Naš narodni život

УБИЈАЊЕ СТАРАЦА

У једној од многобројних својих књига, које

«се баве проучавањем народне културе, обичаја,

предања и веровања, чувени енглески филклориста, Сер Џемс Фрезер, утврдио је масом примера да многи народи, на извесном ступњу социјалног и религиозног живота, верују да владаоци имају у себи и божанске моћи, и да све добро што га има међу њиховим поданицима долази од те моћи, која је на неки мистериозан начин везана за његову особу. Али они у исто време верују да божанска моћ може владаоце и да напусти, и чим би то било, настало би зло. Због тога они мисле да чим владаоца напусти божанска моћ, не треба ни он да живи, јер се боје да, ако живи, не дође у опасност нормални ток догађаја у природи а са њиме и судбина његових поданика, те га убијају: негде чим се на њему појаве знаци слабости или старости, а негде чим настане какво зло: суша, глад, болести, ратни неуспеси и уопште кад се мисли да га је напустила божанска снага. Негде и не чекају да остари, нити да се деси какво зло, већ га убијају док се још ништа није догодило да би новоме владаоцу предао пуну божанску моћ и наставак добра. Негде се владаоци убијају кад наврше известан број година живота, негде кад испуне известан број година владања (година, три, осам, дванаест).

Што је нарочито интересантно то је да се владалац не убија из мржње, већ на против. Ши-

: 1. (. Егагег, Тле Руто Ооа (Тле Согаеп Вопсћ 11).

Топдоп 1911: Ј. а. Бгагег, Тле Кште ој те Кћагаг Ктаз РогкФоге за децембар 1917, 382 и даље.)

107