Naš narodni život

- 142 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

а) Источна варошка занатска уметност У Јужних Словена примила је у себе још један елеменат. У другој половини ХМ и у ХУ веку источне југословенске земље дошле су под турску власт. Турци, носиоци једне оријенталне занатске уметности, гомилама су се насељавали поглавито по варошима, и у њих уносили оријенталну занатску уметност. Од тада у источним југословенским варошима занатска уметност почиње носити оријентални карактер са оријенталним називима за израђевине, алате и занатске корпорације. Југословени занатлије прихватају ту оријенталну уметност, негују је и чувају до наших дана.

После турских освајања источних југословенских земаља настало је постепено, али стално емигрирање Јужних Словена из покорених области у земље преко Саве и Дунава, у Аустрију, које је трајало све до краја ХУШ века. Међу њима је било врло много и варошких занатлија. На новоме земЉишту они нису могли сачувати своју оријенталну занатску уметност. Под јаким утицајем средњеевропске, нарочито немачке, културе југословенска попиње да попушта и да се замењује средњеевропском,

тако да најзад изумире.

У току ХЛХ и почетку ХХ века врши се постепено ослобађање југословенских земаља од Турака. У њима се свуда по варошима међу Југословенима затиче добро очувана оријентална турска занатска уметност: хујунџпије израђују врло фине златне и сребрне наките, посуђе, дуванске кутије и друге ситнице, шерзије везу златом фина мушка и женска одела, дунђери граде куће са много лакоће и елеганције и са пуно финога дрвореза.

Али после ослобођења настаје утакмица између старе оријенталне занатске уметности и нових средњеевропских занатских производа, које доносе југословенски мајстори из земаља под Аустријом. Та се утакмица, на наше очи, лагано завршава у корист Средње Европе и њене културе. Старих оријенталних