Naš narodni život

ЊЕГОШ И НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ

Његош, као што је познато, има масу песама које се врло мало разликују, или се нимало не разликују, од народних. У том погледу довољно је поменути Чардак Алексића, Кулу Ђуришића и ,нарочито, Огледало Српско. Осим тога, он има и других, а то су баш његова главна дела, које имају карактер уметничке поозије: Горски Вијенац, Лажни Цар Шћепан Мали, Слободијада; али су и оне препуне елементима народне поезије. Сам предмет тих његових песама узет је више из традиције него из историје. Па ни то није све. Оне просто кнпте од множине другнх народних елемената: обичаја, веровања и традиције. Примери су за то многобројни. У Његошевој поезији налазимо врло много народних обичаја или алузија на њих: играње града, грабљење капица, дизање проклете гомиле, побратимство, давање вере до растанка, мнрење крви, отварање књиге на пророке, вођење у манастире, читање масла и бденија, изгоњење ђавола, куцање ускршњим јајима („Јаје здраво добнје сломљено”), стрижење или расплетање косе од жалости, кумство, слање фишека као одговор, азил, битка петлова, ношење крста, машкаре, освета, каменовање, кување жнта мртвима, бадњидански и божићни обичаји, и тако даље. Исто тако, у његовој поезији има врло много народнога веровања: да не треба убити кукавицу и ласицу, да кад коме улети мува у нос нмаће штету, да кад сврбе дланови биће добити, да кад