Naš narodni život

ој

146 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

гатим украсима од злата, сребра и драгог камења. — У Фочи су израђивани особито лепи ножеви, у Лијевну и Јањеву чувени филигрански радови, у Макарској кожне израђевине, и тако даље.

Најзад, треба поменути да се у југословенским историским споменицама често помињу калуђери и свештеници као уметници. Они малају иконе, праве слике и иницијале по књигама, режу кипове и крстове од метала, седефа, слонове кости и дрвета. Понекад су њихови радови права уметничка дела. Ја и њихове радове убрајам у народну уметност, јер нису производ никакве специјалне школе, већ су их градили људи угледањем један на другога и развијањем из себе самих једне традиционадне црквене уметности.

На завршетку треба поменути само још једну ствар. Југословенска народна уметност, као што смо видели, има у себи пуно туђих елемената: грчких, романских, турских. Али она није ни њихова проста копија, нити њихово просто подражавање. На против, Јужни Словени су у све што су од других народа позајмили унели свој дух и свој укус, дали му своје облике, своје пропорције и свој распоред боја, обрадили га на свој начин и утиснули му свој карактер, тако да се југословенска народна уметност издваја као нешто самостало, типично и специјално југословенско.