Narodno blagostanje

Страна 890 НАРОДНО

nosa cena pojedinih proizvoda onda bismo videli da ie kupovna snaga pojedinih agrarnih proizvoda daleko više porasla od ovoga proseka. Porast kupovne snage seljačkih proizvoda je fakat koji niko ne može da negira. To potvrđuje i anketa Narodne banke vršena preko poljoprivrednih komora u Dunavskoi i Dravskoi banovini.

Ta ispitivanja dala su sledeće rezultate (1937—100):

Dunavska banovina _— Пгамзка ђапоута

avgust 1939 juli 1940 avgust 1939 juli 1940 Proizvodi koje žemljoradnik prodaje Vršac : 107,25 175,59 225,01 111,88 15071 172,74 | Novi Sad 108,90 162,50 207,64 Takovo 110,55 146,96 184,93 Proizvođi koje zemljoradnik kupuje Vršac 106,68 133,44 150,37 104,99 144,92 161,13 Takovo 107,39 130,75 142,36

Odnos indeksa proizvoda koje zemlioradnik prodaje prema indeksu proizvoda koje zemljoradnik kupuje izgleda ovako: |

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 52 | Vršac Ком! 5ад — Такоуо Огам,ђап avgust 1939 100,5 102,0 102,9 106,5 juli 1940 191:5 121,8 12,3 103,9 oktobar 1940 142,6 138,0 129,9 1072

Vidimo dakle, da su cene zemljoradničkih proizvođa u Švima ispitivanim reonima veće od onih proizvoda koje zemljoradnik kupuje. Prirodno da se tai odnos stalno menja i da su makaze čas više čas manje otvorene u korist agrarnih proizvoda. Ali bez obzira na to ovo upoređenje bolje i sigurnije no i jedno do sada pokazuje da su krajevi biline proizvodnje imali najviše koristi od dosadanjeg skoka ćena t.|. da je njihova kupovna snaga najviše porasla. Makaze cena u Dravskoi banocvini na putu su da se zatvore; za svakog tamošnjeg proizvođača koji nema više voća i vina one su ne samo zatvorene, već OltVOrene na njegovu štetu. To ujedno pokazuje u kakvom se položaju nalazi onaj sektor poljoprivrede (sela) koji nije u stanju da proizvede ni onoliko koliko mu treba da se prehrani t.j. koji ie upućen na dokup hrane. Sledstveno u koliko ovakav odnos cena buđe duže potrajao, utoliko će unutarnja Socijalna diferencijacija poljoprivrede biti veća. Ali isto tako, vrlo verovatno, ovo stanje može da ima i nezgodnih posledica po VOlumen proizvodnje, jer iskustvo pokazuje да рго:vodni kapacitet malog seljačkog gazdinstva — čim se nalazi u teškoćama — opada, pošto nije u stanju da opravlia radna oruđa, stoka mu је slabije hranjena pa sledstveno i sa manje radne sposobnosti, a često mora i da se lišava stoke. Za malo gazdinstvo nerodica i visoke cene hrane pretstavliaju pravu katastrofu. HI TROŠKOVI ŽIVOTA RADNIČKE PORODICE U BEOGRADU

Narodna banka u svome izveštaju za јапџаг—5ерtembar objavila je rezultate rada na indeksu troškova života radničke porodice od četiri člana u Beogradu. Na taj način pored zagrebačkog dobili smo i beogradski indeks troškova života. Metode oba indeksa se razlikuju. Dok zagrebački indeks ima za bazu fiziološki minimum, dotle |e beogradski rađen na OSnovu računskih knjiga odnosno faktičkih izdataka radničke porodice. Metod beogradskog indeksa je bolji i pruža daleko realniju sliku od zagrebačkog.

Beogradski indeks polazi od 1937 (koju uzima za 100) i od sledeće strukture izdataka radničke porodice: hrana 48,93%, stan 20,03%, odeća 15,87%, oPrev i osvetljenje 7,59%, ostale kulturne potrebe (kod kojih se uzima sapun, duvan, žižice, posuđe, izdaci za saobraćaj, novine) 7,65%. Na osnovu tih podataka troškovi života kreću se ovako:

Dinara Indeks

1937 godina 28.957 100,00 1938 mart 25.798 107,68 juni 26.487 110.56 septembar 25.859 107,94 decembar 26.311 109,83

1939 mart 96.231 109,49 juni 26.876 112,18 avgust 25.801 107,70 decembar 27.491 114,75

1940 mart 29.192 121,85 juni 31.977 138,48 septembar 32.348 135,02

Troškovi života već u 1988 godini porasli su u proseku oko 10%. Na tome nivou ostali su do novembra 1939, a od tada počinje veliki i sistematski porast kao posledica rata u Evropi. Septembarski indeks 1940. prema 1937 veći je ха 35% ti. za toliko šu porasli izdaci jedne radničke porodice od četiri člana a prirodno u koliko u istom međuvremenu nisu povećane minimalne nadnice u istom razmeru, moralo je da nastupi opadanje nivoa života.

Prema relativnom učešću pojedinih kategorija u troškovima života najviše su porasle cene hrane; hrana je glavni faktor povećanja troškova života. U avgustu 1939 tj. uoči rata, indeks hrane u periodu 1938—40 bio je najniži sa 109,71. U decembru popeo se na 118,19, u martu 1940 godine na 195,69, |unu na 143,90 i septembru na 144,92. U proseku hrana је даkle za godinu dana poskupila za skoro 50%. U is: hrani pak najveći porast cena pokazuju kolonijalni i stočno-industrijski artikli, koji u ishrani učestvuju sa 70%. Indeks kolonijalnih artikala u septembru dostigao je 159,83, a stočno-industrijskih proizVoда 153,3.

Indeks odela i obuće najviše je skočio, ali tai skok manje je pogodio potrošače pošto ovi artikli u troškovima života učestvuju sa jednom šestinom, dok se ha hranu izdaje polovina prihoda. Sve do marta 1939 ovaj indeks bio je ispod 100, odnosno ispod proseka u 19937. U martu indekš je porastao za 5% i na tome nivou ostao Sve do avgusta 1939 kada je ponova, usled rata, otpočeo porast. U sep-