Narodno blagostanje

1. OD 191 pa

Ча зе. postigne uspeh, koji se očekuje od ovih mjera«. Uspeh na koji ovde misli Dr. Вгедпа je stabilizacija cena. 5

„Ovakav: · zaključak је pogrešan, i do прека 45 autor Капки mogao doći samo zbog toga što ja sasvim i gubio iz vida primer današnje Nemačke. Pre 5 godine u Nemačkoj je zabranjeno dalje povišenje cena bez odobrenja državnog komesara, i od tada je država potpuni gospodar tržišta. Kretanje cena je minima:no što se vidi po indeksu cena Društva naroda. 1937 indeks cena na veliko je iznosio 77,2, 1938 77, 1939 78, a u novembru 1940 81. Dakle, stabilizaci;a cena je potpuno uspela. R>- :gulisanje cena od strane države nije ima:o za posledicu opadanje proizvodnje kao što tvrdi Dr. Brezina da bi trebalo da bude. Naprotiv, ona je rasla. Indeks industriske proizvodnje 19837 je iznos:o 117, 1938 126, а u julu 1999 135. Porast je zabeležen kako kod pro:zvodnje investicion:h dobara tako i onih za potrošn'u. Indeks proizvodnje prvih ;e bio u 1937 124 i do kraja jula 1939 {e porastao na 147, a drugih 105 odnosno 120.

„Франкфуртер Цајтунг“ од 16-1 0. г. донео је интересан_ тан чланак о појачаној упоБенин Ес о троеби коња у пољопривреди Сов. Русије у којај се годинама ферсирала молориваци Чланак у изводу гласи: У Сов. Русији дошло је у последње време до интересацтног обрта у гледању на моторизацију у пољопривреди. Раније се ишло за тим да се у што већој мери коњи замене трактором, и дошло је до тог да су у многим крајевима коњи лежали без посла, а трактори су били преоптерећени услед чега је долазило често до кв Ара и за M је утрошено много милиона, _Сада влада пролагира употребу коња поред трактора. Комесар за пољопривреду тражи од колхоза да се нађе средњи пут за употребу како коња тако и трактора. Разлози оваквог обрта мишљења су економског и војног Карактера. Пролећни радови у Сов, Русији трајаће релативно кратко време — краће него код нас; због тога се они морају извести што брже. У том циљу је потребно да се искористи и коњска снага да би се што пре и што више земље узорало и посејало, Неки пут се догоди да машинске станице не могу на време да ставе колхозима на расположење тракторе, сељаци у том случају чекају наместо да употребе коње и са њима обраде земље колико моту. Пре-

Коњ или трактор

цењивање трактора довело је до тога да су сељаци радије. чекали на тракторе него да у годишњем извештају колхоза стоји да је смањен проценат механизације рада. По-

следица тога је била да је мање земље засејано. „Колико смо мање добили жита, репице и другог", пише „Извести-

ја",. „због тога што су коњи у колхозу премало иско-

ришћени."

су јој потребни. То се збиља и догодило. Пре колективи-

зације, 1928, било је у Сов. Русији 22,8 мил. коња, а 5 то-,

дина доцније свега 12,8 мил. Доцније се њихов број. посте-

пено почео да повећава и крајем 1939 је било 18 мил. коња.

Претерана моторизација има једну врло слабу страну која може да дође до изражаја за време рата. Може да се догоди да у неким крајевима из ма ког разлога нестане бен-

зина што би имало за последицу застој у радовима, акс не. би било при руци коња. То се може десити и у случају. квара ва тракторима, ако би се морало дуже времена че-

кати на оправку.

__Због свега тога совјетска влада је решила | ДЕ у извесној мери, успори моторизацију пољопривреде. и омогући по:

ново. већу употребу | коња. .

Војска је била и раније против претеране моториза-, ције у пољопривреди, пошто се тиме смањује број коња који“

TJE OTAC

_Uticaj rata na Rkupovnu

__Crpana 139

Mi smo ц бг. 6/41. он О uticaju rata na cene u Evropi, oslanja,ući se pri tom na in-

зпаги pšenice а “ deks cena Društva naroda i

nemačkog. statističkog – ureda. Direktor tog, ureda, Dr. A. Jacob, u »Die 'd-utsche Voeiks:

irtschaft« izneo je kretanje cena tri 'artikla: pšenice, kame-

nog uglja i šipkastog želza, da bi pokazao koliko se izman:la kupovna šnaga pšenice u pojedinim evropskim zem:ja-

ma do kraja 1940. Pri tome je napravio upoređenje između

po.edinih zemalja na bazi cena u Rajhu. Сепе su računate u markama za proizvode otprilike istog Куашеја. Pri tome su uzeti u obzir uslovi transporta i druge okolnosti Које mogu da utiču na cene. |

Kolike su bile cene na veliko pšenice, uglja i šipkastog železa u pojedinim evropskim zem:jama krajem 1940 u uporađen, u sa prosekom 1933 vidi sa iz sledeće tabele:

Pšenica ~ Ugalj ipkasto У 1076

cene u Rm za 100 Ке cene u Rm

та | ~

= 1938 1940 1938 1940 1938 - 1940 Мотаска 2082 20,80 14,0 14;50 · 11,0 |: 11.0 Češko-Morav. 15,31 19,07 19,40 ~ 16,43 -10;67 11,35 Holandija · 1521 1568 18856 2184 PO = Jugoslavija 9,9 17,11 14,82 15, 66 - 9907 '8927 Bugarska · 12,05 · 14,44 —.— ===: :22,88 35,11 Mađarska 1308 1449 4178. 45,92 17,82 1976 Belgija 10,22 13,78 12,58 16,40 9,26 1,0 Rumunija 825 10,62: 33255 — 27, ———-—-= Francuska 14,56 1975: -12:16 —— 7,74 10,42 Švajcarska 13,43 20,07 26, 76 55,22 12:87 27,56

Kako vidimo porast cena pšen:ce je na:;veći u agrarnim zemižama. One se sve više prib!:žuju cenama u Raihu. Naročito je velik skok u Jugoslaviji (72%). Svega dve zemlje u Evropi su imale manje cene pšenice u 1940 nego u 19838, to su Nemačka i Francuska. Ali nie samo porasla cena рбеnici nego i drugim agrarnim pro:zvođima u svim O zemliama, o čemu smo pisa!! neko:iko puta. | I cene druga dva artikla koje je Dr. Jacob” uporedio sa pšenicom pretrpele su u toku 1940 velike prom:sne. Kao i pšenica i oni su mnogo traženi, a kako je rat u mnogim zemljama otežao njihov uvoz došlo je do nestaš:ce, na Df. ugija u Francusko:. Sve je to ima:o za posledicu veliki skok nji ihovih cena, usled čega se u nakim zemliama odnos cena između pšenice i uglja i železa izmenio, kako se to vidi. iz sledeće tabele:

-_ Za 100 kg pšenice movjo se кор u tonama

1938 1940 :.. „. 1938 1940.

Ugl:a Šipkastog železa.

Nemačka ____140 ~ 1,43 180 *. +890 Francuska · ~ 5 1207. = 23608 103 Holandija 1,14 0,71 пе 65 Суедзка 0,94 0,53 77 = Bugarska = — 054. | 021 Вија | 081 08 110 134 Jugoslavija 06885. 569. 0,43. 046 буа'сатзка | [050 0,36 104 072' Mađarska 0831 051 05 0,73. Ртишија 0,25 0,38 3 =

| Izuzev Nemačku i Mađarsku, u Колта У Odnos cena. tn tri aritkla ostao skoro nepromenjen, u svim osta:im eV-, ropskim zemljama on se jako izmenio. U zemljama. kože, uvo. ze ugalj tražn'a je bila u 1940 tolika, da su se cene skoro udvostručile. Iako su porasle i cene pšenice, odnos se to:ikg