Naš narodni život

НАША НАРОДНА УМЕТНОСТ. Тар

затим се, крајем УШ и почетком 1Х века, јављају хрватска и српска држава — прва на приморју Јадранскога Мора, а друга у централним југослсвенским областима, најпре око река Дрине, Ибра и Лима, а за тим све даље и шире.

У опсег југословенских држава ушле су и старе вароши дотичних области, насељене туђим, — назападу претежно романским, а на истоку им југу претежно грчким становништвом. Освојивши их Јужни Словени су отпочели постепено насељавати сем у њих. Старо варошко становништво било је наследник и чувар једне старе културе и уметности. Нови насељеници постепено претапају староседеоце у себе, али примају на себе и улогу носилаца и чувара старе варошке културе и уметности. Југословенска маса народна остаје и даље по селима као носилац сеоске културе и уметности. На тај начин, отада, сва култура, па и уметност, у Јужних Словена добија два главна типа, који се и до данас јасно распознају, а то су варошки и сеоски шит.

1 Варошки умешнички Шип, или простије, варошка умешност развила се из остатака староседелачке уметности по варошима коју су Јужни Словени прихватили и, према својим способностима и укусу, развили и унапредили. Она се дели на варошку занашску и на варошку народну умешност.

ђ) Варошка занашска умешност у Јужних Словена је, каошто смо рекли, наставак старе умет ности, затечене по варошима и прилагођене њиховом духу и потребама, Како су југословенске земље биле у главноме под двојаким утицајем: на истоку под грчким, на западу под романским, то су сети ути цаји задуго одржали и давали њиховој уметности двојаки карактер: византијски на истоку и романски на западу. Разлика није била само у занатским уметничким израђевинама, већ и у терминологији за израђевине, алате и занатске корпоргције. Ове две југословенске занатске уметности имале су и другојачу судбину.