. Praznina se počela da oseća sve jače od kad su se u hrvatskoj štampi počeli da pojavljuju napisi O potrebama Banovine Hrvatske za novim „izvorima prihoda, pošto dosadašnji nisu se pokazali kao dovolini. Ne samo štampa, nego i nadležni faktori potvrdili su tu potrebu. O tom je razgovarano na jednoj konferenciji održanoi u Zagrebu 29 avgusta |. g., kojoj su prisustvovali ministar finansija i šef Odelenia za finansiske poslove Banovine Hrvatske Franolić.

Pitanie je ponovo stavljeno na tapet kada ie pred zastupnicima iz Banovine Hrvatske, 80 septembra, održao Franolić referat u kome je govorio o potrebi novih prihoda za Banovinu. On nije izneo podatke o kretaniu prihoda i rashoda, nego je samo govorio o teškoćama na Које зе паišlo u prvoj godini finansiske samostalnosti, i o razlozima zbog kojih finansije ne zadovoliavaju. Vadimo iedno mesto iz tog govora, prema »Hrvatskom Dnevniku« od 1 oktobra, koji ga je objavio u potpunosti.

»Pri sastavu prvog proračuna Banovine Hrvatske nije bilo apsolutno sigurne baze za točno predviđanjz, koliko će ova vrela donijeti Banovini prihoda i to s razloga što su zavladale ratne prilike i gospodarski poremećaji. U mjesecu prosincu prošle godine donesena je jedna uredba o reformi neposrednih poreza, pak se nije moglo znati kako će se ta reforma odraziti u praksi i koliko će se povećati prihodi. Banovina Hrvatska dobila je nova vrela prihoda, koja su neelastična. Neposredni porezi ne mogu se u slučaju potrebe po Volji u znatnoj mjeri povećati. Takse koje je Banovina Hrvatska primila, već su i onako previsoke i one su neomiljeno vrelo prihoda, jer ih narod dosta teško snosi. Trošarina na vino i rakiju uzvitlala je mnogo prašine i protiv nje digli su se mnogi prigovori, osobito iz redova vinogradara. Glavna krivica zašto se kod nas trošarina na vino i rakiju tako teško snosi je ta što kod nas proizvodnja vina prekoračuje znatno domaći konzum, pa se događa da proizvođač ne može uvijek prebaciti trošarinu na kupca, jer je ponuda veća od ро(гаХпје«. Franolić je rekao da ostvarenje prihoda zadovoljava. »Ма svaki način ona vrela prihoda koja Banovina Hrvatska dobiva nisu dovoljna za podmirenje svih njenih raznih pDo(теђа«. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(Страна 695

Prvi podatci o kretanju prihoda i rashoda, koji su se pojavili u štampi ne baziraju na službenim izveštajima. Zato nema smisla ni da se upuštamo u detaljnu analizu.

Prema proračunu prihodi Banovine trebali su da 40nesu za devet meseca oko 1,050 miliona dinara. Od toga otpada na neposredne poreze 468,2 mil., na banovinske poreže 52,2 mil.,, na udeo poreza na poslovni promet 28 ти, na vanredni doprinos službeničkog poreza 10,1 ти, takse 218 mil., specijalni doprinos za škole 3,3 mil., trošarine 102,5 mil., razni primitci 32,9 mil., nenaplaćeni primitci 55 mil., banovihska privreda 76 mil.

Od ovih prihoda ostvareno je manje za 200 та. Џ prvoj polovini godine neposredni porezi doneli su 215 miliona, dok su po predviđanju trebali da daju 312 mil., banovinski prirezi дан зи 22 mil. mesto 34,5 mil., trošarine su iznele svega 61 mil. mesto 95. Od poreskih zaostataka naplaćeno je 1,5 mil., a očekivalo se 36,5 mil. Takse su dale više mego što je predviđeno, 172 mil. prema 145. Ukupni prihodi za prvih šest meseca budžetske godinz izneli su 518 mil., prema 714 miliona.

Najjače su podbacile trošarine, za polovinu. Zatim pođbacila je zemljarina. To je pojava u Banovini Hrvatskoj a ne i u ostalom delu države, Prema izjavi Ministra finansija zemljarina je prebacila predviđanja. lako ie jednom Uredbom rešeno da se odgodi plaćanje zemljarme do 15 oktobra, :da bi se seljacima olakšala nap!ata dok ne dođu do novaca розје žetve, ipak su prihodi od nje bili veći nego što je bilo predviđeno. To svedoči da seljak ima novaca, jer je mogao :da odlično unovči sve svoje proizvode, tako da sami obvezmici nisu smatrali da treba da se koriste Uredbom. „Ekonomsko stanje hrvatskog seljaka nije lošije nego u ostalim iđelovima države. Iz toga bi sledilo da za podbacivanje zemljarine treba potražiti neki specifični razlog. Može biti da je hrvatski seljak drukčije gledao na Uredbu o opraštanju zemljarine sitnim posednicima i na odgađanje njene naplate.

Pošto nova budžetska godina počinje kroz dva meseca, pristupilo sa izgradnji novog budžetskog predloca. Ban je izdao uputstva da budžet bude realan. Ako bi ostali isti izvori prihoda morali bi se smanjiti rashodi prema dosadašnjim. Međutim, došlo je povećanje u vezi sa povišicom činovnicima za 70 mil. dinara. Ministar finamsija nije za period :do Ктаја budžetske godine tražio nove prihode ni povećavao stare da bi isplatio povišicu, nego je za to upotrebio ušteđe. Kako će biti u sledećoj budžetskoj godini, pitanje je. Banovina Нтvatska mora da računa sa tih 70 mil. i sa drugih 70 zbog povećanja materijalnih rashoda. U hrvatskoj štampi predviđa se u vezi s tim povećanje rashoda za 250 mil. Pošto se rashodi povećavaju, moraju se povećati i prihodi. U tom se slažu u Hrvatskoj pretstavnici Banske vlasti i štampa. Za ilustraciju donosimo jedno mesto iz »Jugoslovenskogz Гојда« od 93 oktobra«, gde je samo ponovljeno ono što je na drugim mestima bilo rečeno ili pisano. i

»Ovo podbacivanje prihoda u doba ikad se nije još moglo govoriti o nekoj tako lošoi konjunkturi, naročito za poljoprivredu i s njom povezane druge grane privrede, DOkazuje da kod nas svijest o dužnosti nije nažalost na visokom stupnju. Osim toga je jasno da dosadašnja vrela prihoda nisu dostatna za pokrivanje ličnih i materijalnih rashoda Banovine Hrvatske, odnosno da se dosadašnja financijalna nagodba mora izmijeniti. Banovina Hrvatska treba da od državne zajednice dobije svoje cielokupne neposredne poreze, zajedno sa svim oblicima poreza na poslovni promet, te one trošarine koje se ubiru na njenom teritoriju, kao što su trošarine na električnu struju, cement i drugo, a koje sada опpadajn državi. Prema dosadašnjoj financijalnoi nagodbi dati