Naš narodni život

луђер наишао да купи милостињу”. 1 У Плавско-Гусињској Области прича се да су пре триста година остали без попова, па да су због тога „дједа расла некрштена”. Било их је некрштене и од дванаест година. 2 Горани код Призрена, пре но што су прешли у ислам имали су грдну оскудицу у свештеницима. Код њих је „бивало да су деца већ и одила и говорила некрштена, и довикивала једно другоме; „Ајде, дошао поп да нас крсти!” 3 У Омољу се са крштењем деце ни дањ дањи не жури. Дете се одмах крштава само ако је болесно те је опасност да не умре некрштено, иначе се са крштењем одуговлачи, по шест, дванаест и више месеца. Ја имам у својим белешкама из Омоља забележени пример да је Једно дете из села Јошанице (Михаило С. Миловановић) крштено тек као ђак I разреда основне школе. Има случајева да су, тамо, деца још доцније крштавана. У старије доба, ио казивању старијих људи, оваквих је случајева било много више. И сад би их било више, но што их има, да их црквене власти не забрањују. Према томе значење би наше пословице било: „Колики си, а говориш као да још ниси крштеп, као да си дете”. Исти је коментар, наравно, и пословици: „Јеси ли крштен?” Она значи: „Јеси ли прешао доба, кад се деца крштавају, кад тако лудо говориш?”

1 Ј. Ердељановић, Кучи ( Срп. Етнографски Зборник, IV стр. 67). Види и Миљанов, Племе Кучи 117—118. 2 А. Јовићевић, Плавско-Гуспњска Област (Cpn. графски Зборник XXI, 430). 3 Бр. Ђ. Нушић, С Косова на Сиње Море, 39.

147

НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ