Narodno blagostanje
98. децембар 1940.
iz нгефи та
'Kad su se kod nas pojavile prve mere u oblasti cena, uticaj agrarnih krugova bio je toliko jak da su poljoprivredni proizvodi izuzeti ispod kontrole. Ukoliko su pak neki od tih proizvoda bili pod državnom kontrolom putem intervencije (uljarice, šećerna repa, opijum, duvan it.d.) njihove cene su povišavane i to, blagodareći opet uticaju agraraca, uvek srazmerno jače od porasta opštez nivoa cena, Prvi: pokušai da se utiče na smanjenje cena agrarnih proizvoda pretstavlja uredba o prečem pravu kupovine kukuruza koja je slobodnu cenu kukuruza od 9230 maksimirala na 170 din. Zatim dolazi uredba o intervenciji na tržištu pšenice sa maksimalnom cenom od 250 din. koja je uskoro sa premijom od 50 đin. povećana na 300 din. Poslednjih dana maksimirana je cena kukuruza na 250 din. do 14%. vlage. Intervencija u cilju održavanja minimalnih cena pretvorila se ргуо u podizanje i na kraju u politika maksimiranja na vrlo visokom nivou. ј
. Profesionalne organizacije poljoprivrednika, a u prvom redu poljoprivredne komore, ustale su energično protivu maksimiranja cena zemljoradničkih proizvoda ističući kao glavni razlog, da se ne mogu maksimirati cene poljoprivrednih proizvoda ako se istovremeno ne maksimiraju i cene proizvoda koje seljak kupuje. A ako se ipak takva politika vodi, onda da se cene seljačkih proizvoda odrede na pravičnoi visini. Za pšenicu pravična cena bila bi 400 i 450 din., a za kukuruz 300 i 350, a ima ih i takvih koji su pominjali cenu od 400 din. pod izgovorom da pšenice skoro nema pa da će kukuruz vršiti njene funkcije. Cene agrarnih proivoda maksimirane su tako visoko, da su danas, sa malim izuzetcima, daleko više od cena proizvoda koje zemljoradnik kupuje. Indeksi cena na veliko pokazuju znatno veći skok poljoprivrednih nego li inđustrijskih proizvoda. Troškovi žiVota porasli su uveliko i rastu i dalie najviše zbog povećanja izdataka za hranu. Cene agrarnih proizvoda od rata na ovamo skakale su znatno brže nego li cene industrijskih proizvoda sa izuzetkom malog broja artikala čiji je izvoz prestao odmah po izbijanju rata. Ako pođemo od avgusta 1939 kao baze za na-
redne mesece dobijamo sledeće indekse za cene na veliko:
Biljni Stočni Industrijski 1939 iX 97,0 100,4 101,5 Х 101,4 104,4 105,8 M 114,9 118,6 110,4 | ХИ 1105 1217 115,7 1940 1 121,1 195,4 122,0 ||| 198,1 129,9 123,2 li] 133,9 131,0 197,0 IV 1404 131,9 133,0 V 149,9 131,9 139,5 VI 1562 126,1 135,8 МИ 1700 128,5 135,5 MID NOI | 1360 146,6 IX 29085, 154,5 154,4 Х 233,1 166,7 154,6 II i 16690 U 1536
__248,0
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
бес адјкгакг »огбе :
[ АСКАКМЕ СЕМЕ 5УЕ 50 МАРКЕШШЕ
Страна 819
Dakle, najveći skok bio je kod biljnih proizvoda; njihov skok daleko prelazi i stočne i industrijske proizvode, kao i opšti indeks. Ako se uzme da taj deo. proizvodnje čini. glavni deo nacionalne proizvodnje i prometa uopšte i da uslovljava znatan deo industrijske radinosti, a pogotovo koštanje ishrane, onda je jasno od kakvog su značaja morale da budu promene cena ovih proizvoda na celokupni privredni i socijalni život. Intenzivnim porastom cena biljnih рге-
hranbenih proizvoda i sirovina otvorem: je Јапас да-
ljem neprestanom porastu cena, začaranom krugu. Agrarci međutim ne priznaju ovaj indeks sa razloga što seljak svoje proizvode ne prodaje po cenama na veliko, već znatno niže od ovih, a kupuje potrebite proizvode po znatno višim cenama od cena na veliko. Iz toga razloga i mi ćemo ove indekse 05taviti po strani. Narodna banka od izvesnog vremena vodi posebne indekse artikala koje seljak prodaje i onih koje kupuje. Polazeći od 1937 (100) razvitak ovih indeksa od rata na ovamo izgleda ovako:. VIII 1 III V VIL 1Х Х 1939 1 9 4 0 103,03 124,89 146,37 170,99 169,06 266,07 229,76. 113,11 227,22 237,98 227,89 208,75 210,75:220,44 101,59 120,48 199,27 194,69 172,25 196,46 194,96 114,84 119,88 110,35 102,81 168,16 231,11 272.16. 121,32 148,03 154,02 151,86 148,93 173,24 185,19 Drvo za gorivo 116,57 130,00 130,00 130,29 130,29 137,14 137,14 Opšti indeks 112,26 135,84 150,49 156,80 160,07 212,05 206,50
Iz ovoga vidimo da su najbrže i najviše skočile cene industrijskih biljki t.j. sirovina koje su na početku rata bile uveliko tražene za izvoz bez obzira na cenu. Relativna sloboda izvoza u to vreme odgurala je cene ovih proizvoda u visinu koju od tada, bez obzira što je izvoz postao ograničen i kontrolisan, stalno drže. Od septembra meseca prošle godine cene voća, vina i rakije, usled vanredno slabe berbe, dos-. tigle su relativno najviši nivo te je otuda indeks ovih proizvoda u oktobru mesecu na prvom mestu. Do ta-. da međutim cene ovih proizvoda bile su na najnižem. nivou u poređenju sa cenama ostalih bilinih pfOiz-. voda. Žitarice su sistematski skakale od novembra i njihove cene mogu se upoređivati sa cenama industrijskih biliki. Povrće, stočna hrana i stočni proizvodi skočili su nešto manje, ali ioš uvek znatno.”
Sada da vidimo kako stojimo sa proizvodima koје zemljoradnik kupuje. Indeksi ovih proizvoda kretali su se ovako:
1939 УШ | III VI VU |X Predmeti za ishranu 99,13 107,79 108,50 110,06 116,69 137,06 Predmeti za odeću 97,71 135,34 137,68 139,61 146,32 166,69 Građevinski materijal 108,67 139,97 141,09 138,60 138,04 154,14 Opšti indeks · 103,93 124,81 126,60 129,11 133,14 151,99
Upoređenjem cena proizvoda koje zemljoradnik prodaje sa onima koje kupuje dolazimo do toga da su prve bile više i to: u januaru 5,06%, martu 18,8%, maju 21,4%, julu 20,2%, septembru 43,9% i oktobru 36,5%. Ovde valja imati u vidu da su ovo prosečni brojevi. Ako bi se yršilo upoređivanje kretanja i od-
Žitarice Industrijsko bilje Povrće i stčn, бг; Voće i proizvodi Stočni proizvodi