Naš narodni život

лево уво запоје доћи ће весео глас, да кад гачу гаврани биће меса (људскога), да не ваља прелазити преко пушке, да Турци смрде некршћу, да појас помаже противу море, да несаница показује да су злотвори у близини; даље веровања: у оба света, вештице, рогуше, ђаволе, мађије, сугребе, снове, уроке, ведогоње, море. пророчице, запис противу пушке, и тако даље. Нарочито је у Његошевој поезији честа народна традиција, она коју после пропасти „сташе оци, тужне мајке, својој ђеци казивати, ка’ су пређе њини претци у слободн уживали...” Из ње је узето све што је речено о Обилићу, Топлици, Косанчићу, Бранковићу, Југовићима, Скендер-бегу, Иван-бегу, Станиши Иванбеговићу, Гергелез Алији, Старини Новаку, Страхинићу, Рељи Крилатици, Момчилу, и тако даље. Из ње су узете алузије на Косовску Битку, постанак ускока и сличне догађаје. Из ње су узимани поједини детаљи: „То је прича народња о Марку” (то јест да из суве дреновине исцеди воде). Према њој су испевани, или још боље, из ње су препевани или пренесени многи стихови Његошевих песама: „Колико је мора и приморја, Равне Босне и Херцеговине;” ”Попијева танко гласовито”; „Похарали варош Подгорицу” (према народним стиховима: Састало се неколико Влаха И понело у тиквици праха, Похараше варош Ђаковицу); А у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита” (према народним стиховима; А за Бога, побратиме Марко, Је л’ оваке у свијету ђорде, Има л’ боље, има ли острије? То жћ Марку у свијету било, Побратиму своме говорио: Срамота се фалит’, побратиме, Свака ј’ добра кад је у јунака Тек од кад је узео у руке...) 1

1 Чубро Чојковић, Црногорац, ПЊванlн црногорска и херцеговачка, Лајпциг, 1837, 137.

149

ЊЕГОШ И НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ