Naš narodni život

Матор сн човек, а говориш, или радиш, као да си дете, као да још гаћа ниси понео. У старија времена, у нас нарочито по селима, где су свештеници били ретки, деца су доцкан крштавана. Изгледа да се ни тамо, где свештеници кису били ретки, није много журило са крштењем. Ускоци у Словеначкој крштавали су децу тек кад поодрасту. 1 Рада Мишковића из Црнице у Гацку довели су од оваца силом и крстили. За време крштења је стајао, јер је био велики, те га кум није могао држати. Родитељи га нису хтели крстити, јер им се деца нису држала. 2 На седници Београдског Сабора од 3 јуна (23 маја) 1730 године, одлучено је да „ниједно дете не сме дуже остати некрштено од осам дана. Отац или кум, који би ову заповест прекршио, да се строго казни”. 3 2 марта 1836 године, № 64, наредио је епископ тимочки, Доситеј Новаковић, да свештеници не допуштају да деца умиру некрштена, као што се то често у његовој епархији дешава. 4 Да ове одлуке нису потицале отуда, што су деца само неко кратко време остајала некрштена види се из следећега: Ђорђе Венелин, који је у првој половини XIX века путовао по Бугарској, тврди како је, тамо, у то доба, било мало свештеника, те је било младића од седамнаест и од двадесет година, који још нису били крштени. 5 У Кучима „свештеника понекад годинама није било, те су деца остајала некрштена, догод не би какав ка-

Посл. 4248). Види и V. Bogišič, Zbornik sadašnjih pravnih običaja u J. Slovena, стр. 293. 1 J. Мал, Српски Етнографски Зборник, XXX, стр. 189. 2 C. P. Делић. Гласник Земаљског Музеја XVIII (1906) стр. 515. 3 Гласник II одељења, књ. IV, стр. 51. 4 Акт у Архиви Неготинског Протопрезвитернјата. 5 Ј. Венелин, Заради возбуждеше новоблгарскоп словесности, превелЂ М. Кифало†Тетевенецб, Букурешт 1842, стр. 33.

146

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ