Narodno blagostanje

Страна 49

Direkcija državnih železnica'izvršila je 15 januara redukciju velikog broja putničkih vozova. Kao razlog · navodi nestašicu pogonskog materijala i maziva, i mali vozni park. Redukcija nije mala jer je zahvatila oko 80 vozova, na dužim i kraćim prugama. Teško bi bilo primiti i jače razloge za redukciju ovolikog broja vozova. Po proizvodnji uglja mi ne dobijamo ubeđenje da je oskudica pogonskog materijala bila ozbiljna. Mazivo se uvozi i tu može da bude većih teškoća. Ako ie vozni park malen, ušteđeno je previše, jer sa ukidaniem 80 vozova dobija se slobodnih 160 kompozicija, a toliko verovatno nije bilo potrebno. I kod ranijeg broja vozova izvesne pruge bile su preopterećene putniima tako da se dešavalo da ne dobiju mesta, iako im је 17dana karta.

Deflatorno dejstvo ređukcije vozova

Kod donošenja ovakve mere treba misliti i na njene konjunkturne posledice. Sadašnja redukcija imaće snažno deflatorno dejstvo, jer će se porudžbine od strane železnica znatno smanjiti. U našoj nacionalnoj privredi železnice su jedan od najvažnijih faktora konjunkture, i zato one mogu da smanjenjem svojih porudžbina dovedu u težak položaj Veliki broi preduzeća koja su im liferovala. Početkom januara povišena je putnička tarifa, a to je razlog više da se putnički saobraćaj ne ograničava, bar ne ovoliko osetno.

= Гарифа за ауто-таксије у Београду повишена је за 50%. Сопственици аутотаксија сматрали су да ће повишењем тарифе поправити положај који се погоршао због скупоће. Поскупели су бензин, гуме и мазиво, а тарифа је остала непромењена. Али сопственици се варају, ако мисле да ће им се прилике побољшати кад и сни у општем скоку цена буду скупље наплаћивали своје услуге.

Повишење тарифе аутотаксија = ——

Употреба ауто-таксија спада донекле у ред луксуза. Уколико скупоћа расте и опада куповна снага све већзг броја потрошача, сужава се круг оних који још употребљавају ауто-такси. Сопственици су требали да воде O томе рачуна. Повисујући тарифу за 50% шофери ни власт која им је то одобрила, нису мислили на једну околност, да тарифа треба да стоји у извесној сразмери са тарифом осталих превозних средстава у граду, трамваја и аутобуса. На прузи од 5 км плаћа се у Београду у трамвају и аутобусу 2 динара. Вожња ауто-таксијем на тој удаљености стоји 60 динара, за 30 пута више. Ту се више не може да говори о некој сразмери.Ауто-такси мораће да изгубе нелики број својих муштерија, тако да повишење тарифе може да има за последицу да превоз толико опадне, да посао постане сасвим нерентабилан,

Nemačka industrija kućne obuće spada među najveće na sVa. tu. Njen kapacitet je vrlo veliki. Za poslednjih 30 godina stalno su se podizala nova preduzeća, pošto je tražnja bila sve veća. Ona ne proizvodi samo kućnu obuću nego i lake cipele za ulicu, športske cipele, sandale, opank> itd. Razvila se najviše u Saksonskoj na koju otpada Ua svih preduzeća.

Nemačka industrija kućne cbuće je najveća па гуеш

O UO Ir lui Ia еЕЕЕЕЕ

Karakteristika nienog razvoja je upotreba stalno novih sirovina počevši od filca i kamiline dlake pa do sadašnjih surogata — drvne vune, bune, kožnih otpadaka itd.

Njena proizvodnja Rkhao i ona industrije kožna obuće potpada pod državnu kontrolu. Ova mera 'je mpotrebna

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр. 5

zbog toga, što prerađuje jednim delom kartelisane. sirovine: kožu i bunu. Osim toga vlast hoće da zaštiti potrošače od eventualnog pogoršanja kvaliteta proizvoda.

Velika je prednost njena pred ostalim granama što može јако да ргеде sa proizvodnje jednog artikla na drugi već prema tome koju sirovinu lakše može da dobije. Zbog toga u Ovoj industriji je razmerno malo preduzeća obustavio rad kad se pojavila nestašica kože. Ali se i ovde radi sa ograničenim kapacitetom, pošto se filća, tekstinih proizvoda itd dobije u ograničenim količinama. U poslednje vreme mnogi proizvođači prešli su na upotrebu drugih sirovina koje ne stoje pod državnom kontrolom. Na vešt način uspelo se iskoristiti skoro sve: stare šešire bluze od uniformi, stare pokrivača za vagone, razne tekstilne otpatke itd. Jedan deo preduzeća ima radionice za pravljeniz obuće za rad sa drvenim đonom. Ta radna obuća sada se mnogo traži, daleko više nego za vreme mira kada ih je radilo oko 80 preduzeća. Zbog toga, izgleda da će se upotrebiti za prozvodnju radne obuće ona ртедихгса koja su obustavila rad usled nestašice sirovina.

Potrošnia kućne obuće je takođe pod kontrolom izuzev onu koja ja napravljena od starih stvari i otpadaka. Ova se slobodno prodaje.

Nemačka industrila obuće је poznata kao vrlo veliki izvoznik za vreme mira, iako je poslednjih godina mnogo izgubila, pošto su mnog zemlje razvile sopstvenu proizvodnju. Ona je za svaku evropsku zemlju izradila specijalnu vrstu obuće prema navikama i potrebama tamošnjeg stanovništva. I sada, za vreme rata ona nastoji da taj izvoz održi na znatnoi visini. Pošto je nestalo engleske konkurancije na evTODskom kontinentu dobila је čak nove kupce.

О јавним радовима може ке говорити са два становишта, потреба ин могућности да се они спроведу. Обзиром на потребе нико не пориче да их треба изводити. Површине земљишта које су могле да се освоје приватном акцијом освојене су. Пренасељеност постаје све тежи проблем, тако да држава мора да јавним радовима осваја нове површине. Потребни су путеви и мостови, а потребно је такође да се вишку пољопривредног становништва које иде у печалбу да погла.

Ако их предузима држава ови радови захтевају огромна средства. Па и онда где се ангажује приватна иницијатива, као например код подизања насипа које врше водне задруге, њихова средства су недовољна, па држава мора да да своја. По рачунима стручњака потребно је за саме ме лиорационе радове 3,2 милијарде динара. По шестогодишњем плану о јавним радовима треба држава да од те суме да 474 мил. динара, што значи да би цео програм могао да буде завршен тек кроз 35 година. На Дравску бановину отпада 51 мил. бановину Хрватску 187 мил. Врбаску бановину 33,9 мил., Дринску 33,5, Зетску 59,7 мил. Дунавску 48,4 мил.; Моравску 54,4 мил. ни Вардарску 55 мил. Овим огромним износима био би подмирен само један део потреба за јавним радовима. На конференцији за Дунавску бановину која је одржана ових дана објављен је план јавних радова који захтева за само модернизовање државних и бановинских путева и подизање мостова 2,4 млд., за мелиорацију 3земљишта 970 милиона, за снабдевање становништва водом. 22 мил. и за подизање јавних зграда 118 мил.

На јавним радовима инсистира се нарочито у бановини Хрватској. Сматрајући да је подручје бановине било у том погледу занемарено, политички људи хтели би да заостатак надокнаде предузимањем великих радова. То је већ сасвим други мотив. Не полази се од оног што је мо: гућно, обзиром на средства која може да жртвује нација у

Зашто јавни радови нису актуелки