Narodno blagostanje

59: март 1941.

напредак извршава се свакодневно и постепено. Логично- би било да се и цене мењају свакодневно и постепено. То. би биле минималне промене, које би

се могле често одредити само рачунски. Либерална.

привреда била је мање осетљива за њих, али зато кад су разлози пада. били неодољиви, долазило је до читаве катастрофе цена. Планска контрола цена

као што је има Немачка може да буде еластичнија. и да обори цене чим се покаже довољан разлог 34. то. Не гомилају се разлози због којих би цене тре-.

бале да падну и не долази до наглог пада, а тиме се одстрањује и разлог цикличког кретања привреде. Али као што се развојем технике обарају тро-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Страва 199.

шкови производње тако могу, из врло различитих узрока да се погоршају услови производње. Водећи рачуна о томе контрола цена дозвољава да се оне. повисе кад год се појави разлог за то. Али она је: одузела слободу предузетнику да сам врши те промене. 5 у 58

Овде се види емпириско постајање контроле. цена. Потреба једне опште базе цена задовољена је забраном повишења. Уколико се јаве разлози да се цене оборе или повисе, не препушта се то итри понуде и тражње на слободном тржишту, него се ре-, гулише на начин који се покаже најповољнији.

Ш КРИТЕРИУМ ДОБИТИ.

С овим је почела контрола цена у Немачкој.

Изведена линеарно, она је морала да погоди оне капиталисте који су имали неповољнију ситуацију на тржишту од других. Она није смела да се огреничи на то да утврђује за колико је оправдано по“ вишење или снижење цене једног артикла према једној ранијој. Контрола цена задире у област реализације добити, а она је мотив у привреди која почива на приватној иницијативи. Добит се остварује на тржишту и зато је предузетник у првом реду за" интересован висином цене. Кад је она дата, може он да прорачунавањем трошкова производње унапред израчуна добит. Ако је она довољно велика одлучиће се он на инвестиције. Ако је цена нерентабилна смањује се иницијатива. Контрола цена морала је да се развије у контролу саме добити. Она је имала да оствари задатак који је била ставила диригована привреда, да се свакој грани проивводње омогући рентабилитет, другим речима да јој се да иницијатива. ___ Требало је пре свега остварити нивелацију добити. То је извршено контролом цена, обарајући једне које су биле превисоке и омогућавале изванредно велику добит и подизањем прениских. Уколико цена једне скупе сировине улази у трошкове производње неког артикла који није довољно рентабилан, обарањем цене сировине решава се и про блем ·нивелације добити и развија се иницијатива онде где је попустила.

Ова нивелација добити немогућна је под режимом слободне конкуренције, где је правило да нерентабилна предузећа треба да пропадну. Обрнуто, велика добит била је могућна онде где су упо“ требљени најсавршенији начини производње. Зато што је водила обзира о свим моментима који су довели до разлике у проценту добити појединих капитала, није контрола цена ни поставила, себи за задатак да спроведе стопроцентну нивелацију добити. Ако техничко усавршавање обара трошкове производње и код датих цена омогућује већу добит, онда је та већа добит мотив техничког "усавршавања. У слободној привреди такође важи на једном тржишту једнака цена за исте артикле разних произво“

ђача. Сваки предузетник има за онолико већу добит.

за колико може да обори своје трошкове производње техничким усавршавањем. Диференција добити је награда за појачану иницијативу онога који је подигао технички ниво производње. Апсолутна

нивелација добити. убила би иницијативу за техничким уусавршавањем. То је разлог да комесар за

цене у Немачкој допушта известан проценат. диференцијалне добити као награду. |

Контрола цена опроводи се непосредном KOHтролом трошкова производње и преко добити. Комесаријат за цене може да одреди цене на бази датих трошкова производње, а тиме уједно и добит,, па да ипак поједини предузетници постигну већу добит, него што је комесар спреман да одобри заједно са диференцијалном. Висина добити је увек последње мерило за висину цена.

Чим је она изнад просечне то је знак да се цене могу да оборе. Ако је потребно да се контролише цена сваког артикла на бази трошкова про-

изводње и на бази висине добити, онда би на први

поглед изгледало да је контрола мотућна само тако; ако у сваком предузећу седи чиновник комесара за. цене, с правом да прати у детаље рад једног преду“ зећа. Такав апарат контроле цена учинио би је немогућном. Зато се мора да одабере други пут.

Комесар за цене издаје само опште директиве, на бази којих се врши калкулација. За предузећа која су радила кад је донесена забрана повишења цена важе цене из 1936, уколико специјални разлози не оправдавају да се сне промене. Ако. треба да се повисе, предузетник |има довољно иницијативе да тражи. Али пошто се то не може претпоста-

вити у супротном случају, обавезан је сваки, под

претњом казне, да сам обори цене чим му то постане могућно. На своју руку могао је сваки дакле да обори цене, али зато му је остављена слобода да их касније повиси до висине са које их је оборио. Висока цена може, али не мора, да садржи и велику добит. Ако је она велика, што се увек може да констатује, то је последњи критериум да цене могу да буду ниже. Најбоље познаје кретање добити сам привредник. Он мора да обара цене из сопствене иницијативе чим се покаже већа добит, И то под претњом казне. Комесар за цене има упрошћен посао, да све цене сравњује са оним 1936 и контролише њихово одступање, а да на крају, као последње мерило јесу ли оправдане или би могле да буду ниже, узима висину добити. Све то не само као меру обзиром на куповну снагу потрошача, него и на довољан рентабилитет цена за сваку пословну

грану.