Naš narodni život

разлога за многе обичаје, широка их је маса народа, и ако оштећене и раслабљене, одржавала, сматрала за грех да се од њих дефинитивно растане и да их пусти да са свим ишчезну. Она их је чувала, макар и у благој форми, и вршнла их је, наводећи као разлог да је „тако остало од старих" или „тако се ваља”. Нарочито су жене, које су и иначе конзервативније него људи, биле конзервативне у погледу обичаја. Међу њима се одржало много више нашнх старнх обичаја, и у међусобним односима, и у односима према људима, и у раду, и у релнгији, н у погледу одгајнвања деце, чувању здравља, неговању и лечењу болесника и тако даље. Али при свој нежности и љубави које је наш народ имао за своје обнчаје и при свима згодним условима за њихово одржање у неким нашим крајевима (на пример у оннма који су били под Турдима и оним у Приморју) они се ни тамо нису одржали свн онакви какви су билн у стара времена. Има обичаја за које је нестало услова за одржање. У неким је крајевима замењена сточарска економија земљорадннчком; сточарства је нестало, па су са њиме ишчезли и сточарски обичајн у њима. У другим је крајевима примнтивна земљорадња замењена напреднијом; са примитивном земљорадњом ишчезли су и примитивни обичајп који су је пратили. Но има обичаја које је само време већ одавно уништило, те о њима знамо илн само из народне традиције, или из симболике која их је заменила. Тако се у нашој народној традицији очувала успомена на некадашње обичаје: на убнјање старих људи кад са свим изнемогну и постану терет својим млађнма, или кад им, по народнпм појмовима, ишчили божанска ноћ, на метање криваца под гомилу, на чороје. У неким нашим крајевима очувала се симболична жртва. На име, некадашњи обичај приношења људи на жртву приликом зидања великих грађевина, о чему обилато говори и наша

34

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ