Naš narodni život

136 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

П. СЕОСКЕ ЗАНАТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Каогод што свака људска група уопште мора имати извесну организацију да би се у њој одржао ред и нормални односи међу члановима, исто је тако и у групи у којој се људи одају истим пословима. Таквих организација налазимо и у нас код сеоских занатлија. Ми их налазимо чак и онде где сеу групи, ван села, у печалби, раде само земљораднички послови. У Ваљевском Округу сиромашнији људи из Бачеваца и других карсних села, кад среде домаће послове иду по четворица или петорица у доња колубарска села у аргаштину. Међу њима је увек један који тражи, погађа и наплаћује посао, па после исплаћује остале. Њега зову неимар или аргат и има највећу надницу. Још пре но што пођу на рад утврде споразумно ваднице појединцима за сваку врсту послова — жетву, копање, косидбу. Исто је тако споразум и за послове који се „ђутурице“ узимају у израду. Лужничани из Пиротског Округа који проводе по осам месеца у Шумадији на пољским и зидарским радовима имају главног мајстора, који води тајву (друштво), који њеним члановима располаже и има од сваког члана неки проценат“ Малешевци иду масама у печалбу под својим драгоманима.

Још су обичније у нас организације онде где су специјални послови ван обичног сеоског рада. Зидари из Пиротског Округа иду у печалбу у друштвима, која зову шајва. Тајву предводи главни мајстор, који „њоме располаже и на пољским и на зидарским радовима“ и од сваког члана наплаћује извесан проценат“ У Врањској Пчињи главни мај-

1 Љ. Павловић, Колубара и Подгорина (Насеља1у, 245-246).

2 Вл. М. Николић, Из Лужнице пи Нишаве (Етнолошке и етшногр: грађа стр 29. Види и стр. 37).

з Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију |, 243. Види о таквим заједничким печалбама и У. Вогтаје, 2ђогте задфазпјућ ргадтт обгбаја ји. Зодепа, 498—499. __

4 Вл. М. Николић, Из Лужнице и Нишаве, 29.