Naš narodni život

НАШИ СЕОСКИ ЗАНАТИ. 135

Таквих села има и данас. Г. Цвијић наводи доста села која су добила имена „по ранијем или садашњем занимању становника“. Од њих су многа занатска имена.

Сеоски се занати у врло много прилика, било због тога што су особита наука, било због тога што су рентабилни, и наслеђују. Фамилија Качаревића у Лужану (Срез Моравски, Округ Нишки) пореклом је од некуда из Пиротског Округа, доселила сеу Лужане пре сто и више година и донела отуда качарски занат. Од тада па све досад тај занат знају сви њени мушки чланови иако су већ одавно издељени на много фамилија. Исти је случај и са неколико кућа Баштованџија или Баштованџића у томеселу, који су се доселили из околине Ниша. ћумурџијеиз Заплања причају да им јетај занат остао из старине. Неки сељаци у Врањској Пчињи „причају како су им још претци били мајстори““ У Средњем Полимљу и Потарју занати прелазе с колена на колено, те се може наћи породица чији су се стари, докле се год памти, њима бавили.“ Ковачевићи у Лајковцу (Округ Ваљевски) доселили су се из Језера у Дробњацима. Предак им је био ковач, и од досељења, „пре триста година“, нису никад престали имати ковача у фамилији. Врце у Ковачицама (у истом округу) откако су се доселили били су колари. Бранковићи из Жабара (исти округ) вечито су били одлични дрводеље, столари и мазала.. Многа су породична презимена у нашем народу изведена од имена заната. Неке фамилије са таквим презименима још и сад чувају своје занате, а код неких су занати заборављени. Г. ЈБ. Павловић наводи фамилијарна презимена: Златарић, Златари, Ситари и Брдари, код којих су дотични занати изумрли, али су у предању остале успомене на њих“. ти

1 дет.

Р. Николић, Насеља П, 162. П. Мркоњић, Насеља 1, 313. ЈЂ. Павловић, Насеља 17, 432. идеш, 424.

ок ње 02. ње