Naš narodni život

НАШИ СЕОСКИ ЗАНАТИ. 137

сшори воде дружине од по педесет душа н раде дунђерски занат. Дунђери Малешевци иду у гурбетлук четама, које предводе устабаше“ Зидари Поповци у Херцеговини иду на рад у малим четама. Старешина се зове неџмар, а остали мајстори. Старешина погађа посао и за себе и за друговез У Алексинац и околину долазе ћерамиџије из Заплања и Власотиначког Среза као потпуно организиране целине, које се зову друсто или тајва. Друсто има једног мајстора, коме управо цело друштво и при“ пада. Он погађа и плаћа све остале, он закупљује ћерамиџиницу, купује дрва, продаје ћерамиду и стара се о свему. Остали су шезгешари, они који на тезги месе и секу циглу и ћерамиду и за то имају плате дванаест до петнаест дуката за лето, калџије, они који праве блато, са платом од осам до десет дуката, чираци, они који разносе мекану ћерамиду и циглу на гувно, са платом од два до три дуката на лето. Цело друсто мајстор и храни. Величина друста зависи од тога на колико ће се тезга цигла сећи. Сву бригу за односе у друсту, за ред и остало води мајстор по још из старине свикнутим обичајима. Кад око половине азгуста отпочне берба и сушење шљива спуштају се сељаци из карсних села Ваљевског Округа у доња колубарска села и раде на пушницама. Њих погађају и предводе нарочити вођи који се зову вурунџије“ Док је у нас цветао кириџилук, кириџије су вршиле пренос робе као организовано друштво. На челу му је крамар, обично истакнутији и имућнији човек, који остале кириџије или погађа одсеком, или му они плаћају по нешто од коња, а добит деле. Крамару се сви кирипије покоравају. Он погађа с трговцима пошто Бе се преносити роба, управља караваном, расправља и пресуђује заваде међу киријамаљ — На Скадарском

: Р. Николић, Врањска Пчиња (Насеља П, 162). 2 Ј. Цвијић. Основе 1, 243. 8 Ј. Дедијер, Билећске Рудине (Насеља П, 741—742). # ЈЕ. Павловић, Колубара и“ Подгорина (Насеља ТУ, 826). 6 8 | Тројановић, Наше кириџије (Сри. Ешн. Зборник, ХШ, стр. 6—7).