Narodno blagostanje

Страна 198 |

__Али та су све мере коњунктурне политике. Оне могу да допринесу да се одстрани криза, али оне не стварају привредни систем који би био имун према кризи. Мерама за сузбијање кризе требало је обновити привредни живот, али против њезиног по-' нављања требало је предузети нешто више, Место развоја привреде који пролави кроз циклусе, требало је осигурати трајан развој привреде без коњунктуре. Полазећи од сазнања да су слободне цене један од узрока цикличком кретању привреде, заведена је у Немачкој 1936 контрола цена, која чини темељ читаве немачке дириговане привреде. Ту се најбоље види одакле је немачко дириговање полавило: од критике негативних појава либералне привреде. Немачка диригована привреда, као најразвијенији облик дириговане привреде уопште, претставља најбогатији материјал за теоретско студирање проблема. Иако је дириговање организовано према потребама у којима се нашла немачка привреда 1933 и на начин који је одговарао степену њезиног развоја, она ипак претставља пример који треба упознати код сваког новог покушаја изградње дириговане привреде.

Темељ немачке дириговане привреде чини контрола цена. На први поглед она је била замишљена врло просто. У октобру 1936 забрањено је свако повишење цена изнад нивоа на дан 17 октобра. То је. уствари максимирање цена, које је извршено за све артикле без разлике. Међутим, за оцену такве мере треба узети у обзир моменат који је одабран за овакво максимирање цена. Тада се привреда већ била опоравила од кризе, број незапослених је пао на нормалан ниво, и, као што у другим земљама, тако и у Немачкој, био је на помолу привредни полет са скоком цена, који би имао да заврши са супротном реакцијом. У целом свету упозоравало се на штетност таквог скока, али само је у Немачкој то сазнање добило практичну примену. Скакање цена заустављено је у једном моменту кад се привреда налазила у повољној ситуацији. После 1933 цене су се постепено дизале, а развој производње омогућио је да се на бази цена 1936 прави велики обрт. Учврстити цене које су се биле повољно рав-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

___DDL IE

виле значило је створити базу на којој је могла да се стабилизује поволена ситуација за дужи период.

Али она се није могла стабилизовати простим. максимирањем цена. Оно је било потребно да би се. добила база према којој ће се допустити промене. цена на више или ниже, а то је већ била ствар контроле, која је морала да прати под каквим се условима развија немачка привреда. Према томе прва мера није могла да остане и последња. У немачкој литератури говори се о тој забрани скока цена као основи читаве контроле цена. И доиста, и данас још, код одређивања цене једног артикла, полази се од оне коју је он имао 17 октобра 1936. Па и они артикли које једно предузеће није производило тог дана, добијају цену која је важила за исте артикле других предузећа. Ако су измењени извесни делови, опет је упркос тој разлици у производњи, обавезна као база цена која је важила и раније, тако да цене из 1936 важе не само као база властима за контролу промене цена, него и за калкулацију коју врши привредник код предузимања производње извесног артикла. |

Одавде би се могло погрешно закључити да максимирање цена решава проблем цене уопште. Међутим, потребно је указати на нешто специфично, што је омогућило да се цене из 1936 узму за базу калкулације у Немачкој и касније. Прво, све су цене биле фиксиране у истом моменту. Пошто су наднице биле фиксиране још раније, значи да у. трошковима производње у Немачкој нема велике промене већ неколико година. Ко почне да производи сада, има да калкулира на бази готово непромењеног нивоа цена и може да прими цену, која је важила за друге 1936, као своју. Без ове крутости контрола не би могла да буде ефикасна. Али она се не би могла одржати, да код општег фиксирања цена, које је остварено у повољној ситуацији у привреди, није фиксирана једна хармонична релација цена. То је други важан моменат који објашњава успех немачке контроле цена. Да је пропуштена та повољна ситуација, да је велики скок цена на светском тржишту имао одјека на цене у Немачкој, тешко би било фиксирањем цена, у часу кад се њихов ниво поколеба, добити базу за оријентацију у дужем периоду.

П МОГУЋНОСТИ ИНДИВИДУАЛНЕ ПРОМЕНЕ ЦЕНА.

Либерална привреда, пролавећђи кроз коњунктурне циклусе, има периоде мање-више стабилних дена. Оне се стабилизују по законима тржишта, али исто тако долазе други моменти у којима се мења однос између понуде и тражње, па цене иду нагло горе или доле. Контрола цена, која је почела забраном њиховог скока, ишла је за тим да свесно помогне и одржи ону тенденцију за стабилизовањем, која се јавља на либералном тржишту под нарочитим угловима. Стабилизација цена, у једној повољној ситуацији на тржишту, није надиље за привреду, напротив, предуслов да се такво стање задржи. Али то идеално стање претворило би се у насиље, ако би се контрола цена задовољила с тим да једанпут за увек утврди цене које су се затекле једног дана.

Као што је фиксирање цена извршено у намери да се плански спроведе нешто што постоји као тенденција у неконтролисаном развоју привреде,

тако се и код одлучивања хоће ли се допустити повишење или снижење које цене, полазило од оних узрока који важе и у либералној привреди.

Цене имају тенденцију да падну. У том долази до израза технички развој производње. Усавршавајући производњу, техника обара трошкове производње, што омогућује конкуренцији на либералном тржишту да обори цене. Пад цена у том смислу изражава напредовање једне националне привреде. Али оно се не врши праволиниски. У цикличком кретању привреде и цене имају своје нарочите линије. Слободна понуда и тражња могу да доведу до тога да нагло скоче или падну. Општа тенденција пада цена долази онда до израза само у про секу неколико циклуса, а огледа се у том што је ниво цена на врхунцу једног полета испод нивоа претходног. Цене у једној фази циклуса имају тен= денцију да падну према нивоу претходне, зато што · између њих лежи период техничког напретка. Тај: