Naš narodni život

122 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

будућности, јер се они презиру и исмијевају“.: Један писац, који је познао Црну Гору у почетку ХЈХ вака казује да се у њој не зна „ни за хлебаре, ни за месаре, ни за столаре, ни за коваче; сваки сам гради одело, обућу... Једном речи сваки сам израђује све“". У Билећским Рудинама до пре мало година није било никаквих занатлија, „све што је требало народу за алат и за одијело сам је знао све начинити“". У Дробњацима је сваки сељак и дрводеља, столар, зидар, качар, једном речи он је у себи сконцентрисао све занате који су потребни за оправљање разних ствари и оруђа сеоских, али све ово сељаци граде само за домаћу потребу, „а не иду другоме да раде““ М. Ђ. Милићевић казује о своме оцу, сељаку из Рипња, да је знао градити све што је потребно око плуга, воденице, кола; даље је знао правити бурад и каце, при чему се служио разним „ручним справама и алатима“. Пирх казује како су у Србији 1829 године сељаци поред обичног занимања, сточарства и земљорадње, знали градити и различите друге потребе за кућу.“ У Омољу до пре педесет година сељаци сем соли и жита ништа друго нису планали, све су сами израђивали. Они још и дан дањи сами граде чаброве, бурад, каце и сличне судове, даље: куће брвнаре и још многе друге потребе. Није потребно нарочито истицати да док су овако људи радили своје потребе за кућу, дотле су жене радиле своје.

! ВукС. Караџић, Прна Гора и Бока Которска „ст. 69. Исто тако: Магазин сриско-далмашински 1860, стр. 100: В.М. Г. Медаковић, Живот и обичаји Прногораца. 140; Вук Врчевић, Разни чланци, 64; Обрен Ђурић, Насеља Српских Земаља |, 1165.

2 1. С. Мзапа, Уоуаве пазгогдие е! роштдане ап Мопгбпвото, + Ц, Рапз 1820, 131,

8 Насеља Срп. Земаља П, 794.

= Насеља Сри. Земаља |, 474—475.

5 М. Ђ. Милићевић, Живот Срба сељака, Београд 1894, 26; Јован Ђак, 59. : 5

•0. Д. Пирх, Путовање по Србији 1829, 80.